Kragujevac (FOTO: Wikimedia)

Finansiranje lokalnih medija >

Kragujevac - Čekanje na rebalans i promene

Raspisivanje konkursa za sufinansiranje medija u Kragujevcu planirano je za kraj marta, ali nema čvrstih garancija

Iako se vlast u gradu na Lepenici promenila pre više od četiri meseca, proces prilagođavanja još traje. Gradska kuća nedavno je usvojila odluku o novoj sistematizaciji uprava, koja će se primenjivati od 1. aprila, odnosno tek posle prolećnog rebalansa budžeta. Dok se sve to ne završi, za medije, situacija je prilično neizvesna. Postoje jedino usmena obećanja da će konkurs da bude raspisan krajem marta.

Za sada, prema uveravanjima nadležnih, suma namenjena sufinansiranju medijskih projekata, koja je prepisana iz prošlogodišnjeg budžeta, najverovatnije će ostati ista. Reč je o oko 40 miliona dinara, uz napomenu da u taj iznos ulazi i dugovanje preneto iz 2014, koje je približno 14 miliona.

„Mi ćemo ići sigurno na ovaj iznos koji već postoji, znači 40 miliona dinara, bez povećanja. Rebalans je nešto što moramo da sprovedemo zbog promene administracije, pa onda shodno tome mora da se usklađuje i način korišćenja budžeta. Iznos za medije sigurno neće biti umanjen, to vam garantujem", tvrdi Obrad Turković, koji bi uskoro trebalo da bude postavljen za pomoćnika gradonačelnika za informisanje.

O datumu objavljivanja konkursa, međutim, još se ništa ne zna. Nastojanja su da se raspiše do kraja marta, ali nema čvrstih garancija da će tako i da bude. Ipak, iako se za sada sve svodi na usmena obećanja i dobru volju, Turković nas uverava da će čitav proces da se odvija u potpunosti u skladu sa zakonom.

BEZ FAVORIZACIJE: „Mi ćemo nastojati, po preporuci ministarstva, da u komisiji budu predstavnici udruženja medija i nezavisni novinari. Onda kada objavimo konkurs, neće postojati nikakva favorizacija i svi su dobrodošli. Načelno, sve će zavisiti od odluke komisije po čijoj ćemo preporuci i da rasporedimo sredstva", kaže Turković i dodaje kako će to najeverovatnije da bude iz dva jednaka dela.

Kako zakon i predviđa, jedino medijsko javno preduzeće u gradu do kraja procesa privatizacije neće imati pravo na opredeljena sredstva. Tako će, kaže Turković, Radio-televiziji Kragujevac, kao i do sada, mesečno biti uplaćivano oko pet miliona dinara zaključno sa 30. junom 2015. Ukoliko se privatizacija završi povoljno, svakako će imati priliku da učestvuju u drugoj godišnjoj raspodeli budžetskog novca namenjenog svim medijima.

Usvojen budžet grada Kragujevca za 2015. godinu je 8,2 milijarde dinara. Suma od 40 miliona opredeljena za medije daleko je ispod poželjna dva procenta (svega 0,48 odsto). To, zajedno sa sredstvima koja se izdvajaju za RTK, praksu kragujevačkih vlasti svrstava u red sa većinom opština u Srbiji koje nisu pozitivno odgovorile na akciju Udruženja novinara Srbije (UNS) (http://uns.org.rs/sta-radimo/akcije/27964/akcija-uns-a-budite-grad-prijatelj-medija.html) da se medijima opredeljuje najmanje dva odsto godišnjeg budžeta.

Ipak, iako podsticani s nedovoljno sredstava za njihovo stabilno, nezavisno i dugoročno funkcionisanje, godinama smo bili svedoci da su mediji finansirani javnim novcem bili samo produžena ruka vlasti. Nova postava na čelu grada tvrdi da će, bez obzira na iznos, ubuduće biti drugačije, a da li će, ostaje da vidimo.

ISTO JE I PRIVATNIM MEDIJIMA: Dok novi zakon o finansiranju medija iz budžeta onim kućama čiji je osnivač lokalna samouprava nameće bezuslovnu privatizaciju i potpunu promenu poslovanja, što za mnoge znači i neizvesnu budućnost, za privatnike, praktično, ne menja mnogo toga.

U nadi da novi propisi ipak omogućuju zdraviju konkurenciju i ravnopravniji položaj privatnih medija u borbi za budžetska sredstva, oni se za tržišnu utakmicu revnosno pripremaju na potpuno isti način kao i ranije.

„Zaista ne vidim neke bitne promene. Jedino što uliva nadu je preporuka za formiranje komisija, jer, ako u njima zaista budu predstavnici udruženja i istaknuti medijski radnici, ne bi trebalo da bude problema, ali videćemo. Još ništa ne znam. Konkurisaćemo svakako i kod ministarstva i kod lokalne samouprave kad objave poziv", kaže novinarka Nina Bajić, koja je zadužena za pisanje projekata na jedinoj kragujevačkoj privatnoj televiziji, Kanalu 9.

"Istinski dokaz da je borba zaista ravnopravna biće samo ako oni mediji koji su ranijih godina bili označeni kao ’nepodobni’ zbog svoje istrajnosti u nezavisnom izveštavanju, u novoj trci i učestvuju i dobiju određena sredstva, bez promene uređivačke politike, ali to zaista ostaje da vidimo. Mnogo je skepse i dalje i bojim se da oni neće ni da se pojavljuju na konkursima grada", kaže kragujevačka novinarka sa dugogodišnjim iskustvom.

S druge strane, Obrad Turković, kao predstavnik vlasti, tvrdi da će u odnosu na raniju praksu internet mediji, koji su bili u senci tradicionalnih, sigurno imati ravnopravniji tretman: „Mislim da je i neravnomerna raspoređenost sredstava na sve vrste medija dovela do toga da su neki bili prilično zapostavljeni, iako oni predstavljaju i sadašnjost i budućnost, u jednakoj meri kao i neki drugi. Radio program se vraća u život više nego što je to bilo do pre par godina i tome treba posvetiti pažnju, kao i informisanju putem interneta koje je potpuno drugačije od ustaljene prakse gde dominira televizija, a najviše ga koriste mladi."

U Kragujevcu, iako se informisanjem bavi više internet portala, prema evidenciji Agencije za privredne registre, do početka ove godine, svega dva su bila upisana u registar javnih glasila. Novi zakon, međutim, jasno predviđa da niko ko nema takav status nema ni pravo na budžetska sredstva.

 

POŠALJI KOMENTAR		ODŠTAMPAJ TEKST

---

---