---

Tribina – »Život i smrt institucija« >

Država kao nuklearni otpad

Tokom 25 godina višestranačja u Srbiji nijedna stranka koja je bila na vlasti nije dovoljno doprinela jačanju institucija; nezavisne institucije kao da samo formalno služe da bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice. Ovo su neki od zaključaka tribine "Život i smrt institucija", koja je povodom četvrt veka nedeljnika "Vreme" organizovana u Opštini Vračar

Vojni disciplinski sud u Beogradu doneo je nepravosnažnu presudu zbog pada helikoptera i smrti sedmoro ljudi u martu ove godine. Epilog ove tragedije je disciplinska mera zabrane napredovanja u vojsci u trajanju od jedne i dve godine. Eventualnu odgovornost načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića nije utvrdila nijedna komisija, dok ministar odbrane Bratislav Gašić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao civili, nisu ni bili obuhvaćeni postupkom, već bi njihova eventualna odgovornost mogla da bude predmet procesa pred redovnim sudom. Indikator urušavanja institucija ogleda se tako u ovoj situaciji koja pokazuje da ne postoji nezavisnost institucija kao što su vojska, zdravstvo, sudstvo te da su one nemoćne u mnogim situacijama. Istraga o ovom slučaju vodi se i u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, ali posle pola godine je istraga tužilaštva i dalje u predistražnom postupku. Vojska je ipak institucija u koju građani Srbije imaju najviše poverenja, čak 46 odsto, pokazuje najnovije istraživanje "Ipsos stratedžik marketing". Međutim, građani nemaju dobro mišljenje o ministru odbrane Bratislavu Gašiću, kome veruje svega 10 odsto ispitanika.

Nekoliko dana pre ove presude Vojnog disciplinskog suda održana je tribina "Život i smrt institucija" u Svečanoj sali Opštine Vračar. O ovom i drugim slučajevima u kojima se pokazala nefunkcionalnost državnih institucija koja je zatim dovela do krize porodice kao institucije govorili su reditelj Stevan Filipović, glavni urednik "Vremena" Dragoljub Žarković i novinar "Vremena" Miloš Vasić. Tribinu je moderirala Tamara Tripić.

BUĐENJE AKADEMIJE: Jedna institucija na koju smo već zaboravili pokazala je da ipak ima neku funkciju: predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) dr Vladimir Kostić izjavio je da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju i da je jedina politička mudrost kako "sa elementima dostojanstva" napustiti Kosovo. Tu njegovu izjavu kritikovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je čak postavio pitanje može li Kostić nakon takve izjave da ostane na čelu SANU. Kada je shvatio šta je rekao, nekoliko dana posle izjave, Nikolić se izvinio Kostiću zbog svog reagovanja. Komentarišući ovu situaciju, Dragoljub Žarković je rekao: "SANU ne cenim mnogo. To je bila jedna institucija koja nikom nije smetala zato što ništa nisu radili. Onog trenutka kada je čelnik te institucije progovorio o Kosovu, to je prestala da bude institucija i onda predsednik Nikolić kaže: rekao i ostao živ. Mislim da nismo daleko od toga da neko ko nešto kaže, stvarno dođe u situaciju da se pita hoće li ostati živ."

Izgleda da crkva ima daleko veći uticaj na donošenje odluka domaćih vlasti nego SANU. Premijer Vučić zato je imao sastanak sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve koje je predvodio patrijarh Irinej o pitanju statusa Kosova, dok SANU nije bio konsultovan. Ovolika povezanost crkve i države možda je uzrokovana time što je crkva druga institucija po poverenju građana – o njoj pozitivno mišljenje ima 45 odsto ispitanika i negativno 21 odsto. Tim povodom, reditelj Stevan Filipović osvrnuo se na pitanje sekularnosti države: "Mislim da je svaka ekipa koja je bila na vlasti od Miloševića pa naovamo pokazivala ozbiljan stepen prezira prema institucijama, da bi to sada došlo u neku baroknu fazu. Vidimo jedan ozbiljan kontinuitet koketiranja sa klerikalizmom i nacionalizmom koji dolazi sa različitih strana, ali uvek sa istim rezultatom. Đinđićeva vlada je uvela veronauku u škole, što je bio ozbiljan udar na sekularnost i ustrojstvo obrazovanja, a onda smo imali ministarku prosvete Ljiljanu Čolić iz Koštuničine vlade koja je ukidala Darvinovu teoriju, ali to srećom nije dugo potrajalo. Korak po korak, tako dolazimo do poslednje faze."

INSTITUCIJE SE SADE, ALI NE ČUPAJU: Srbija već niz godina ima nezavisna regulatorna tela koja se trude da rade svoj posao, ali se njihove odluke i preporuke ne sprovode. Faktički, ljudi koji ih vode su onemogućeni u svom radu. Agencija za borbu protiv korupcije donosi skoro svakodnevno upozorenja, odluke i preporuke, ali oni na koje se one odnose, o njih se uporno oglušuju. Rad regulatornih tela u Srbiji, čija je svrha da onemoguće zloupotrebe položaja, počevši od vodećih, poput ministara i direktora javnih preduzeća do onih u lokalnim sredinama, gubi značaj jer ova tela nisu shvaćena ozbiljno. Na primer, Dušan Bajatović je još uvek na čelu Srbijagasa iako je Agencija najpre sprovela prvostepeni postupak zbog akumulacije funkcija i ostavila mu rok "da se uskladi sa zakonom". Kako on to nije uradio, usledila je preporuka o razrešenju na koju je podneta žalba. Sličan slučaj imamo i sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, čija javna preporuka premijeru i predsedniku države da razreše direktora Vojnobezbednosne agencije (VBA) Petra Cvetkovića nije sprovedena. To nije prvi slučaj kada su njegove preporuke odbijene. Janković je u septembru dao preporuku za razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića koju je premijer Aleksandar Vučić odmah odbio, izjavivši da će odluku doneti na osnovu ozbiljne procene i u skladu sa činjenicama. "Institucije su nešto što se posadi, a posle se teško čupa", objašnjava Miloš Vasić: "To je jedino što mi uliva optimizam. Kad jednom posadiš, teško ćeš ga iščupati posle nekog vremena, a u međuvremenu možda i rodi nekim plodom. Evropskim partnerima je svejedno funkcionišu li institucije u Srbiji, njih zanima samo naša spoljna politika. Institucije su samo dekoracija, ikebana, veštačko cveće koje voli Mira Marković jer ne mora da se zaliva i ne proliva se voda. Mi naše institucije ne zalivamo i trudimo se da ne porastu."

POLITIKA JAVLJA, PINK PRENOSI: Pored regulatornih tela koja rade svoj posao, postoje i ona koja nisu baš tome vična. Predsednik Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Goran Karadžić tako je prvo najavio pokretanje postupka protiv televizija Hepi, Pink i Studio B zbog direktnog prenosa proslave sedam godina od osnivanja Srpske napredne stranke, ali se posle sednice ovog tela odustalo od toga. Prijavu protiv ovih emitera podnelo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), ali je REM utvrdio da je setom novih medijskih zakona prestalo da važi Opšte obavezujuće uputstvo za emitere i da stoga ne postoji osnov da se pokrene postupak. "Mislim da su mediji veliki izdajnici ovoga društva. Neki dobrovoljno, neki zbog ucenjenosti, a neki zbog finansijskih razloga", kaže Žarković. On podseća da se REM finansira iz poreza koji plaćaju svi građani Srbije te da je dužan da odgovornije postupa, makar da traži prekršajnu kaznu kao oblik javnog upozorenja televizijama koje su emitovale direktan prenos. Iako je svoju profesionalnu karijeru započeo u "Politici", Žarković kaže da mu je duhovito to što "Politika" sve zna o poslovanju "Kurira", ništa ne zna o sopstvenom vlasništvu i još poziva državu da im pomogne i ona to istraži. "Tako dolazi do jedne paradoksalne situacije u kojoj ‘Kurir’ tuži ‘Politiku’ Savetu za štampu zbog kršenja etičkih kodeksa", kaže Žarković.

Filipović se sa glavnim urednikom "Vremena" nije složio u oceni da je "Politika" pristojan list: "Menja se referentni sistem. Sada je takav referentni sistem da ‘Politika’ može u kuću da se unese, pošto su ‘Kurir’ i ‘Informer’ na nivou nuklearnog otpada. Ne zaboravite da su mediji aktivno učestvovali u atentatu na Zorana Đinđića, oni su napravili klimu za tako nešto, pored nekih drugih ljudi. Ljudi koji su tada uređivali novine Zemunskog klana, sada drže većinu tabloida i rade emisije na Pinku. Zašto u međuvremenu nije došlo do nekog preispitivanja toga, ali tu smo izgleda veoma slabi", dodaje Filipović.

SKUPŠTINSKI RIJALITI: Predsednica Skupštine Srbije je žena koja je verovatno promenila najviše stranaka; njeni najbliži saradnici su jedan kondukter i nekoliko neveštih govornika. Međutim, najaktivniji među poslanicima, računajući govore i replike, jeste opozicionar Vladimir Pavićević iz Nove stranke koji se obratio 315 puta u plenumu. U prvih šest meseci ove godine poslanici su imali 55 radnih dana, tokom kojih su se obratili ukupno 3391 put. U tom periodu je usvojeno 87 zakona, od koji je 25 doneto po hitnom postupku, što je 28 odsto, a poslanici su podneli 1313 amandmana, od kojih je usvojen svaki četvrti. Miloš Vasić kaže da voli da gleda Skupštinu, ali da ne može dugo da izdrži pa – isključi televizor. "Nekada smo imali sličnu Skupštinu, u ‘Vremenu’ se to zvalo ‘Srbija u razbijenom ogledalu’ a pratio je naš kolega Milan Milošević. Situacija je danas ista, svako ko nije iz vladajuće stranke može da podnese najpametniji zakon ili amandman, ovi će ga odbiti iz principa, često na svoju štetu. Zahvalan sam Vladimiru Pavićeviću jer vidim koliko se trudi i divim mu se kako ga ne mrzi jer svakodnevno nailazi na apsurde koje sav srećan prevazilazi. Mislim da u tome veoma uživa", kaže Vasić.

Učesnici su zaključili da tokom 25 godina višestranačja u Srbiji nijedna stranka koja je bila na vlasti nije dovoljno doprinela jačanju institucija. Čini se kao da nam nezavisne institucije služe samo formalno kako bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice, te da institucije i na zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti ne funkcionišu kako treba. Ostaje samo nada da zbog takvih propusta neće stradati nečiji život.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---