RAZUMEVANJE ILI NE: Si Đinping sa Trampom u Pekingu novembra 2017.

Trgovinski rat – SAD vs Kina >

Ko se boji Trampa još

SAD uvode kaznenu carinu za čelik i aluminijum iz Kine. Kina odgovara dodatnim oporezivanjem 128 američkih proizvoda. Treba se nadati da će se sve na tome i završiti. Samo što se sa Donaldom Trampom nikad ne zna

Jedni misle da je proračunati populista koji dobro zna šta radi. Drugi misle da je nekompetentan, pa još i narcisoidan klovn. Kako god, predsednik SAD Donald Tramp je faktor nestabilnosti u svetu. Stiče se utisak da odluke donosi hirovito, nepromišljeno, da se zatrči, protrese Ameriku i svet, pa onda odstupi kada ga njegovi savetnici, koje menja kao čarape, uveče ubede da mu neka ideja koju je sebi utuvio u glavu i tvitnuo ujutru možda i nije tako genijalna kao što on misli. Pošto tera od sebe svakoga u administraciji ko se ne pokorava njegovoj volji, pitanje je da li će na kraju ostati iko, ko bi mogao da ga odvraća od nepromišljenih koraka.

Najnoviji genijalni Trampov potez je objava trgovinskog rata Kini. Logika kojom se rukovodi je na nivou nekog seoskog kabadahije koji drži radnju sa kolonijalnom robom. Pošto deficit SAD u trgovinskoj razmeni sa Kinom iznosi 375 milijardi dolara, treba povećati carinu na kineski čelik i aluminijum, kako bi se smanjio. Kao da će Peking to posmatrati skrštenih ruku i kao da je to baš tako jednostavno.

PROPALI PREGOVORI: Koliko je Kini bilo stalo da ne dođe do privredno-političkog rata sa SAD pokazuje to što su na pregovore u Vašington poslali i Liu Hea, privrednog savetnika predsednika Si Đinpinga, koji je u međuvremenu avanzovao u potpredsednika vlade. Vratio se u Peking bez postignutog dogovora, čak navodno nije ni saznao ko mu je pravi sagovornik u organizacionom haosu koji je zatekao u Beloj kući. Poručili su mu da Kina, ako želi da izbegne američke protekcionističke mere, ima da smanji trgovinski suficit sa SAD za 100 milijardi dolara. Koliko je takav zahtev, uz sve ostalo, besmislen, pokazuje i činjenica da su SAD prošle godine u Kinu izvezle robu u vrednosti od 130 milijardi dolara.

Peking je na Trampovu najavu trgovinskog rata za sada reagovao veoma suzdržano i tek simboličnim kontramerama. Prvo zbog toga što se zavisnost kineske privrede od izvoza poslednjih godina drastično smanjila; privreda se sve više oslanja na unutrašnju potrošnju, pa nema mesta za paniku. Analitičari Oksford ekonomiksa, koji se bave globalnim prognozama i kvantitavnim analizama, izračunali su da bi kaznena carina koju su SAD uvele smanjila privredni rast Kine u tekućoj godini tek za 0,1 odsto.

NA KINESKOM NIŠANU: Drugo: pravi trgovinski rat mogao bi da nanese veliku štetu mnogim američkim kompanijama. Otkako je Kina pre sedamnaest godina pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, američki izvoz u Kinu povećao se za 580 odsto.

Prema procenama Međunarodne asocijacije vazdušnog saobraćaja, Kina će za četiri godine zameniti SAD na prvom mestu najvećeg tržišta za vazdušni saobraćaj. Na jesen prošle godine, tokom posete Trampa Pekingu potpisana su pisma o namerama, među kojima se nalazi i ono o 370 Boingovih aviona u visini od 30 milijardi dolara. Boing procenjuje da će do 2036. godine Kina imati potrebu za više od 7.000 novih letelica.

Svetski mediji nabrajaju američke firme koje bi mogle da se nađu na kineskom nišanu. Prema procenama Starbaksa, Kina bi u narednih deset godina mogla da postane njihovo najveće tržište; Kompanija Tesla se nada proboju na kinesko tržište sa svojim električnim automobilima; Epl je prošle godine ostvario 20 odsto svog prometa u Kini; petnaest odsto prometa Najki ostvaruje na kineskom tržištu; Dženeral motors prodaje više vozila u Kini nego na domaćem tržištu... Lista je dugačka. A nema sumnje da je Peking u slučaju eskalacije spreman da odgovori recipročnim merama.

POLITIČKE POSLEDICE: Svesnoj snage i privlačnosti svog tržišta, Trampova objava trgovinskog rata u Kini se čini kao sumanuta avantura. Zbog toga i tolika uzdržanost. Nade se polažu u to da bi upravo američki privrednici mogli da obuzdaju svog neuračunljivog predsednika, koji preti trgovinskim ratom i Evropskoj uniji, a od pre neki dan i Meksiku, valjda ako sam ne podigne zid oko sebe. Američka berza je na Trampovu odluku odmah reagovala negativno.

Tramp bi u sukobu sa Kinom mogao da izgubi ne samo na privrednom, već i na političkom bojnom polju. Svojim protekcionističkim merama on potkopava temelje na kojima se zasniva Svetska trgovinska organizacija i tako Si Đinpingu i Komunističkoj partiji Kine prepušta ulogu branilaca slobodne svetske trgovine. Nije da Evropa takođe ne zamera Kini nefer poslovanje i krađu intelektualne svojine, ali u Beloj kući je zaseo isuviše neuračunljiv i nepouzdan partner.

Kada je Tramp svojevremeno zapretio Nemačkoj protekcionističkim merama zato što u Americi prodaje daleko više automobila nego SAD u Nemačkoj, odgovor nemačke automobilske industrije je bio: stvar je veoma jednostavna, Amerikanci bi samo trebalo da prave bolje automobile.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---