Dimitar Andonov, direktor operacija za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru Kompanije Coca-Cola >
Coca-Cola sistem – uspešno poslovanje uprkos mnogobrojnim izazovima
Čini se da se globalna ekonomija veoma sporo oporavlja od svetske ekonomske krize, a to je prouzrokovalo smanjenje planiranih investicija pojedinih kompanija na domaćem tržištu. Coca-Cola je jedan od retkih sistema koji sa uspehom kontinuirano posluje u našoj zemlji gotovo pola veka. Dimitar Andonov, direktor operacija za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru Kompanije Coca-Cola, u razgovoru za "Vreme" otkriva na koji način Coca-Cola sistem uspeva da odoli tržišnim turbulencijama i na koji način se poslovanje ove kompanije odražava na sveukupnu društveno-ekonomsku sliku Srbije
Poslednjih godina se nekolicina velikih kompanija povukla ili je smanjila svoja ulaganja na lokalnom tržištu usled posledica ekonomske krize od pre par godina. Coca-Cola je jedna od onih koji i uprkos teškim ekonomskim uslovima uspevaju da održe pozitivno poslovanje. Kako to objašnjavate?
Pre 46 godina proizvedena je prva coca-cola u Zemunu, a tokom decenija koje su usledile, naša kompanija je postala neraskidivi deo domaće zajednice sa kojom smo povezani na najrazličitijim nivoima. Bilo bi pretenciozno reći da u našem poslovanju poslednjih decenija nije bilo nikakvih izazova, ali smo uvek uspevali da prevaziđemo prepreke i okolnosti koje nisu uvek bile podsticajne. To nas je i podstaklo da uradimo studiju o uticaju Coca-Cola sistema na domaću privredu i ona je pokazala da ukupna dodata vrednost naše kompanije ekonomiji Srbije dostiže čak 224 miliona evra ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Oduvek smo znali da doprinosimo lokalnoj ekonomiji, ali smo sada u prilici da pokažemo i merljive, konkretne podatke na koje smo izuzetno ponosni. Uostalom, to potvrđuje i preko 37.000 partnera sa kojima poslujemo u Srbiji.
U poslednje vreme se vode brojne polemike u vezi sa brojem zaposlenih u javnom sektoru i sasvim je jasno da je neophodno da Srbija napravi odlučnije rezove po ovom pitanju. Sa druge strane, na to se nadovezao i podatak Svetske banke, koja je procenila da svega milion ljudi radi u privatnom sektoru, što je dodatno aktuelizovalo problem. Kao neko ko dolazi iz privatnog sektora, kako posmatrate ovu situaciju?
Profesor Itan Kapstajn, autor studije koju smo predstavili, naglasio je da su kompanije poput naše kao univerziteti, jer obučavaju ljude, obezbeđuju visokokvalitetne poslove i postavljaju standarde za domaću ekonomiju. A jedna od naših ključnih uloga jeste i otvaranje novih radnih mesta. Već godinama važimo za jednog od najpoželjnijih poslodavaca, a to je rezultat našeg ulaganja u zaposlene kojima nudimo svetsku poslovnu ekspertizu i obučavamo ih za rad u velikim poslovnim sistemima. Naša odgovornost je izuzetno velika jer u Srbiji direktno zapošljavamo 1100 ljudi, a ukupno 11.600 radnika je angažovano kao direktna posledica saradnje sa Coca-Colom u drugim kompanijama, što je jedan odsto ukupne radne snage u privatnom sektoru u Srbiji. Drugim rečima, naš sistem na svakog zaposlenog podržava još 10 radnih mesta u Srbiji. Smatramo da ovi podaci vrlo slikovito pokazuju koliko je značajna uloga privatnog sektora u unapređenju održivog ekonomskog rasta.
Jedna od četiri oblasti u kojima su za narednu godinu predviđene mere štednje jeste smanjenje sive ekonomije. Da li verujete da će one biti uspešne?
Nemoguće je prevideti činjenicu da je za pozitivan poslovni bilans neophodno stabilno i predvidivo poslovno okruženje. Siva ekonomija odgovara samo nekolicini. Podaci koje sam prethodno naveo govore o tome da se na svaki evro dodate vrednosti u Coca-Coli, ostvaruje sedam evra za srpsku privredu kroz plate radnika, profit i porez Coca-Cola sistema, ali i kroz firme koje sa nama sarađuju. Dalje, naša kompanija godišnje uplati sedam miliona evra u budžet, ali je povezana i sa 95 miliona evra koje država prihoduje od poreza, što je 1,4 odsto ukupnog poreskog prihoda Srbije. Dodatno, od svih naših poslovnih partnera zahtevamo, prema ugovorima o saradnji, da posluju u skladu sa postojećim zakonskim okvirima i na taj način takođe dajemo svoj doprinos. U tom kontekstu postaje jasnije zašto se toliko zalažemo za suzbijanje sive ekonomije i njeno prevođenje u legalne tokove. Povećanjem naplate poreza i doprinosa bio bi smanjen budžetski deficit i izbegao bi se pritisak na cene i krajnje potrošače.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Pokušaj ubistva Milana Beka >
Strah od devedesetih
Miloš Vasić -
Kultura sećanja – Vojislav Šešelj >
Radikal broj jedan ponovo među Srbima
Zora Drčelić -
Tribina "Pravosuđe nakon reforme, gde smo na kraju 2014?" >
Klizanje prema diktaturi
Tatjana Tagirov -
Kriminal >
Amateri i profesionalci
Filip Švarm -
Mehanizam Perčević >
Lezi dole i daj pare!
Dimitrije Boarov -
Reagovanje >
Zašto mediji ćute o Živkoviću?
Marko Matić -
Reagovanje >
Srđa i Vreme
Viktor Ivančić -
Odgovor Viktoru Ivančiću >
Poetska pravda
Muharem Bazdulj -
Poseta patrijarha Kirila >
O gostu i domaćinima
Jelena Jorgačević -
Tabloidi i "neprijatelji" >
Feljton koji nema kraj
Tamara Skrozza