STUDIJE: Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti∗

Prema postojećoj kategorizaciji i klasifikaciji rečnih voda u Srbiji i ispitivanju kvaliteta voda u periodima 1992-1996. i 2003-2007. godine (RHMZ, 1992-2007), veći broj reka i kanala je van klase, neke su u IV, III ili II, dok su one u I klasi retkost u hidrografskoj mreži Srbije (RHMZ, 2007).

Dunav – Dunav teče kroz Srbiju na dužini od 588 km i po svojim prirodnim karakteristikama njegov tok se može podeliti na tri različita sektora: panonski, đerdapski i pontijski (Gavrilović i Dukić, 2002). Srbi ja je jedna od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na Rivers classification of Serbia according to the theirs pollutions degree 9 njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava. Merenja koja redovno obavlja RHMZ Srbije pokazuju da je po objektivnim kriterijumima kvalitet vode Dunava na izlazu iz Srbije znatno bolji nego na ulazu. Ova činjenica je rezultat toga da je zagađenje Dunava koje se stvara na teritoriji Srbije znat no manje od sposobnosti samoprečišćavanja toka Dunava (donekle zahvalju jući i akumulaciji u Đerdapu, koja deluje poput velikih taložnika). Situa cija bi bila još povoljnija da neke od pritoka Dunava, a na čiji kvalitet vode Srbija ne može mnogo uticati nisu u lošem stanju kvaliteta (Sava, Tisa, Tamiš, Velika Morava). Tako je Tisa, van klase ili u IV klasi, Tamiš je van klase, a Sava kao i Velika Morava najčešće u III klasi. Veliki prob lem na sektoru Dunava kroz Srbiju (odnosno kroz Banat) predstavljaju reke iz Rumunije (Zlatica, Begej, Tamiš, Brzava, Moravica, Karaš, Nera) koje su u IV klasi kvaliteta ili su vanklasni tokovi na svim graničnim prelazima.

Ovakva situacija je krajnje nepovoljna za Srbiju, posebno što se Dunav u prolasku kroz velike industrijske centre u našoj zemlji dodatno zagađuje.

Nekadašnja Jugoslavija i Rumunija su još 1955. godine sklopile međudrža vni sporazum o graničnim vodama (u kome se posebno tretira plovidba i hidrotehničko iskorišćavanje Đerdapa, ali i pitanje zagađenja Dunava i njegovih pritoka). Ovakvu tezu potvrđuje i skorašnje, u više navrata katas trofalno, zagađenje Tise na rumunskoj strani, koje se proširilo i na Dunav i izazvalo velike posledice za živi svet u vodi. Dunav je ulazio u našu zemlju u proseku više sa III nego IV klasom, a u profilu Veliko Gradište je sa III ali i II klasom kvaliteta vode. Nizvodno od Velikog Gradišta, Dunav je granični tok, kvalitet njegovih voda zadržavao je karakteristike III ili II klase. U profilima gde se on ispituje (Dobra, Tekija, Brza Palanka, Radu jevac), u analiziranim periodima, smenjivale su se pretežno II i III , a ređe IV klasa (Radujevac). Zapažen je nešto bolji kvalitet Dunava nizvodno od Pančeva nego uzvodno (uticaj Save). Prema tome, kada je u pitanju kvalitet voda, srpski deo Dunava se može podeliti na dva sektora, uzvodni, od ušća Save, gde je Dunav nešto zagađeniji, zadržavao je karakteristike III, a ređe lošije IV klase i nizvodni (Pančevo – bugarska granica), gde je Dunav bio nešto čistiji sa pretežnom III ili II klasom kvaliteta rečnih voda.

Poseban problem predstavlja brana na Dunavu kod Đerdapa i sma tra se ekološkom crnom tačkom zbog stvaranja nanosa i akumulacije tok sičnih sedimenata. Toksične zagađujuće materije ispuštene iz velikih industrijskih centara (Novi Sad, Pančevo, Beograd, Smederevo) zadrža vaju se u akumulaciji Đerdap (Milanović i Milijašević, 2007). Na osnovu merenja na ulaznim profilima akumulacije, koja su sproveli saradnici Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi", registrovan je prosečni godišnji ulaz suspendovanog nanosa u Đerdapsku akumulaciju oko 17 miliona t, od čega 41% unosi Dunav, 26% Tisa, 21% Sava i 12% Velika Morava. Procenjuje se da je pronos suspendovanog nanosa oko 10 Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti∗ 10 puta veći od pronosa vučenog nanosa (Grupa autora, 2003). Sliv Dunava prostire se na 87% teritorije Srbije, što predstavlja 11% ukupne povr šine sliva. Ispuštanje azota i fosfora u znatnoj meri doprinosi zagađe nju Dunava u nizvodnom delu. Procenjuje se da Srbija ispušta godišnje oko 72 000 Nt/god i 7 000 Rt/god, što predstavlja 13%, odnosno 14% ukupne ispuštene količine azota i fosfora. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto u količini ispuštenog azota i na drugo mesto u količini ispuštenog fosfora od 13 zemalja dunavskog sliva. Srbija doprinosi i sa oko 13% zagađenju Dunava nutrijentima (Ilić, 2004).

Tisa – Tisa je najveća pritoka Dunava i teče kroz Srbiju na duži ni od 164 km (Gavrilović i Dukić, 2002). Ekološki uslovi na ovoj reci su veoma loši i spada u najzagađenije tokove Panonske nizije. Njene vode su pretežno u III ili IV klasi i u analiziranim petogodišnjim periodima istraživanja (1992-1996. i 2003-2007.) nije utvrđena II klasa. Tisa je ula zila iz Mađarske sa III klasom, ali se ulivala u Dunav ponekad i sa IV kla som, dakle, kvalitet njenih voda je nešto pogoršan u Vojvodini, uticajem industrije, agrotehničkih mera, vodoprivredne infrastrukture i posebno kanalske mreže, koja je povezana sa Tisom, a čije su vode najčešće u IV ili van klase kvaliteta rečnih voda. Od opasnih materija u vodama Tise su pronađeni gvožđe i povišena koncentracija žive (RHMZ, 2007). I sapro biološko stanje Tise je takođe nepovoljno, prisutna su organska zagađenja sa indeksom saprobnosti od beta – mezosaprobne do beta – alfa – mezosap robne zone, ili tačnije od II do II – III klase boniteta (RHMZ, 2007). U petogodišnjem periodu 2003-2007. godina (tabela 1) uočava se degradacija kvaliteta vode ove reke, u odnosu na period 90-tih godina prošlog veka.

Tokom 2000. godine dogodilo se veliko zagađenje Tise cijanidom. Cijanid je potekao iz jedne fabrike hemijskih proizvoda u Rumuniji. Koncentraci je ove opasne materije po nekim podacima bile su i preko 200 puta veće od dozvoljenih. Osam godina kasnije, iz Rumunije je Tisa donela i preko 1.000 tona PET ambalaže, odnosno plastičnih flaša, koje je sa deponije ponela nabujala reka i danima je nosila do Dunava i Crnog mora. Krajem avgusta 2007. godine Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je obaves tila o akcidentu Sekretarijat za zaštitu životne sredine u Vojvodini.

Naime, šećerana iz Sente ispustila je svoje neprečišćene otpadne vode, usled čega je došlo do uginuća ribe u ovoj reci. Takođe je registrovano značajno zagađenje u Velikom bačkom kanalu. Utvrđeno je da je na jednom od četiri izliva ove fabrike u Tisu dospela otpadna voda opterećena kreč nim mlekom. Država je po prvi put u Vojvodini reagovala privremenim zatvaranjem neke fabrike zbog trovanja životne sredine.

Međunarodne institucije su evidentirale čak 447 potencijalnih zagađivača od kojih su 42 jako rizična, u Rumuniji 24, Ukrajini 6, Slova čkoj 1 i Mađarskoj 11. Kada tome dodamo i naše potencijalne zagađivače Rivers classification of Serbia according to the theirs pollutions degree 11 kao i gradske fekalne kanalizacije koje nemaju prečistače, jasno je da je Tisa krajnje ugrožena zagađenjima.

Sava – Kao plovna i tranzitna reka, Sava u Srbiji (204 km) je nešto čistija od Dunava, a značajno je boljeg kvaliteta od Tise. Na ulaz nom graničnom profilu kod Sremske Rače Sava je uglavnom zadržavala III klasu, da bi nizvodno, pod uticajem Drine, prelazila i u II klasu, a zadržavala II ili III nizvodno do Obrenovca, odakle je pogoršan njen kvalitet uticajem termoelektrana u Obrenovcu i industrije Beograda.

Tamiš – Kao reka južnog Banata koji dotiče iz Rumunije ima vode jako opterećene industrijskim otpadnim vodama kako iz Rumunije, tako i iz naše zemlje. Tamiš je na čitavom toku kroz Srbiju (118 km) jedna od najzagađenijih reka. Ulazi u našu zemlju kao potpuno degradiran vodotok, najčešće sa IV klasom, a često je na osnovu analiziranih para metra i vanklasni rečni tok. Na teritoriji Srbije stanje vode Tamiša se neznatno poboljšava, pa se od IV klase na granici u Botošu, zadržavava u III ili IV klasi u Pančevu. Ukoliko se stanje voda Tamiša ne popravi, ubuduće će se moći koristiti samo kao plovan put.

Drina – Kao najveća pritoka Save, sa dužinom od 346 km, Drina je planinski vodotok sa velikim padom i velikom moći autopurfikacije, pa su kao rezultat toga njene vode bile tokom osmatranih perioda u II, ređe u III klasi, ili u proseku nešto iznad II klase kvaliteta rečnih voda na celom toku od Bajine Bašte do ušća u Savu. Dakle, vode Drine su još uvek očuvane, pa se one, sa manjim prečišćavanjem, mogu upotreblja vati i za vodosnabdevanje.

Lim je najveća pritoka Drine, sa dužinom toka u Srbiji od 66 km. U periodu 2003 – 2007. godina na profilima Prijepolje i Priboj vode Lima su po opterećenosti pojedinim elementima bile u dozvolje nim granicama. Međutim, takvo stanje nije na uzvodnom delu, što se pot vrđuje i činjenicom da i ova reka ima veliku moć samoprečišćavanja. U petogodišnjim periodima ispitivanja na oba profila Lim je pripadao I ili II klasi, a ređe je bio na prelazu između II i III klase. Prosečna klasa reke u Prijepolju je II, a u Priboju II/III.

Kolubara, desna pritoka Save, dužine 86,5 km, predstavlja jedan od tokova sa većim stepenom degradacije voda. Kolubara protiče kroz mno gobrojna naselja, gradska i seoska, u kojima prima fekalne i otpadne vode industrije. Rezultat toga su utvrđene loše klase, praktično na celom toku od Valjeva do ušća, na dužini od 86 km. Na svim mernim profilima zabe ležena je prosečno III klasa sa češćom pojavom II/III u gornjem toku, a pre težno III u donjem toku. Kvalitet vode Kolubare je značajno pogoršan i time što reka ima mali proticaj (23,3 m3/s), malu moć samoprečišćavanja i slab priliv vode u srednjem i donjem toku, što je posledica manjih pada vina, velikog isparavanja i velikih oscilacija proticaja. Velike i male Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti∗ 12 vode na Kolubari imaju odnos 1: 1 200, pa su neophodne intervencije u slivu, kako bi vode bile vraćene u zahtevanu II klasu, ne samo Kolubare već i njenih brojnih pritoka, pre svega Tamnave, Uba, Peštana i Ljiga.

Velika Morava je reka koja protiče kroz središnji deo Srbije na dužini od oko 185 km (Gavrilović i Dukić, 2002). Odvodnjava najveći deo prostora Republike, sa proticajem od 260 m3/s, od čega oko 80% protekne u proleće. Ispitivanje kvaliteta voda u slivu Velike Morave obavlja se na oko 60 profila. Posmatrano prostorno, najzagađenije vode su u neposrednom slivu Velike Morave, koji je najgušće naseljen, najniži i industrijski najrazvijeniji. To su područja dolina i kotlina Velike Morave i njenih sastavnica, koja su ekonomski veoma interesantna i privlačna područja. U njima se može očekivati dalja degradacija životne sredine. Ispitivanja u periodima 1992–1996. i 2003–2007. godine potvrđuju značajno pogoršanje kvaliteta vode, kada su zabeležene IV ili III klase kvaliteta. U ranijem periodu preovlađivala je pretežno III ili II klasa kvaliteta rečnih voda.

Poslednjih godina Velika Morava ima tendenciju daljeg pogoršanja kvali teta voda, jer se u njenom slivu nalaze brojna naselja i industrijski komple ksi. Osim toga, na kvalitet vode Velike Morave u velikoj meri utiču i njene leve pritoke, koje dotiču iz Šumadije, a koje su takođe jako zagađene.

Jedna od najzagađenijih pritoka Velike Morave je reka Lepenica, koja teče na dužini od 55,4 km. Osmatranje stanja kvaliteta vode vrši se na lokalitetu Rogot. U petododišnjim osmatranim periodima Lepenica je na pomenutom lokalitetu pripadala IV klasi kvaliteta voda ili vanklasnom toku. U svim ispitivanim uzorcima bio je uočen miris na fekalije, a od opasnih materija registrovane su povišene koncentracije gvožđa i fenola. Izmerene vrednosti amonijačnog, nit ratnog i nitritnog azota povremeno su odgovarale III/IV klasi i VK stanju. Od opasnih materija u vodi su registrovane veće količine gvož đa, mangana i tanina (Milanović i Kovačević-Majkić, 2007).

Zapadna Morava – Zapadna Morava, čija je dužina sa Moravicom 308 km (Gavrilović i Dukić, 2002) je neznatno čistija od Južne Morave.

Prosečna klasa njenih voda u Požeškoj kotlini je II, a na ušću prelazi čak u IV klasu. Analizirajući tabelu 1 može se uočiti da je u drugom petogo dišnjem periodu osmatranja (2003-2007.g.) zabeleženo znatno pogoršanje kvaliteta vode ove reke. Ovo je posledica činjenica da u slivu Zapadne Morave (15 850 km2) živi preko 1,5 miliona stanovnika i da se nalazi pre ko 170 zagađivača. Na svih 5 ispitivanih profila Zapadna Morava se nala zila najčešće između II i III klase, ređe je zalazila u IV (donji tok), a oset nije zagađivanje voda javlja se u Čačanskoj, Kraljevačkoj, Trsteničkoj i Kruševačkoj kotlini. Najveći zagađivači njene leve sastavnice Đetinje su naselja Užice, Sevojno i Požega sa pripadajućom industrijom. Uzvodno od Užica kvalitet vode je na prelazu I u II klasu, od Užica do Požege tok je Rivers classification of Serbia according to the theirs pollutions degree 13 izložen intenzivnom zagađenju i delimičnom samoprečišćavanju pa je kva litet vode u III, odnosno IV klasi (Milijašević, 2008). Desna sastavnica, Moravica, je čistija i do Ivanjice pripada I klasi kvaliteta vodotoka, od Ivanjice preko Gradine i sve do ušća pripada II/III, tj. kvalitet vode je na prelazu iz II u III klasu. Tokom vremena kvalitet vode Moravice se dosta menjao. Od 1992. do 1996. godine ona je bila u III klasi, a od 2003 do 2007. godine vode Moravice pripadaju II/III klasi kvaliteta (Urošev, 2006).

Ibar (272 km) je najveća pritoka Zapadne Morave. Izvire iz jakog kraškog vrela ispod severne padine planine Hajle na 1360 m nadmorske visine. Iako je planinski vodotok sa velikim padovima i malom gustinom naseljenosti sliva, Ibar je takođe jedna od zagađenijih reka Srbije. U ispitivanim periodima uočile su se razlike, odnosno u novijem periodu ispitivanja 2003 – 2007. godina zabeleženo je zagađenje i promena klase vode (tabela 1). Analiza kvaliteta vode u period od 1992 – 1996. god. ukazu je na prosečnu klasu Ibra od 2,2, dok u periodu od 2003 – 2007. god. reka beleži veliki pad u kvalitetu i prosečna klasa iznosi 3,2. Reku zagađuje već drvna industrija u Rožaju, ali je on sve do Kosovske Mitrovice u II klasi voda. Pošto prima reku Ljuštu, fekalnim vodama najzagađeniji vodotok u Srbiji, Ibar je u III klasi. Ibar se najviše zagađuje od industri je sa Kosova, posredstvom pritoke Sitnice, koja je veoma zagađena već od ušća Prištevke (vodotok van klase), a pogotovo od površinskih rudnika lignita, termoelektrana u Obiliću i fabrika superfosfata u Kosovskoj Mitrovici, pa je to stalno vodotok IV klase (Gavrilović i Dukić, 2002).

Osim industrije, veliki zagađivači su i otpadne vode iz domaćinstava, jer sliv Sitnice ima najveću gustinu naseljenosti u Velikomoravskom basenu.

Poslednjih godina u više navrata zabeležena su značajna zagađe nja vode – zagađenje fenolom 2003. godine, koje je poteklo iz TE Obilić, a uslovilo je prekid vodosnabdevanja u Kraljevu; slično zagađenje je regis trovano i 2006. godine, kada su osim fenola bile povećane i koncentra cije cinka i olova.

Binačka Morava – Reka Kosovskog Pomoravlja Binačka Morava (49,5 km) zajedno sa Preševskom Moravicom obrazuje Južnu Moravu kod Bujanovca. To je reka malog proticaja, ali je jako opterećena otpadnim vodama sa najčešće III ili II klasom, odnosno Binačka Morava je u peto godišnjem periodu (1992-1996.) bila u proseku između II i III klase, sli čno kao i Južna Morava do Vladičinog Hana. U periodu od 2003 – 2007. godine kvalitet vode na ovom vodotoku nije određivan.

Južna Morava – Sa površinom sliva od 15 470 km2 i proticajem od 108 m3/s, Južna Morava je manje izdašna od Zapadne Morave, ali je u njenom slivu više zagađivača, pa su njene vode lošijeg kvaliteta i po podacima iz tabele 1 predstavlja rečni tok najlošijeg kvaliteta vode. Dok je Zapadna Morava pretežno u III klasi, dotle je Južna Morava između III i IV klase sa Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti∗ 14 tendencijom daljeg pogoršavanja voda. Kvalitet vode Južne Morave se meri i ispituje na 6 profila na rastojanju od Ristovca do Mojsinja (ušće). Na osnovu analiziranih podataka, prema kvalitetu voda, ovaj tok se može pode liti na dva dela: gornji tok, uzvodno od Ristovca, gde su vode Južne Morave u II ili III klasi kvaliteta rečnih voda i srednji i donji tok, od Ristovca do ušća sa III ili IV klasom. Na ovakvo stanje utiču i pritoke Južne Morave, koje su takođe zagađene, na primer, Veternica, Jablanica, Pusta reka, Toplica, Vlasina, Nišava i dr. Toplica je zagađena otpadnim vodama indu strije u Kuršumliji i Prokuplju, ali i od drugih zagađivača. U njenim vodama nađene su veće koncentracije žive (RHMZ, 2007).

Nišava (202 km) je najveća i vodom najbogatija pritoka Južne Morave Po kvalitetu pripada pretežno III klasi rečnih voda, skoro na celom toku od bugarske granice do ušća, sa nešto većom degradacijom voda u Niškoj kotlini, gde se nalazi 25 zagađivača. Nišava je značajno zagađena i u Bugarskoj, jer je u našu zemlju ulazila sa II, III ili III/IV klasom kvalite ta rečnih voda. Na osnovu podataka iz tabele 1 i u slučaju ove reke uočava se tendencija degradacije kvaliteta vode u periodu 2003-2007. godine. Pritoke Nišave imaju slični kvalitet voda. Na primer, njena najveća pritoka Viso čica je u Krivom Dolu (bugarska granica) bila u III, a ponekad i u IV klasi.

Međutim, nizvodno njene vode se samoprečišćavaju uticajem brojnih fizi čko – geografskih faktora, posebno pritoka koje dolaze sa Stare planine (Dojkinačka reka, Toplodolska reka), pa se kvalitet znatno popravlja. U poslednjem osmatranom periodu pripadala je II klasi (tabela 1).

Veliki Timok (88 km) i njegove sastavnice Beli i Crni Timok su opterećene otpadnim vodama, jer su pod uticajem industrije u Bor skom, Boljevačkom, Zaječarskom i Knjaževačkom basenu. Sve tri reke su između III i IV klase. U periodu 1992-1996. godina ispitivanja kvaliteta vode vršena su na stanici Brusnik i reka je pripadala III klasi, a tokom 2006. i 2007. godine, kada su posle prekida opet vršena ispitivanja kva liteta, na profilu Čokonjar bio je vanklasni tok.

Beli Drim (108 km) je reka Metohije, sa kvalitetom vode koji odgovara II ili III klasi. U petogodišnjem periodu (1992-1996.) Beli Drim je bio bliži II nego III, pa je njegove vode moguće upotrebljavati u različite svrhe. Ispitivanje kvaliteta voda Belog Drima vršena su u Kpuzu, Đonaju (nizvodno od Đakovice) i na granici sa Albanijom (Vrb nica). Beli Drim je bio u Đonaju prosečno nešto ispod III klase, a u dru ga dva profila nešto iznad II klase. U periodu od 2003–2007. godine nisu vršene analize kvaliteta vode.

Klasifikacija većih reka po stepenu zagađenosti voda

Koristeći rezultate istraživanja kvaliteta voda reka u periodu 1992–1996. i 2003–2007. godine, izračunate su prosečne klase za veće i značajnije reke u Srbiji i to za profile koji su najbliži ušćima reke.

Klase su izražene u numeričkim vrednostima (Tabela 1) na taj način što su rimski brojevi putem aritmetičke sredine preneti u numeričke vrednosti. Na primer, ako je neka reka imala u nekom periodu I, III, II, III, II,.... klasu kvaliteta vode njihovim sabiranjem i deljenjem sa brojem uzetih klasa (1, 3, 2, 3, 2,...) dobija se srednja vrednost (11: 5 = 2,2) što približno odgovara II klasi kvaliteta voda. Ovi rezultati su omogućili da se reke Srbije rangiraju po stepenu njihove zagađenosti, izdvajanjem tri osnovne grupe, od najlošije do najbolje klase kvaliteta rečnih voda.

Cilj ove klasifikacije je da se uporedi stanje kvaliteta rečnih voda većih reka u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina i mogućnosti za njihovu upotrebu i zaštitu.

U prvu grupu spadaju reke Podrinja i Polimlja – Drina (2,3) sa pritokama, Lim (2,1) i Visočica (2,3). Prosečna klasa ovih reka je između 2,1 do 2,5 kvaliteta rečnih voda, odnosno navedene reke se nalaze između II i III klase, ili preciznije rečeno, bliže su II nego III klasi. Pogodne su za kupanje, vodene sportove i snabdevanje vodom tzv. „osetljive industrije". Međutim, i kod ovih reka moguća su havarijska zagađenja, nekontrolisanim upuštanjem enormnih količina zagađujućih i po život opasnih materija, pri čemu se moraju stalno pratiti i osmatrati skoro svi fizičko – hemijski, biološki i bakteriološki parametri i o tome upozoravati javnost, kako bi se preduzele odgovarajuće mere predostrožnosti. Naravno, i ovde do punog izražaja dolaze stalne i pravovremene prognoze, naročito pri pojavi apsolutno minimalnih voda u leto, kada su toksične materije u reci najopasnije.

U drugu grupu reka sa nešto lošijom klasom u odnosu na prvu, ulaze reke sa prosečnom klasom kvaliteta rečnih voda od 2,6 – 3,0, odnosno, većina ovih reka bliža je III nego II klasi sa tendencijom daljeg pogoršavanja kvaliteta voda. U ovu grupu spadaju Dunav (3,0), Kolubara (3,0) i Sava (2,7). Ovo su reke sa najprostranijim slivovima u Srbiji. Međutim, većina od njih ima tranzitni i međunarodni značaj. To su i reke sa najvećim proticajem. I za ove vodotoke važi pravilo da se često događaju havarijska zagađenja, kada se kvalitet vode nekoliko puta pogorša. To najviše važi za pomenute međunarodne reke (Dunav, Tisu, Savu, Tamiš), koja havarijska zagađenja donose najčešće iz drugih zemalja. Voda ovih reka pogodna je za navodnjavanje, mnoge grane industrije, termoenergetiku i rudarstvo.

Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti 16 Tabela 1. – Rangiranje većih rečnih tokova po stepenu zagađenosti voda u Repu- blici Srbiji

U treću grupu reka po stepenu zagađenosti su vodotoci sa jako degradiranom vodom, privredno potpuno neupotrebljivom osim za plovidbu. Najčešće takvo stanje traje više godina i kvalitet im se permanentno pogoršava. Bonitet voda reka treće grupe je lošiji od III klase, približavaju se IV, a ponekad su i van klase kvaliteta rečnih voda.To su pojedini rečni tokovi u Vojvodini i veliki broj reka u Pomoravlju. U ovoj klasi nalaze se Ibar (3,2), Toplica (3,3), Tamiš (3,4), Velika Morava (3,5), Zapadna Morava (3,5), Nišava (3,5), Tisa (3,6), Južna Morava (4,0) i Timok (VK).

Zaključak

U novijoj geografskoj podeli Srbije tendencija je da se posebno izdvajaju prirodne celine koje treba zaštititi radi očuvanja resursa od mogućih zagađivanja i degradacije, kao i onih celina koje su zbog izgrađenih Rivers classification of Serbia according to the theirs pollutions degree 17 industrijskih i drugih kapaciteta jako ugrožene. Taj složeni problem je danas veoma prisutan i aktuelan na prostoru Srbije, pa mu se stoga poklanja posebna pažnja. Vode u svim regionalizacijama prostora nalaze i zauzimaju najvažnije mesto, jer se od svih drugih prirodnih elemenata na Zemlji najviše koriste, ali se pri tome i najviše zagađuju. Rezultat toga su loše klase kvaliteta voda naših reka. U većini slučajeva plovne i druge veće i značajnije reke Srbije su pretežno u III, ređe u II, a ponekad i u IV klasi kvaliteta rečnih voda. Najzagađeniji vodotoci su u južnom Banatu (Tamiš i brojni kanali), Potisju (Tisa i njene pritoke), Južnom Pomoravlju i Ponišavlju. To su vodotoci u III ili lošijoj klasi kvaliteta rečnih voda, dok su u neznatno boljoj klasi vodotoci u Posavini, Podunavlju i Kosovskoj kotlini. Rečni tokovi ovih prostora su pretežno u III ili II klasi, odnosno na granici između II i III klase boniteta voda. Delovi Srbije gde su vode reka za sada relativno čistije su Podrinje, Polimlje i prema ranije raspoloživim podacima Metohija i Kosovsko Pomoravlje. To su vodotoci čiji su slivovi razvijeni u zapadnoj zoni venačnih planina sa većom energijom reljefa i povećanim padovima, pa im je moć samoprečišćavanja veća. Reke ovih prostora Srbije su pretežno u II, ređe u III klasi, čije se vode uz manja prečišćavanja mogu koristiti i za vodosnabdevanje.

(Izvor: Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti∗)ZBORNIK RADOVA – Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu: Sveska LVII COLLECTION OF PAPERS – Faculty of Geography at the University of Belgrade:Vol. LVIIKlasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti, Miroslav Ocokoljić, Dragana Milijašević, Ana Milanović)

(Videti takođe: Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2012. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine 2013; NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐENJA;

Deset najgorih vodotokova u Srbiji,Vreme, 09.07.2014.)