PUTIN JE KRIV: Barak Obama

SAD – Izborni sajber rat >

Rusko hakovanje američkih izbora

Izgleda da hakersko-špijunska zavrzlama u vezi sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD ipak odslikava dublju zabrinutost američkih struktura, koje uočavaju da ističe period američke apsolutne posthladnoratovske dominacije

Tri nedelje pre inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa, koja pada 20. januara, izgledalo je da je i pred Belom kućom u Vašingtonu zaigrala mečka (s ruskim hakerskim mečićima Cozy bear i Fancy bear, Guccifer 2.0, itd.).

Zbog sumnje da su se mešali u američku predsedničku trku odlazeća administracija Baraka Obame je 29. decembra 2016. naložila da teritoriju SAD za 72 sata napusti 35 ruskih diplomata (sa članovima porodica 96 osoba) i uvela sankcije protiv više osoba i organizacija u koje spadaju i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i Vojna obaveštajna služba (GRU), kao i kompanije koje su im navodno pomagale.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije prihvatio predlog ministra spojnih poslova Sergeja Lavrova da Rusija u znak odmazde (tit-for-tat) odmah protera 31 američkog diplomatu iz Sankt Peterburga. Poručio je da Rusija zadržava pravo da odgovori na američke poteze, ali da neće sprečavati decu diplomata da dočekaju Novu godinu tamo gde su planirala, a porodice američkih akreditovanih diplomata pozvao je na novogodišnju svečanost u Kremlju. Saopštio je da će Rusija definisati svoju politiku u zavisnosti od ponašanja administracije novog predsednika SAD Donalda Trampa, kome je, kao i odlazećem Obami, uputio novogodišnju čestitku. A onda je otišao u Spaski sabor Svetojujevskog manastira u Velikom Novgorodu da dočeka Božić.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je poručio da je Rusija umorna od optužbi na svoj račun, da je Moskva svojevremeno predlagala zajedničku borbu protiv sajber kriminala, ali da je Vašington to odbio, te da Amerikanci treba da nađu drugog neprijatelja.

SENATSKO SASLUŠANJE: S druge strane Atlantika je ključala nova antihakerska histerija, s elementima rusofobije nalik na onu kad je Džulijan Asanž oformio Vikiliks, ili kada se bivši obaveštajac Edvard Snouden sklonio u Moskvu, ali ne tako veselu kao što je bila ona afera kad je iz SAD proterana lepa ruska špijunka (sada TV personaliti) Ana Čepmen.

Tokom saslušanja o navodnom ruskom mešanju u američke izbore 5. januara u senatskom komitetu za odbranu američkog Kongresa, kome je predsedavao vijetnamski veteran senator Džon Mekejn, direktor Nacionalne obaveštajne agencije Džejms Klaper, podsekretar odeljenja Ministarstva odbrane za obaveštajna pitanja Marsel Letr i direktor Nacionalne bezbednosne agencije admiral Majkl Rodžers ponovili su da iza ruskih hakerskih napada, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju američkoj bezbednosti, stoji ruski predsednik Putin lično.

Svi senatori su zahvaljivali pripadnicima obaveštajnih službi na požrtvovanom radu, a pojedini senatori su takođe naglašavali da novoizabrani predsednik treba da veruje svojim bezbednosnim službama, a ne onom Asanžu, optuženom za seksualni delikt, koji je ugrozio američke živote.

Raša tudej je 6. januara, pozivajući se na profesora ruske Akademije vojnih nauka Sergeja Sudakova, senatore Lindsija Grema i Džona Mekejna opisivala kao političare koji zauzimaju krajnje rusofobsku poziciju, imaju veoma dobre odnose sa vojnim klanovima, vojnim snabdevačima i proizvođačima oružja, od kojih dobijaju mnogo novca za zakonske projekte. Oni su nedavno upriličili prednovogodišnje posete Ukrajini i Gruziji, i podneli zakonski predlog za produženje sankcija, kako bi zadržali inicijativu pre nego što Tramp promeni šefove u odbrambenom sektoru.

HLADNORATOVSKI JURIŠNICI: Za to što je slika američke demokratije u inostranstvu oštećena američkim predsedničkim izborima 2016. krivica ne leži u Kremlju, već u samoj Americi, piše Stefen F. Koen (specijalista za rusku istoriju s Prinstona, koga Rusi rado citiraju) u američkom progresističkom magazinu "Nejšen" (osnovanom 1865). On smatra da jurišnici hladnog rata žele da diskvalifikuju Putina kao partnera Donalda Trampa, optužujući ga za propast svoje politike širom sveta – od podrške "umerenim pobunjenicima" protiv sirijskog predsednika Asada do porasta anti-status-kvo izbora u Evropi, Velikoj Britaniji i u samim SAD.

Koen tvrdi da Putin, koga je Obama pokušao "da izoluje", ima mnogo manje veze s tim promašajima nego gluposti američke spoljne politike, uključujući tu i ratove radi promene režima i "liberalnu globalizaciju," čije ekonomske i kulturne dimenzije sve više otuđuju glasače u mnogim zemljama.

Rezultat toga je da je Putin za milione ljudi u inostranstvu, bez mnogo truda, isplivao kao simbol otpora protiv "američke hegemonije", za koju veruju da je potkopala njihove ekonomije, ugrozila njihove tradicionalne vrednosti i, na Bliskom Istoku, donela rat u njihove zemlje, piše Koen.

O MEŠANJU U TUĐE IZBORE: Tokom tog senatskog saslušanja jedino je republikanski senator Tom Tajlis relativizovao trenutnu užasnutost što se neko usuđuje da se meša u američke izbore, pozivajući se na studiju politikologa Dejva Levina sa Karnegi Melon univerziteta, koja je pokazala da su se SAD od Drugog svetskog rata mešale u 81 strani izbor, dok se Sovjetski Savez (ili Rusija) umešao u 36. U 59 odsto slučajeva kandidat kome su SAD "asistirale" je pobedio.

"Los Anđeles tajms" je, citiravši pomenutu studiju, naveo mnogo primera: američku pomoć italijanskim hrišćanskim demokratama da pobede komuniste u Italiji, ne samo 1948. već u sedam uzastopnih izbora; u Nikaragvi 1990. CIA je puštala da "procure" informacije o navodnoj korupciji marksističkih sandinista, koje su njihovi protivnici posle koristili protiv Danijela Ortege, koji je izgubio od opozicionog kandidata Violete Čamoro; u Čehoslovačkoj 1990. SAD su obezbedile trening i fondove za kampanju Vaclava Havela…

LAT pominje i američko mešanje tokom izbora u Rusiji 1996. kada je predsednik SAD Klinton odobrio kredit od 10,2 milijarde dolara preko MMF-a što je Borisu Jelcinu pomoglo da pobedi.

Na Bliskom istoku u vezi sa izraelsko-palestinskim mirovnim procesom koji je bio zaostavština ubijenog Jicaka Rabina, Klinton je 1996. otvoreno podržao Šimona Peresa.

"Los Anđeles tajms" piše i da u Srbiji 2000. bez američke, milione dolara vredne pomoći opoziciji i medijima Vojislav Koštunica ne bi pobedio Slobodana Miloševića, koga su SAD godinama pokušavale da svrgnu pomoću sankcija i vojnih akcija, konstatujući da u mešanje u tuđe izbore nisu ubrojane promene režima, kao na primer u Iranu, Gvatemali i Čileu.

I Ishan Taro je u "Vašington postu" 13. oktobra pisao o tome da SAD imaju dugu dokumentovanu istoriju mešanja pa i rušenja funkcionišućih demokratija – one su pomogle svrgavanje iranskog premijera Mohameda Mosadeha 1953, koji je zamenjen autoritarnom monarhijom koju je favorizovao Vašington; povezivane su sa atentatom na kongoanskog lidera Patrisa Lumumbu 1961; sa nasilnim svrgavanjem čileanskog socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea 1973. od strane okrutnog generala Augusta Pinočea; gvatemalskog levičarskog predsednika Jakoba Arbenca koji je ugrozio interese kompanije United Fruit Co, itd. Taro piše i da u novije vreme kritičari govore o američkoj ulozi u smenjivanju vladajućih garnitura od Hondurasa do Venecuele i Ukrajine gde su SAD pomogle svrgavanje predsednika Viktora Janukoviča.

Rusi taj fenomen, naravno, nisu prevideli: na sajtu RT pod naslovom: "Šta bi rekao Frojd o vašingtonskoj hakerskoj histeriji" kaže se kako SAD svoju sramnu istoriju mešanja u unutrašnje stvari suverenih država sada projektuju na Rusiju. Na američkoj RT postoji šou čiji je naslov: "Posmatranje jastreba". RT na engleskom jeziku citira i bivšeg britanskog ambasadora u Siriji Pitera Forda (koji je podneo ostavku 2006), koji je podsetio na to da se SAD svake nedelje mešaju u izbore u nekoj zemlji, te da je i sam Obama došao u Veliku Britaniju i grubo se mešao u kampanju u vezi sa Bregzitom.

IZVEŠTAJ AMERIČKIH AGENCIJA: U aktuelnoj raspravi ignorisan je taj "podsetnik". Američki Departman za domaću bezbednost DHS, Obaveštajne zajednice (ODNI) i Federalne službe bezbednosti (FBI) skinuli su oznaku tajnosti sa zajedničke analize "Procena ruskih aktivnosti i namera u nedavnim američkim izborima", u kojoj se kaže da je aktivnost ruskih obaveštajnih službi deo decenijske kampanje sajber operacija usmerenih protiv američke vlade i američkih građana, koja obuhvata kampanje protiv vladinih organizacija, kritične infrastrukture, eksperata (think tanks), univerziteta, političkih organizacija i korporacija; krađu informacija od tih organizacija kao i nedavno objavljivanje nekih od ukradenih informacija.

Tri agencije iznose procenu da je ruski predsednik Vladimir Putin lično naredio da raznoliki ruski akteri (Kremlju lojalne političke figure, državni mediji, prokremaljski akteri na društvenim mrežama) nastoje da utiču na kampanju s ciljem da se potkopa demokratski proces u SAD, da se ocrni Hilari Klinton, kako bi se umanjile njene šanse za pobedu. Kada je izgledalo da će Hilari pobediti, cilj je bio da se potkopa njeno predsednikovanje. Ispoljavaju visoku uverenost da je ruska Vojna obaveštajna služba GRU koristila Guccifer 2.0 i DCLeaks.com da objavi podatke dobavljene u sajber operacijama kao "medijske ekskluzive" i da su prosledile materijal WikiLeaksu.

Kaže se da se sve tri agencije slažu s tim sudom, CIA i FBI su "visoko uverene", a NSA umereno. U toj proceni se kaže da Putin smatra da objavljivanje takozvanih Panamskih papira (o pranju novca preko of-šor destinacija u kome se pominju njegovi navodni prijatelji) i olimpijski doping skandal predstavljaju od SAD dirigovane akcije da se okleveta Rusija, te da je zato tražio da se objave dokumenti koji će diskreditovati imidž Amerike i prikazati je kao licemernu.

Pisci te procene podsećaju na to da je Putin optuživao Hilari Klinton za rasplamsavanje masovnih protesta protiv njegovog režima krajem 2011. i na početku 2012. i da ima pik na nju zbog njenih ponižavajućih komentara na njegov račun.

Prema proceni američkih obaveštajaca, Putin je javno pružao podršku za izbor Trampa zbog njegove izjave da će raditi s Rusijom. Kažu da su "pro-kremaljske figure" govorile lepo o načinu na koji on vidi svoje slaganje s Rusijom kad su u pitanju Sirija i Ukrajina, a i da Moskva takođe vidi izbor Trampa kao način da se sklopi međunarodna koalicija za borbu protiv Islamske države.

Kaže se i da Putin ima mnogo pozitivnog iskustva u radu sa zapadnim liderima koji imaju poslovne interese u Rusiji, kao što su bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni i nemački kancelar Gerhard Šreder.

Najviše prostora u tom 25 stranica dugom izveštaju se posvećuje ruskoj televiziji Russia Today, za koju se kaže da je aktivno sarađivala sa WikiLeaksom. Konstatuju da je glavna urednica RT posetila Asanža u ekvadorskoj ambasadi u Londonu u avgustu 2013. radi obnavljanja ugovora o saradnji; da je 6. avgusta RT objavila video na engleskom pod nazivom "Džulijan Asanž specijal: Da li WikiLeaks ima i-mejl koji će strpati Klintonovu u zatvor?" i ekskluzivni intervju sa Asanžom pod naslovom "Klinton i ID finansirani istim novcem."

Američki obaveštajci RT nazivaju kremaljski propagandni kanal, na šta RT odgovara da njihov status nije različit od položaja BBC-ja, koji emituje i na ruskom, ili francuskog 24 časa. RIA Novosti objavljuju pismo Margarite Simonjan, glavne redaktorke RT-a: "Draga CIA! Ovo što ste napisali potpuni je promašaj. Tema nije rasvetljena, izvori nisu imenovani, inteligencija je zastarela i/ili nepravilna, referat je učenički. Kod nas u školi za obaveštajce vas bi prutom išibali za takvo smeće..."

Posle kraće euforije, procena tri agencije po kojoj oznaka tajnosti ipak nije skinuta sa onih delova u kojima se govori o izvorima saznanja, i u pojedinim zapadnim listovima, kao što je "Gardijan", ocenjivana je kao klimava. Medijima koji su tražili "pištolj koji se puši" je za utehu došapnuto kako su prisluškivani razgovori u kojima Rusi jedni drugima čestitaju Trampovu pobedu. Tramp je onda zamerio što je to dato medijima pre nego što je predočeno njemu, kome je kao novoizabranom predsedniku SAD namenjeno.

"NE MOŽE LETOVATI U SIBIRU…": Rasplamsavanje hakersko-špijunske afere je, naravno, imalo unutrašnju političku dimenziju. Tim Kejn, senator iz Virdžinije blizak Hilari Klinton, poredio je rusko hakovanje s Votergejt aferom iz 1974. i pozvao Kongres da se ujedini protiv izbornih subverzija. Neki su čak pisali i o mogućem impičmentu predsednika Trampa. Republikansko rukovodstvo Kongresa se ipak protivilo demokratskoj težnji da se formira posebna komisija koja treba da istraži upad, što bi objektivno dovelo u pitanje legitimnost predsedničkih izbora, a i obaveštajci su saopštili da nisu nadležni za analizu efekata ruske propagande. Oni su bili u nekoj vrsti političkog procepa: tokom kampanje je FBI dva puta objavljivao kako je utvrdio da Hilari Klinton nije prekršila zakon, prvi put istragom o njenom korišćenju privatnog servera za zvaničnu prepisku, drugi put u istrazi o sadržaju tzv. Podestinih papira u kojima je bilo reči o navodnom potkopavanju njenog demokratskog konkurenta Sandersa. Tajming druge istrage u finišu kampanje je bio nezgodan za Hilari Klinton, pa je bilo optužbi da FBI namešta izbore.

Pre nego što je saslušao detaljan izveštaj obaveštajnih službi o ruskoj sajber aktivnosti, Donald Tramp se o obaveštajnim službama izražavao s nipodaštavanjem – pitao je da li su to oni ljudi koji su tvrdili da Sadam Husein ima hemijsko oružje, koje posle invazije Iraka nije pronađeno.

Uvidevši nakon senatskog saslušanja da protiv sebe ima ne samo demokrate, već i službe bezbednosti i tvrdokornije republikance, Tramp je povukao neke korake radi pomirenja s obaveštajcima, rekao je da veruje američkim službama, da će formirati komisiju radi suprotstavljanja sajber napadima Rusa, Kineza ili bilo koga drugog, a na mesto šefa Nacionalne obaveštajne agencije izabrao je Dena Koutsa, 71-godišnjeg bivšeg konzervativnog senatora iz Indijane i američkog ambasadora u Nemačkoj u vreme Džordža Buša, nekadašnjeg člana senatskog odbora za obaveštajni rad. Kada se svojevremeno našao na spisku ličnosti kojima je u okviru odgovora na sankcije zabranjen ulazak u Rusiju, Kouts je sarkastično poručio da mu je žao što ne može letovati u Sibiru.

PROGNOZA: U zajedničkoj izjavi Džejms Klaper i Majkl Rodžers su senatore obavestili da je oko 30 zemalja razvilo sredstva za agresivne sajber napade, a pored Rusije, koju su okarakterisali kao najveću opasnost po interese SAD, pomenuli su Kinu, Severnu Koreju, Iran, terorističke organizacije i podzemlje.

Izgleda da u tom dimu poigravanja paranojom i rusofobijom ima i vatre dublje američke zabrinutosti. U 325 stranica obimnom otvorenom pismu Gregorija Trevertona, šefa američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta pod naslovom "Globalni trendovi: paradoksni progres", objavljenom početkom 2017. konstatuje se da se privodi kraju era američke dominacije na kraju Hladnog rata, a možda i međunarodni poredak nastao posle Drugog svetskog rata.

Biće mnogo teže da se sarađuje na međunarodnoj sceni i da se vlada kako to kod kuće javnost očekuje. Veto igrači će pretiti da blokiraju saradnju u svakoj prilici, dok će informacione "eho komore" jačati bezbrojne suprotstavljene realnosti, potkopavajući razumevanje svetskih događaja.

Biće izazova da se nametne red u očiglednom haosu, ali će to biti vrlo skupo na kratki rok, a neuspešno na dugi. Sve veći broj dominantnih aktera u više domena će zahtevati nedostajuće resurse u vreme sporog rasta, fiskalnih limita i tereta dugova.

Američki i sovjetski ratovi preko posrednika, posebno u Vijetnamu i Avganistanu, predznak su posthladnoratovskih sukoba i današnjih borbi na Bliskom istoku, u Africi i Južnoj Aziji u kojima slabiji protivnici negiraju pobedu jačega preko asimetričnih strategija, ideologija, i socijalnih tenzija. Pretnja od terorizma će se povećati u narednim decenijama kao i isticanje malih grupa i pojedinaca koji koriste nove tehnologije, ideje i odnose radi vlastitog napredovanja.

Kina i Rusija će biti ohrabrene, dok će regionalni agresori i nevladini akteri videti mogućnost za ostvarivanje svojih interesa. Neizvesnost oko SAD i Zapada, okrenutog samom sebi, kao i erozija normi za prevenciju konflikata i zaštitu ljudskih prava će ohrabriti Kinu i Rusiju da proveravaju američki uticaj u sivoj zoni agresije i raznih formi uznemiravanja, koje će ostati ispod praga "vrućeg" rata, ali će nositi rizik pogrešne kalkulacije. Preterana uverenost da materijalna snaga omogućuje da se kontroliše eskalacija, povećaće rizik od izbijanja konflikta do nivoa koji nije viđen od kraja Hladnog rata, konstatuje se u pismu Gregorija Trevertona.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---