Intervju – Nenad Stefanović, predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije >

Šta ti je ovo trebalo?

"Sećam se da sam te 2012. čekao lift u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Naišao je jedan stariji kolega i rekao mi da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: ‘završio karijeru u pravosuđu’"

Dok smo razgovarali sa zamenikom javnog tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu, nova, dugo najavljivana i pod pritiskom Venecijanske komisije ispravljena verzija radnog teksta o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa objavljena je na sajtu Ministarstva pravde. Nenad Stefanović je bio osnivač i predsednik Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, potom član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, javnosti je poznat po britkom jeziku i oštrom suprotstavljanju načinu na koji izvršna vlast pokušava da menja pravosuđe, a nedavno je sa grupom nezadovoljnih pravosudnih profesionalaca osnovao Udruženje sudija i tužilaca Srbije čiji je prvi predsednik. Za "Vreme" govori o razlozima za osnivanje novog udruženja, dijalogu sa strukom i vlastima, kao i o tek objavljenim amandmanima.

"VREME": Šta ovo vaše novo strukovno udruženje nudi što Društvo sudija Srbije (DSS) i Udruženje tužilaca Srbije (UTS) nemaju?

NENAD STEFANOVIĆ: Smatramo da je došlo vreme za novu energiju i podmlađivanje. Problem sa starim strukovnim udruženjima je što se nisu podmlađivala više od decenije. Ogroman broj kolega sudija i tužilaca izabran je u proteklih 15 godina, a postojeća udruženja su više liderska te mi smatramo da nam je potreban neki novi koncept. Osnivači novog Udruženja sudija i tužilaca Srbije jesu isti oni koji su 2012. osnovali Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (USTP) i podneli tri ustavne inicijative: jedna u odnosu na Zakon o sudijama, druga u vezi sa Zakonom o javnom tužilaštvu, treća u odnosu na Zakon o Pravosudnoj akademiji. Sve tri inicijative Ustavni sud je usvojio 2014. i time su vraćene ingerencije i Visokom savetu sudstva (VSS) i Državnom veću tužilaca (DVT) u postupku izbora sudija i tužilaca. Upravo ti ljudi koji su osnovali USTP u međuvremenu su u proteklih pet godina izabrani za sudije i tužioce, međutim, nisu se pronašli u ovim starim strukovnim udruženjima. Nama nije jasno zašto nije napravljena mešavina iskustva i nove energije i zato smo bili prinuđeni da osnujemo Udruženje sudija i tužilaca. Uostalom, mi smo izneli veći deo javne rasprave o amandmanima na Ustav Republike Srbije, starijih kolega nigde nije bilo. Niko ne može da mi kaže da je svejedno kada upućujete kritike izvršnoj vlasti, a vi ste u probnom mandatu. Dosta naših kolega koje su podržale ideju osnivanja novog strukovnog udruženja nalaze se upravo u probnom mandatu, ali pokazuju svoj integritet. Ne plaše se da li će za tri godine biti razrešene ili ne.

Ispada da je vaše udruženje podmladak ova dva već postojeća udruženja.

Ne bih se sa tim složio. Mi imamo dosta iskusnih kolega koje su podržale naše ciljeve. Trenutno u našem udruženju imamo i sudije apelacionih sudova. Mi želimo da struka ide u novom pravcu i iz tog razloga naše udruženje se bavi zaštitom prava i interesa ne samo sudija i tužilaca već i njihovih pomoćnika, ali i polaznika početne obuke Pravosudne akademije. Specifično je da smo mi jedino strukovno udruženje koje daje punopravno članstvo sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, dok su u starim udruženjima mogli da budu članovi bez ikakvih prava. Smatramo da veliki teret rada i posla leži na sudijskim i tužilačkim pomoćnicima i zato smo propisali Statutom da oni imaju najmanje dva mesta u Upravnom odboru sa punim pravom glasa.

A da li sudijski i tužilački pomoćnici imaju pravo glasa na Skupštini?

Imaju i pravo glasa na Skupštini i pravo učešća u organima udruženja. Ja mogu da pričam iz ugla nekog ko je bio, i dalje je, član UTS-a. Trebalo je u martu ove godine da imamo izbornu skupštinu, da se na njoj izaberu novi ljudi u organe udruženja, da imamo neku drugu vidljivost u javnosti, da se ne pojavljuje stalno dvoje-troje ljudi u medijima. A, evo, od kad smo osnovali Udruženje sudija i tužilaca Srbije, za samo sedam-osam dana pet različitih, novih ljudi su davalo je izjave koje se dotiču raznih tema u vezi sa pravosuđem. Javno mnjenje je moglo da kaže: "Aha, vidi, postoje i neke druge sudije i tužioci."

A da to nije, možda, zbog toga što vas mediji prepoznaju kao udruženje koje je blisko ovoj sadašnjoj vlasti?

E, vidite, to je maliciozna tvrdnja i ja sam je čuo još od kad smo planirali da osnujemo novo udruženje. To je maliciozna tvrdnja da nas je osnovala Srpska napredna stranka. E, sad mi recite da li je SNS osnovao udruženje sa ljudima koji su podnosili mnoge krivične prijave protiv predstavnika državnih organa, koji su podnosili ustavne inicijative u odnosu na zakone koji su se suprotstavljali pravu i pravdi? Da li je mene SNS formirao? Vi ste pratili ovogodišnju javnu raspravu, mislite da je meni bilo svejedno, tada kao predstavniku UTS, da u Kragujevcu na raspravi izađem i pred predstavnicima najjače parlamentarne grupe kažem ono što mislim i što su zahtevi struke, a da pritom niko od mojih starijih kolega nije ni bio u toj sali? Krili su se iza nas mlađih. Ko je reagovao na raspravi u Novom Sadu kada je građanin prišao i pretio sudiji Vidojković? Ja sam lično reagovao i od 15 osoba koje su napustile tu javnu raspravu zbog neprihvatljivog odnosa prema sudiji, 12 su članovi našeg novog udruženja. Šta vam to govori? To su sve mlađi ljudi, nigde nije bilo starijih da pruže podršku. Pričam sada isključivo o Udruženju tužilaca Srbije i onda dolazimo do toga da je u martu trebalo malo da podmladimo Upravni odbor, a da na ključnim pozicijama ostanu ljudi koji imaju iskustvo i integritet. E, onda se desilo da je Upravni odbor, čiji je mandat istekao u junu, predložio u izveštaju Skupštini da se svim organima udruženja produže mandati do decembra 2019. Ako smo mi legalisti, kako je moguće da smo došli do toga da ne idemo na jedne izbore unutar tužilačke organizacije i da formiramo tim koji će da isprati ove ustavne reforme? Jer, ove ustavne reforme se dešavaju jednom u 25 ili 30 godina. Mi sada imamo šansu kao generacija da nešto uradimo.

U vašim prvim izjavama povodom formiranja novog udruženja istakli ste da su ciljevi starih strukovnih udruženja oročeni na nekoliko godina umesto da budu oročeni na više decenija. Šta vam to znači?

Ako smo imali javnu raspravu o nacrtu ustavnih amandmana, ako smo svi krenuli od maksimalnih zahteva, i struka i Ministarstvo pravde, ako je Venecijanska komisija podržala neke predloge Ministarstva, a Ministarstvo napravilo neke korekcije, pogotovo u sadašnjem trenutku kada je predstavljen novi tekst ustavnih amandmana, mi onda kao struka moramo da pozdravimo istorijski moment kada se eliminiše parlament iz postupka izbora sudija i tužilaca. E, sad je pitanje: ako ja vama to kažem da li to znači da sam ja na liniji Ministarstva ili na liniji struke? Znači, da naglasim – Narodna skupština neće više učestvovati u postupku izbora sudija i tužilaca. Mi smo krenuli sa maksimalnim zahtevima, međutim, ova starija udruženja su ostala na istim pozicijama. Dijalog dva intelektualna bića se, valjda, završava kompromisom i spuštanjem nivoa zahteva. Treba ceniti sve dosadašnje tekovine borbe za nezavisnost i samostalnost pravosudnih profesija koju su naše kolege vodile proteklih 15 godina. Ali, mi smo ovde došli do stava koji ste mogli da pročitate i vidite izjave da mi treba sada da se vratimo u 2014. godinu. Nama treba korak napred, a taj korak će biti upravo ovi ustavni amandmani. Mi, kao struka, očekujemo jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca. Ne želimo da dopustimo da u javnosti postoji slika da je loše pravosuđe i smatramo da treba pokrenuti mehanizme za utvrđivanje disciplinske odgovornosti upravo onih sudija i tužilaca koji prave takvu sliku o svima nama i našoj struci. Kako objašnjavate situaciju da Republički tužilac zajedno sa šefovima najznačajnih tužilaštava predlaže da, ipak, Narodna skupština ostane u postupku izbora šefova tužilaštava? To je veliki pritisak.

Mislite na Zagorku Dolovac?

Da, republički javni tužilac Zagorka Dolovac i svi najznačajniji šefovi tužilaštava predložili su, suprotno stavovima strukovnih udruženja, da Skupština bira šefove tužilaštava. Postavlja se pitanje zašto su tražili da parlament ostane u tom postupku kad je samo Ministarstvo pravde već ranije odustalo od tog predloga. Verovatno kada biste sproveli anketu među građanima o radu sudija i tužilaca, rezultati bi bili katastrofalni. Ipak, velika većina jesu stručni ljudi, ali mi imamo zagušenje sistema. Podsetiću vas da je 2013. uvedena tužilačka istraga i u jednom danu je oko 48.000 predmeta prešlo iz nadležnosti istražnih sudija u Tužilaštvo. Imamo i zagušenje još od 2009. prilikom reizbora sudija i tužilaca kada je 600 kolega ostalo bez posla i neko je morao te ljude da zameni na njihovim predmetima.

Nova verzija radnog teksta Nacrta amandmana na Ustav Republike Srbije u oblasti pravosuđa objavljena je na sajtu Ministarstva pravde u utorak po podne. Ministarstvo tvrdi da je tekst sada usklađen sa preporukama Venecijanske komisije. Kako se vama čini ova verzija?

Udruženje sudija i tužilaca će detaljno proučiti objavljeni radni tekst ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, kako bi na najavljenom okruglom stolu dalo argumentovanu ocenu u kojoj meri je novi tekst usaglašen sa preporukama Venecijanske komisije. Ono što nakon prvog uvida u radni tekst možemo reći, to je da rešenje po kojem će se javni tužioci birati od strane saveta i mimo Narodne skupštine korak u pravom smeru, naročito imajući u vidu da su tokom javne rasprave pojedini javni tužioci otvoreno zagovarali ideju da Narodna skupština ostane u procesu izbora, sasvim suprotno mišljenju Venecijanske komisije, zatim predlog da predsednik Visokog saveta sudstva dolazi iz redova sudija, kao i predlog da se uspostavi balans između predstavnika tužilačke organizacije i istaknutih pravnika u Visokom savetu tužilaca. Međutim, zvaničan stav i svoje predloge Udruženje će dati tek nakon detaljne analize.

Mnogi će osnivanje novog udruženja okarakterisati kao razbijanje jedinstva struke. Da li je ovo bio jedini način da se reše nagomilani problemi unutar sudijskih i tužilačkih profesija?

Definitivno imamo problem sa predstavnicima takozvane struke. Ja moram da upotrebim taj termin. Takozvana struka koja se decenijama izdaje da su predstavnici sudija i tužilaca, a onda imate 40 ljudi na Skupštini jednog udruženja, a predstavljaju se da imaju 1000 članova, dok u drugom udruženju imate opstruisanje Statuta. I, sad, šta smo mi mogli da uradimo? Da pokrenemo tužbe, da bukvalno zakrvimo sa svojim starijim kolega koje mi poštujemo i uvažavamo ili da na napravimo elegantan izlaz? Da se sudije i tužioci međusobno organizuju i da formiramo jedno udruženje koje smatra da treba da postoji jedan konstruktivan dijalog sa državom. Da li će to vama da se dopadne ili ne, ja ne mogu u to da ulazim. To je stvar ličnog ubeđenja. Mi moramo da imamo konstruktivan dijalog sa državom, a ne sa ambasadama. A treba imati komunikaciju sa svima – i sa nevladinim organizacijama i sa predstavnicima Delegacije Evropske unije u Srbiji, ali moramo da imamo i komunikaciju sa državom. Pa, ta komunikacija neka bude na nivou rasprave u Novom Sadu ili u Kragujevcu, ali moramo da imamo priliku da plasiramo svoje ideje. Mi smo veoma razočarani odnosom starijih kolega prema nama. Meni su često, još od 2012. kada smo osnivali Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, govorili: "Šta ti je ovo trebalo?" Sećam se da sam te 2012. čekao lift u Palati pravde držeći u rukama dokumentaciju novoformiranog udruženja. Naišlo je nekoliko starijih kolega i svi su mi rekli da to nije trebalo da uradimo i da sam, citiram: "završio karijeru u pravosuđu". Danas, 2018. opet nam neke starije kolege sugerišu da nije trebalo da osnivamo Udruženje sudija i tužilaca Srbije, a te kolege zaboravljaju da je upravo jedno od osnovnih ljudskih prava pravo na udruživanje. Ne može niko da ima monopol na zastupanje struke jer je demokratija pluralizam stavova i mišljenja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---