ZA OSTANAK U EU: Premijer Dejvid Kameron

Velika Britanija – Breksit >

Da li da odem ili ne

Tek što se premijer Dejvid Kameron pobedonosno vratio iz Brisela saopštivši da se izborio za uslove pod kojima bi Velika Britanija trebalo da ostane u Evropskoj uniji, pretrpeo je udarac: njegov partijski drug, popularni gradonačelnik Londona Boris Džonson, prešao je na stranu pobornika breksita, izlaska Britanije iz EU, baš kao i pet ministara Kameronove vlade. Referendum je raspisan za 23. juni

"Da li da ostanem ili da odem? Ako ostanem, biće nevolje, a ako odem, biće dvostruko veća...", glase stihovi britanske grupe Kleš. Odnose se doduše na ljubavni odnos muškarca i žene, ali sasvim lepo opisuju odnos Velike Britanije prema Evropskoj uniji u kojem su činjenice često zamagljene emocijama. Pogotovu sada, kada Britanci treba na referendumu da odluče da li da ostanu u EU ili da Kraljevstvo bude prva država koja je Uniju napustila.

Tek što je premijer Dejvid Kameron, u mukotrpnim pregovorima sa evropskim partnerima, uspeo da dođe do dogovora o dodatnim pogodnostima za Veliku Britaniju unutar EU, tek što je po povratku iz Brisela prošle subote saopštio da će se on nakon te "pobede" zalagati za ostanak VB u Uniji, pretrpeo je težak udarac: popularni gradonačelnik Londona Boris Džonson okrenuo mu je leđa i nedvosmisleno se izjasnio za izlazak Britanije iz EU (breksit). Po svemu sudeći, Džonson će biti ključna figura u taboru protivnika Evropske unije.

Konzervativni, harizmatični gradonačelnik izjavio je da mu je ova odluka teško pala, jer "voli Evropu", ali da Evropu ne treba izjednačavati sa "političkim projektom EU koji postoji decenijama i koji preti da se otrgne demokratskoj kontroli".

Izjava Džonsona u senku je bacila pobedonosni nastup njegovog druga iz studentskih dana, partijskog šefa i premijera Kamerona, koji je tvrdio da je sa "posebnim statusom", koji je on izborio u Briselu, Britanija "sigurnija, jača i prosperitetnija" kao članica EU, a da bi izlazak bio "skok u neizvesnost". Džonson je to negirao i rekao da Kameron nije uspeo da se izbori za suštinske reforme EU, pre svega po pitanju nacionalnog suvereniteta.

PODELJENI TORIJEVCI: "Ja ću se zalagati za izlazak Britanije iz EU, jer želim bolji dogovor za ljude koji ovde žive. Želim da im uštedim izdatke i da ponovo dobiju političku kontrolu", rekao je Džonson. Baš kao Kameron i on je govorio o "odluci kakva se donosi jednom u životu", samo što je došao do posve drugačijeg zaključka kakva ta odluka treba da bude.

Među torijevcima ne vlada jedinstvo po pitanju Kameronove odluke da vodi kampanju za ostanak Britanije u EU. Čak pet ministara njegovog kabineta izjasnili su se za breksit. Kameron je prethodno stavio do znanja da po ovom pitanju neće insistirati na jedinstvu vlade (ne bi mu ništa vredelo ni da je to učinio), jer je reč o "jednoj od najvažnijih odluka" za budućnost zemlje.

Prema istraživanju javnog mnjenja novina "Mejl on sandej", trenutno je 48 procenata građana Britanije za ostanak u EU, dok je samo 33 odsto protiv. Preko 19 odsto je, međutim, neodlučno. Za njihove glasove će se voditi kampanja dva suprotstavljena tabora. Daleko je jun.

Dok su torijevci podeljeni, laburisti se zalažu za ostanak u EU, baš kao i škotska Nacionalna partija SNP, koja je treća po snazi u parlamentu. Desni Ukip se, sa druge strane, odlučno za izlazak iz EU, Kameronov briselski sporazum nazvali su "jadnim". Međutim, u Britaniji je jedva svaki stoti građanin sa pravom glasa član neke političke partije.

USTUPCI UNIJE: Koliko god "jadno" nekima izgledao, produbljivanje posebnog statusa za Veliku Britaniju unutar EU bila je prilično mučna rabota za ostalih 27 članica. Pored podele EU na bogati sever i prezaduženi, siromašni jug, na stare i nove članice, na države evrozone i države sa nacionalnim valutama, pored izbegličke krize koja bolno pokazuje sve slabosti i svu razjedinjenost EU, dok se ruši Šengenski sporazum i osnovna ideja EU o slobodnoj, jedinstvenoj zoni bez granica, sama pomisao na breksit ravna je početku kraja EU. Kameron je tako na partiju pokera u Briselu došao sa jačim kartama.

Dobio je "sigurnosnu kočnicu" koju je tražio, kojom može da zaustavi priliv ekonomskih migranata iz ostalih država EU. To znači da ako vlada u Londonu proceni da je EUgracija u Britaniji prevelika, može da pokrene "zaštitne mehanizme": da, na primer, suspenduje ili smanji socijalna davanja pridošlicama ili prava na socijalne stanove. Ova posebna regulativa može, doduše, da bude na snazi najviše sedam godina. Na pojedince može da se primenjuje "do četiri godine" i to samo u slučaju novih pridošlica.

Što se tiče dečjih dodataka za strance iz EU, biće ubuduće u srazmeri sa standardom zemalja iz kojih migranti iz EU potiču, ukoliko roditelji rade u Britaniji, a deca im se nalaze u domovini. Ako je standard u zemlji porekla niži nego u Britaniji, biće niži i dečji dodatak. Ovoj regulativi naročito su se protivile članice sa istoka EU, iz kojih dolazi najveći broj strane radne snage u Britaniji.

Do 2020. godine ova mere će se primenjivati samo na nove EUgrante, dok će posle toga važiti za sve radnike iz drugih država EU koji su zaposleni u Britaniji. Dogovoreno je da ovu regulativu mogu da primenjuju i ostale države članice EU. "Mogu da zamislim da to primenimo i u Nemačkoj", rekla je tako kancelarka Angela Merkel. Posmatrano sa istoka Evrope, tu je reč o još jednom zaštitnom mehanizmu bogatih od siromašnih, s kojim se definitivno napušta ideja o jedinstvenom evropskom socijalnom sistemu.

Pošto Britanija nije članica evrozone, samo je potvrđeno da sama kontroliše svoje banke i finansijsko tržište.

Kameron je dugo oštro kritikovao formulaciju o "sve tešnjoj Uniji" koja je stajala u ugovorima EU. Prema najnovijem dogovoru nijedna država članica EU nije više obavezna da učestvuje u daljem političkom produbljivanju Unije. Predviđeni su "različiti putevi integracije", baš kao i veći uticaj nacionalnih parlamenata na donošenje zakona EU. Bilo je reči i o smanjivanju briselske birokratije i odustajanju od "nepotrebnih" zakonskih regulativa na nivou EU.

ENGLESKO POZORIŠTE: U "Briselskom engleskom pozorištu" Kameronu je predstava trebalo da posluži za sopstvenu promociju. "Fajnenšel tajms" je izračunao da se, na primer, u slučaju dogovorenih kresanja dečjih dodataka za oko tri miliona doseljenika iz drugih država EU čija deca ne žive sa roditeljima u Britaniji radi o oko 30.000 dece i sumi od maksimalno 25 miliona funti godišnje. Dakle, o za Britaniju smešnom iznosu.

Reč je naime o tome, piše nemački "Špigel", da Kameron pošto-poto mora da se vrati kao pobednik u London, da britanskoj javnosti prikaže da se kao lav borio za britanske interese, da bi na referendumu imao argumente da se založi za ostanak Britanije u EU.

Uzor Kameronu bila je pritom Margaret Tačer, koja je na samitu Evropske ekonomske zajednice 1984. izboksovala takozvani "popust za Britance" ("I want my money back!"). Od tada za Britaniju, zahvaljujući Tačerovoj, važi posebna formula, da dobijaju nazad dve trećine neto uplata u budžet EU, kroz, na primer, regionalnu pomoć i druge subvencije. Taj sporazum je doprineo imidžu Tačerove kao "gvozdene dame". Valjda se Kameron nadao nečem sličnom.

BEZ VIZIJE: S obzirom na njen i inače poseban status unutar EU, ustupci za koje se Kameron izborio za samu Britaniju su od simboličke važnosti. Ali za EU to je presedan, kojim je praktično stavljena tačka na ideju "sjedinjenih evropskih država". Kameron je pokazao da točak istorije i te kako može da se vrati unazad. Građani kontinentalne EU neće imati isti socijalni status kao građani Britanije, primer koji će pre ili kasnije da slede druge bogate države EU u odnosu na siromašnije članice. Time je ideja diskriminacije pobedila ideju o jednakosti građana EU.

Berlinski "Tagescajtung" piše da je Britanija dobila Evropu a la carte, sa koje može da se posluži kako njoj odgovara. Britanija, inače, nije članica ni evrozone ni Šengena, a u jeku krize evra držala se po strani, baš kao sada u izbegličkoj krizi, u kojoj Britanija pokazuje manju solidarnost od Mađarske ili Poljske, a da kancelarka Angela Merkel pri tom u strahu od breksita zatvara oba oka.

To bi moglo da joj se osveti, piše "Tagescajtung". Nacionalisti i populisti diljem EU samo čekaju da slede britanski primer i ucenjuju Uniju, koja nema nikakvu viziju i koja prelazi preko svega, samo da bi svi ostali na okupu.

Ma kakav ishod referenduma u Kraljevstvu bio, u ovakvoj Uniji samo je pitanje vremena kada će još neka država tražiti nekakav poseban status za sebe i ucenjivati ostale države članice izlaskom iz EU. Posle decenija sjedinjavanja i nekog vremena stagnacije, Evropska unija je krenula u pravcu razjedinjavanja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---