---

Šestog juna je na RTS-u emitovan direktni prenos proslave 200. godišnjice bitke na Ljubiću. POTPISUJEM da je ova emisija ili direktni prenos polaganja venaca uz vojnu muziku u beskonačnoj muzičkoj petlji nešto najdosadnije što sam u životu video

Digitalizacija je stigla! Celokupna površina Srbije pokrivena je digitalnim TV signalom i ušli smo u novu tehnološku eru. Korisnici usluga kablovskih operatera nisu mogli da primete veliku razliku, ali su zato set-top-boxovci progledali digitalno oštro – osim kad im je signal kašljucao. Ne mogu da se pridružim zlonamernim komentarima koji kao da su čekali da ovaj proces zapne, istina je da smo se po dobroj akcijaškoj tradiciji digitalizovali bar deset dana pre roka.

Naravno, sasvim je drugo pitanje kakav ćemo to program gledati digitalno oštro.

Simbolična promena desila se i preimenovanjem mog omiljenog TV kanala Digital RTS. Ovaj kanal kulture, toliko jedinstven po ponudi i kriterijumu kvaliteta, dobio je ime RTS 3. Ovo je očigledno urađeno po ugledu na komšijski HRT 3 koji je takođe rezervisan za sadržaje iz kulture. Razmišljao sam o tradiciji Trećeg kanala, koji je inicijalno bio namenjen omladini, kako se to nekada govorilo. Omladina se zezala, nastao je 3K, pa je omladina poodrasla i od 3K napravila komercijalni program. Mislim da je moderni RTS 3 televizija potpuno drugačijeg tipa, ostrvo neopterećeno omčom komercijalizacije i malograđanskih tabloidnih stereotipa. Ovom programu nedostaju, opet po ugledu na komšije, polemičke emisije koje se bave aktuelnim temama i društvenim fenomenima, sa jednom potpuno novom generacijom voditelja. Ovaj moderni obrazac mora biti različit od "Kulturnog dnevnika", koji je uspeo da u ponedeljak uveče servira podgrejane vesti o završetku Sterijinog pozorja. Sporo i bajato.

Ako je za utehu, HRT je u seriji identifikacionih spotova imitirao manir i estetiku RTS-ovih spotova sa balerinama. Ovi sporni snimci baletskih igrača i igračica (kao i igrača folklora) prepoznatljiv su kreativni potpis Borisa Miljkovića Bote. Usaglašavanje gracioznih pokreta na HRT-u i RTS-u u simboličkom smislu možemo protumačiti kao poziv na ples, a logično bi bilo da se komunikacija prvenstveno ostvari preko tih "Trećih kanala".

Koliko su na našem TV programu prisutni različiti kulturni obrasci potvrđuje i emisija koju ću pamtiti ceo život. Naime, 6. juna je na RTS-u emitovan direktni prenos proslave 200. godišnjice bitke na Ljubiću. Setite se, Drugi srpski ustanak, pogibe naš artiljerac Tanasko Rajić, al’ pogibe i turski zapovednik Imšir-paša. Od važnih govornika tu su bili ministar Vulin i general Diković. Bilo je evidentno malko i napeto jer su Dveri imale Omladinski marš do Ljubića i svoje aktiviste u publici. Elem, POTPISUJEM da je ova emisija ili direktni prenos polaganja venaca uz vojnu muziku u beskonačnoj muzičkoj petlji nešto najdosadnije što sam do danas u životu video. Jedni za drugim, bez voditelja, potpisa ili najave, grupe građana u kariranim košuljama ili uniformama polagale su vence na spomenik. Na kraju sam video pokušaj scenskog prikazanja – deda unuci besedi o Ljubiću, koji smo zaboravili. Da se razumemo, veliki sam fan Ljubića, čak imam i dres sa brojem 10 fudbalskog kluba Polet iz Ljubića. U vojsci sam bio artiljerac, tako da se mogu identifikovati i sa Tanaskom, ali sve ovo nema nikakve veze sa činjenicom da se koncept svodi na model: kultura = istorija = mitomanija, uz vence, vojnu muziku i dedu i njegovu mezimicu.

Istorija svakako mora biti važan deo programa iz kulture na televiziji, ali nije li nas ova simbolička TV omaška u stvari dovela do suštine. Kultura u medijima ostala je Parada bez konteksta, bez preispitivanja, grobljanska ceremonija lišena života. Čisto da primetim, na kraju su poslednji venac na spomenik položili i predstavnici Dveri, tako da incidenata srećom nije bilo.

Osim Imšir-paše, ove nedelje na onaj svet preselio se i Sulejman Veličanstveni, gospodar sedam podneblja, osvajač i zakonodavac, suvereni vladar popodnevnog termina na četiri ovdašnje televizije. U svoje 4 sezone je pokorio Prvu, B92, bio u egzilu na kablovskoj TV Nova i umro na TV Pinku nakon što se u odjavnoj sceni pozdravio sa publikom i najavio da se vraća u prah iz kojeg je nastao. Sulejman je u Srbiju došao 14. februara 2012. glasanjem gledalaca. Tada je u redosledu emitovanja pobedio serije "Ezel" i "Kad lišće pada", baš na Dan zaljubljenih.

Njegova omiljena hanuma Hurem ovih dana snima u Srbiji i puni tabloide vestima o noćnom provodu na splavovima. Vesela udovica, šta ćete. Nemojte tugovati, već narednog dana Prva i Pink su simultano predstavili početak dve nove turske serije. Ipak, Sulejman Veličanstveni će ostati upamćen kao serija koja je napravila potpuni haos u regionu, oborivši rekorde gledanosti i započevši nešto što se danas naziva kulturnom osmanlizacijom. Za borbu protiv takvog osvajanja biće potreban kvalitetan domaći dramski i serijski program, a ne večite reprize Srećnih šajni hepi ljudi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---