Aleksandar Vučić u Šapcu >

Došao, govorio, otišao

Najbolje od svih su, izgleda, prošli statisti koji su dovezeni u Šabac sa 56 autobusa. Pored besplatnog prevoza i obroka, posle završenog obraćanja predsednika Srbije okupirali su Lidl, koji još nije stigao da otvori radnju u njihovim sredinama. Nekakav benefit se, na kraju, ipak dogodio

Od trenutka kada je obznanjen početak turneje pod nazivom "Budućnost Srbije", šabački naprednjaci su sa zebnjom očekivali da li će i kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetiti jedini grad u kojem se Srpska napredna stranka ne nalazi na vlasti. Sa jedne strane, lokalni članovi SNS-a su se nadali nekoj očiglednijoj podršci, vetru u leđa za realizaciju ideje o preuzimanju grada u svoje ruke, što im je nemoguća misija od osnivanja 2008, dok je Vučić, sa druge, imao još luđu ideju da okupi deset do 15 hiljada ljudi i jasno poruči svima – kakav Šabac, ja sam Bog.

VELIKA OČEKIVANJA

Prvobitno je predviđeno da se naprednjačka žurka održi na centralnom gradskom trgu. Tako je i najavljivano u internim pozivima koji su, najpre, stizali putem telefonskih poruka, a zatim i usmenim putem primenom metode ubeđivanja. Pozivi su bili u fazonu – izađite i pozdravite svog predsednika, on želi da čuje šta vi imate da kažete, dođite da razgovarate sa predsednikom...

Sam pogled na dimenzije šabačkog trga je impresivan. Ako bismo ga upoređivali sa sličnim prostorima u Beogradu, Trg šabačkih žrtava je ekvivalent prostoru ispred zdanja Skupštine Srbije. Neki se, međutim, nemir uvukao među naprednjake i odlučeno je da se predsednik Šapčanima i njihovim gostima iz okoline ipak obrati iz centralne gradske ulice – Jevremove. To vam je, znate, prava sigurica. Kao kada hoćete da napravite miting u Beogradu, a niste sigurni da možete da napunite prostor kod Skupštine Srbije i izaberete – Trg Republike. Koliko god ljudi da dođe, izgleda mnogo. E, tako je i sa Gospodar Jevremovom ulicom u Šapcu. Dugačka i malo šira od Knez Mihailove, ograđena zgradama sa leve i desne strane, sa nekoliko sokaka. To je bio sigurni znak da u Šabac neće doći najavljivanih 120 autobusa i da će broj ljudi biti veći od deset hiljada.

Po gradu se uveliko pričalo da Povereništvo SNS u Šapcu ima obavezu da na miting dovede sedam hiljada ljudi, a da će isti broj stići u organizaciji izvesnog gospodina Malovića, koji je zadužen u stranci za ovaj rejon. I pojavili su se prvi problemi pošto je bilo očigledno da će šabački naprednjaci teško okupiti iole ozbiljniji broj koji bi mogao da predsednika Srbije oduševi. Prevelika očekivanja su bila za taj dan i od jednih i od drugih.

Od ranog jutra počelo je postavljanje centralne bine sa ogromnim video-bimom. Mnoge građane Šapca iznenadilo je to što je bina postavljena u drugoj polovini ulice, pošto je uobičajeno da se takve manifestacije emituju sa mesta koje je oko 100 metara ispred, kod zgrade Pošte. I taj prostor je dosta veći, sa većom površinom od one koja je bila predviđena za doček predsednika Vučića. Na kraju se došlo do zaključka da je, na primer, na koncertu Vlada Georgijeva uoči predsedničkih izbora 2017. garantovano bilo barem duplo više ljudi nego ovog Svetog Trifuna na mitingu Budućnost Srbije. S tom razlikom što je Vladova bina bila kod Pošte.

Vratimo se za trenutak još malo na prostor. Gotovo je nemoguća misija bila eventualna bežanija od Budućnosti Srbije sa pomenutog prostora. Ispred vas bina, a iza redari mrkog pogleda, spremni da fotografišu svakoga ko se ponada da je dovoljno to što je u Šabac došao autobusom, pojeo sendvič i popio flašicu vode. Olakšavajuća okolnost bila je činjenica da nije postojala nikakva ograda – zgrade, bina i redari su bili sasvim dovoljni.

Kada smo već kod gostiju, red je da i njima posvetimo koju reč. Došli su u Šabac u tačno 56 autobusa. Bilo ih je sa svih strana, najviše iz Mačvanskog okruga i Srema. Nekoliko autobusa imalo je bosanske registracije, ali verovatnije je da su lokalni organizatori našli jeftiniji prevoz u Bosni nego da su dovezli publiku u Šabac. Bilo je, dakle, svakakvog sveta tog dana u Šapcu. I oni su se nadali da su došli da razgovaraju sa predsednikom, a od razgovora su morali da se zadovolje time da su bili samo statisti u loše izrežiranoj i iznuđenoj predstavi.

"SVAKI SEKUND, MINUT I MILIMETAR SVOG ŽIVOTA"

E, sada je trenutak da se posvetimo predsednikovoj poseti Šapcu. Vučić je od izbora 2012. godine u Šapcu bio samo tri puta. Prvi put tokom predizborne kampanje 2016. godine i čuvenog skupa u Sportskoj hali Zorka. Iz hale koja je najpoznatija bila po tome što su u njoj dve titule prvaka Evrope u klupskom rukometu izvojevali čuveni šabački vanzemaljci okupljeni oko Metaloplastike, odjeknule su poput prave bombe reči doktora Slobodana Popovića. Tada nezvanični kandidat za gradonačelnika Šapca, a danas zvanični direktor šabačke Opšte bolnice, u etar je poslao čuvenu rečenicu da "smo svi mi dužni da ovom čoveku poklonimo svaki sekund, minut i milimetar svog života".

Drugi put je Vučić samo prošao kroz Šabac dolazeći na otvaranje japanske fabrike za proizvodnju kablova za auto-industriju Jazaki u severozapadnoj radnoj zoni. Dugo su trajali ti pregovori. Od prvog trenutka Šabac je bio u oku Jazakija, ali je država uporno insistirala da ta fabrika bude izgrađena u Kruševcu. Iz mnogih razloga – da ne ulazimo sada u to – Jazaki je odlučio da fabriku gradi u Šapcu. Država je teškom voljom aminovala i morala da dâ subvencije koje je davala i svim drugim stranim investitorima. Hteo – ne hteo, Vučić je i morao da se pojavi na otvaranju ove fabrike, ali tada nije hteo da se pozdravi i rukuje sa gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem. Za svaki slučaj, i protokol je tom prilikom postavio Zelenovića na pristojnu udaljenost od predsednika. Ono što je takođe zanimljiv detalj, vezan za ovu situaciju – Vučić je posadio drvo japanske trešnje u krugu fabrike, obišao fabriku bez novinara i kamera i, bez pozdrava, seo u audi A8 i brzinom munje otišao iz Šapca ostavivši veliki broj novinara uskraćenih za spremljena pitanja o Vulinovoj tetki.

Od tada sve do sada nije nogom kročio u Šabac. Možda je prolazio ako bi išao u posetu tazbini u Loznicu, ali zvaničnih podataka o tome nema. U Šapcu čak nije bio ni u okviru kampanje za predsednika Srbije 2017. godine. Jednostavno ga sve ove godine zaobilazi u širokom luku. Pitate se zašto? Pa, zato što njegovi nisu na vlasti iako nas godinama ubeđuje da ne pravi razliku između sredina gde je na vlasti i gde nije.

Najveći dokaz ovoj tvrdnji je činjenica da je u Šabac ovog 14. februara došao neposredno pred govor, a otišao ne saslušavši do kraja aplauz. O razgovoru sa građanima zbog kojeg je i krenuo u Budućnost Srbije da i ne govorimo. Sačekao ga je ponovo taj izvesni Malović, a čelnici šabačkih naprednjaka koji od 2012. nemaju Gradski odbor već Povereništvo, uzdignutih vratova, zbog visine bine, imali su priliku samo da ga vide i čuju. Ako je narodu za utehu, ni ti funkcioneri nisu imali priliku da razgovaraju sa svojim predsednikom. Seo je u automobil i odjurio iz Šapca. Za razliku od Cezara zbog kojeg se govorilo – dođoh, videh, pobedih, srpski predsednik je u Šabac došao, govorio i otišao.

VUČIĆ I ŠABAC

Nijedna izjava u ovom gradu, nijedna poseta školi iako je jedan od poverenika SNS u Šapcu bio direktor Medicinske škole u Šapcu dok nije avanzovao kao doktor odbojke u pomoćnika, a kasnije pomoćnika ministra i savetnika u Ministarstvu obrazovanja. Nije posetio nijednu fabriku kojih nije da nema u Šapcu, jednu je, kao što videsmo, i otvorio. I šabačka Opšta bolnica, koja je obezbedila najviše ljudi za doček, ostala je uskraćena za posetu, za razliku od one u Loznici. Mnoge zdravstvene radnike u Šapcu je upravo to zabolelo. Godinama se pričalo da je država spremna da uloži nešto manje od deset miliona evra u šabačku bolnicu, ali sve to je sada toliko daleko i bez podrške da o tome ne vredi ni pisati.

Poruka građanima Šapca, ili šabačkim naprednjacima, pitanje je za bingo. Građanima Šapca odavno je jasno da su kažnjeni zato što nisu izabrali njegove u ovom gradu. Dok, sa jedne strane, država ne dozvoljava da se u šabačkom Domu zdravlja zaposli ijedan specijalista, to nije slučaj sa šabačkom Opštom bolnicom. Tamo nije problem dobiti i posao servirke, samo pod uslovom da je članica SNS. Slično je i u Pošti, Telekomu, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i svim onim preduzećima i ustanovama na republičkim jaslama.

Kada je reč o šabačkim naprednjacima, njima je tek jasno da nisu u milosti. Predsednik im je poslao jasnu poruku da ga ne zanimaju dok ne budu na vlasti u Šapcu, koji se diči činjenicom da je jedini slobodan grad, grad bez SNS na vlasti. Da ih barem malo ima u zenici svog oka, valjda bi se rukovao sa njima, popričao, popio kafu na kraju dugog radnog dana. Uradio bi barem nešto što je radio u Bogatiću, Loznici, Krupnju, Ljuboviji, Koceljevi i Vladimircima. Ovako je, verovatno, smatrao da je dovoljno to što je doveo ljude iz svih tih mesta još jednom da ga vide i u Šapcu.

Bez obzira na sve ovo, šabački naprednjaci su proslavili Budućnost Srbije, koja je protutnjala ovim gradom, u hotelu Sloboda, na onom istom Trgu na kojem nisu imali petlju da organizuju miting. Iako su očekivali možda čak i svojevrsno političko "miropomazanje" od svog duhovnog vođe, ono je izostalo.

Najbolje od svih su, izgleda, prošli statisti koji su dovezeni u Šabac. Pored besplatnog prevoza i obroka, posle završenog obraćanja predsednika okupirali su Lidl, koji još nije stigao da otvori radnju u njihovim sredinama. Nekakav benefit se, na kraju, ipak dogodio. Da Lidl nije došao u Srbiju tokom vladavine Aleksandra Vučića, mnogo manje para od PDV-a bi se slilo u državnu kasu iz Šapca. Upućeniji u priču tvrde da je Lidl zabeležio ozbiljan pazar na Dan zaljubljenih iliti na Svetog Trifuna. To je, dalje, za posledicu imalo povećanje potrošnje, samim tim i Dži Di Pija, ali i sveobuhvatnog ekonomskog razvoja Srbije. Možda nisu imali priliku da razgovaraju sa predsednikom, ali su zato besplatan prevoz iskoristili za kvalitetan šoping.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---