Kako je medijska kompanija »Novosti« postala državni organ >

Brza, kratka i jasna krađa

Nije bilo dovoljno režimu Aleksandra Vučića što je "Novosti" brutalno opljačkao 2016. godine, nego ih je, tako ogoljene, 2019. i ukrao, a dok je pljačka formalno provedena kroz pravni sistem tako da bude legalna, posao oko legalizacije krađe je u toku

Velika pljačka imovine Kompanije "Novosti", a zatim krađa tako ogoljenog izdavača "Večernjih novosti", nekada veoma uticajnog i najtiražnijeg dnevnog lista u SFR Jugoslaviji, kasnije u Srbiji, mnogo govori o Srbiji kao "pravnoj državi", o režimu Aleksandra Vučića i njegovom odnosu prema medijima, ali i prema Evropskoj uniji.

U pregovorima sa EU vlast u Srbiji postupa formalno, a ne da bi suštinski, zaista ispunila zahteve i standarde EU i postala uređena, moderna pravna država. U srpskoj svakodnevici caruju politički nalozi i pritisci, dogovori, pogodbe koje zatim režim nastoji pravno da pokrije, uglavnom neuspešno.

Kao prvi potpredsednik Vlade (PPV), Aleksandar Vučić je 28. decembra 2013. godine izjavio "da su rešeni svi predmeti spornih privatizacija, da je u više predmeta podignuta optužnica". Jedna od 24 sporne privatizacije je i prodaja Kompanije "Novosti".

Ovu privatizaciju Vučić je u maju ove godine "rešio" na originalan način. Većinskom vlasniku Milanu Beku oduzeto je 62,42 odsto akcija pod nerazjašnjenim okolnostima. Istim udarcem, režim koji je dužan da se povuče iz vlasništva u medijima, na šta ga obavezuju medijski zakoni u Srbiji, usvojeni 2. avgusta 2014. godine, postao je apsolutni vlasnik ove medijske kuće! A pre četiri godine Vlada je donela odluku o izlasku iz vlasničke strukture Kompanije "Novosti" A.D.

Da je Vučić sve učinio s debelim predumišljajem govori činjenica da je strategiju pljačke imovine i krađe podržavljenjem "Novosti" osmislio početkom te iste 2014. godine. Do danas traje pravno pakovanje, uz dogovore, uklapanja interesa, friziranje da sve izgleda kako treba.

DRŽAVA DRŽAVI TUŽI DRŽAVU

U beogradskom Privrednom sudu, 9. maja ove godine, u predmetu u kojem je država Srbija tužila Kompaniju "Novosti" radi utvrđenja koliki poslovni prostor koriste "Novosti" u zgradi, u Kosovskoj ulici 22-26, u centru Beograda, odnosno koliki deo te zgrade od 13.968,45 kvadrata zauzimaju, advokat Tihomir Hrnjak, zastupnik "Novosti", obavestio je sud da je "Štamparija ‘Borba’ sinoć postala vlasnik ‘Novosti’, i sada je apsurdno i bespredmetno voditi spor". Zamenica republičkog javnog pravobranioca mu je odgovorila: "videli ste već – nećete platiti taksu".

U ovoj velikoj političko-pravnoj ujdurmi taksa je najmanji problem. A opet, ona je deo ceha nerazumne igre koji će platiti svi građani Srbije. U situaciji kada je država tužila pred državnim sudom samu sebe u Kompaniji "Novosti", da li će samoj sebi, a iz džepova poreskih obveznika, taksu platiti država kao tužilac ili država kao tuženi? Ako plati kao tuženi, onaj u "Novostima", da li će platiti iz svoje kase ili iz kase državne Štamparije "Borba" čiji je deo?

Taksa se obračunava prema vrednosti spora. Ovaj nepotrebni spor, u situaciji kada je iza zatvorenih vrata, u uskom krugu interesenata, sve politički dogovoreno, a sud služi samo kao formalno pokriće za legalitet, vredan je 553.324.500 dinara. Kod istovrsne tužbe, 15. jula 2004. godine, pred istim sudom i sudijom, ali s obrnutim ulogama, kada su "Novosti" tužile državu i NIP "Borbu", kao vrednost spora naznačeno je 300.000 dinara. No, o tome će detaljnije biti reči kasnije u fleš-beku ove velike pljačke.

Rasprava je, zbog ovih "organizaciono-statusnih stvari" između "Novosti" i Štamparije Borba", odložena za 25. novembar ove godine. Očekuje se da bi do tada sve trebalo da bude "formalno sređeno". Do 25. juna u evidenciju Agencije za privredne registre (APR) nisu unete nikakve promene kod "Štamparije Borba". Nema nikakve zabeležbe, nema pomena Kompanije "Novosti", a u rubrici "dokumenti o stečaju" navedeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu (br. Reo 24/2018) od 16. novembra 2018. godine o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nad Štamparijom "Borba". Posle toga postoji još jedan dokument čiji sadržaj 25. juna nije bio dostupan javnosti.

Akcije "Novosti" skinute su sa berze. Prema podacima iz Centralnog registra, reč je o 6739 običnih akcija. Samo je na sajtu "Intersiti brokera", korporativnog agenta "Novosti", preko kojeg su pripremljene akcije "Novosti" za prodaju na berzi 2006. godine, 8. maja objavljena informacija da Štamparija "Borba" preuzima kompaniju od Milana Beka.

VUČIĆEVO PLANIRANO "VIZIONARSTVO"

Ako stvari posmatramo hronološki, inicijalna kapisla političke priče o državi, "Novostima" i Štampariji "Borba" datira još od 2014. godine. Tada je Aleksandar Vučić, kao neizbežni lik u svim krupnim poslovno-finansijskim mahinacijama, u to vreme potpredsednik Vlade, na sastanku sa generalnim direktorima "Novosti" i Štamparije "Borba" pokrenuo inicijativu za stvaranje jedinstvenog preduzeća Kompanija "Novosti". Na zajedničkoj sednici nadzornih i izvršnih odbora "Novosti", Štamparije "Borba" i predstavnika sindikata obe kompanije najavljeno je da će posle formiranja nove Vlade (u kojoj je Vučić postao premijer) Štamparija "Borba", "Novosti" i "Borba" biti objedinjene u jednu kompaniju čiji bi većinski vlasnik postala država.

Taj strateški plan napravljen je dve i po godine pošto je država u julu 2011. oduzela upravljačka prava Milanu Beku, koji je preko tri povezane firme kupio 62,42 odsto akcija "Novosti". Beko je 2006. godine postao većinski vlasnik. Srbija kao manjinski akcionar "Novosti" sa 36,66 odsto akcija dala je sebi sva upravljačka prava. U vlasništvu malih akcionara ostalo je 0,92 odsto. Od tada, država ekonomski upravlja kompanijom i listom "Večernje novosti" i diktira uređivačku politiku. Rezultati su ogromni dugovi, drastičan pad tiraža i profesionalnog ugleda.

Privremena mera oduzimanja Bekovog vlasništva obrazložena je njegovim neispunjavanjem zakonske obaveze da ponudi preuzimanje ostalih akcija.

Ako firma dostigne više od 25 odsto akcija, vlasnik po Zakonu mora da dâ javnu ponudu za preuzimanje do sto odsto akcija, ili da proda sve akcije preko 25 procenata, a do prodaje može mu se ukinuti pravo glasa na sve akcije preko 25 procenata. Beku je naloženo da u roku od tri meseca dâ ponudu za preuzimanje akcija od manjinskih akcionara "Novosti" ili da proda vlasnički udeo od 25 odsto akcija. Beko nije ispunio nalog. O uslovima, načinu i detaljima državnog (pre)uzimanja 62,42 odsto vlasništva "Novosti" od Milana Beka javnost nije obaveštena.

Vučić je "spontano" predvideo i ono što će se dogoditi sedam godina kasnije, 6. jula 2018, naravno u skladu s njegovom inicijativom, pred Privrednim sudom u Beogradu. Tada je usvojen plan reorganizacije Kompanije "Novosti" koji omogućava poveriocima da umesto naplate dugova postanu vlasnici ove medijske kuće. Ukupni dug "Novosti" je, kako je navedeno, čak više od 1,4 milijarde dinara. Najveći poverilac "Novosti", s potraživanjem od 670 miliona dinara, jeste Štamparija "Borba", koja je 80 odsto u državnom vlasništvu. To je ista ona štamparija u koju su "Novosti" godinama investirale i bile vlasnik jedne štamparske mašine.

Vučićeva inicijativa usledila je "vizionarski" dve godine pre nego što su Privredni apelacioni sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud odlučili da Kompanija "Novosti", medijska kuća sa 66-godišnjom istorijom, nema od imovine ni kamen na kamenu. Ni kvadrat poslovnog prostora u Beogradu.

Naravno, sudovi su bili nezavisni od političkih uticaja. A kako bi drugačije u Srbiji, u kojoj su strogo odvojene zakonodavna, izvršna i sudska vlast. U kojoj reči Aleksandra Vučića, bilo kao potpredsednika Vlade, premijera ili predsednika, upućene sudovima i sudijama nemaju snagu veću od najobičnije tople ljudske reči. Ako se to što on prozbori i poklopi s budućim presudama, to valja razumeti kao dobru anticipaciju ili, u najgorem slučaju, koincidenciju. Nikako kao pritisak ili – sačuvaj bože – nalog.

OD IMOVINE – SAMO BREND

Od "Novosti" je ostala samo robna marka, samo brend, ime "Večernje novosti". Pre 13 godina to ime je prilično vredelo. Jedna akcija Kompanije "Novosti" koštala je na berzi, krajem avgusta i početkom septembra 2006. godine, 72.371,72 dinara, ili oko 3400 evra. Toliko je Beko platio. Čijim novcem, to znaju samo on i policija.

U tu cenu nisu uračunate nekretnine. Nepokretnu imovinu, utvrdio je sud, "Novosti" nikada nisu ni imale. Samo vazduh i ime. "Večernje novosti" bile su najtiražniji dnevni list u više država zahvaljujući činjenici da je zemlja u kojoj su izlazile nekoliko puta menjala ime, a svakako su nekada bile najbogatija medijska kuća u Srbiji. Ipak, nikada ništa nisu dale ni za izgradnju "Borbine" zgrade u centru Beograda, niti u štampariju u toj zgradi, u kojoj se i danas štampaju, ali u najmanje 10 puta manjem dnevnom tiražu nego pre više od 20 godina.

Sunovratu Kompanije "Novosti" i listu "Večernje novosti" doprineli su ljudi koji su ih vodili od 2000. godine, ako zanemarimo julovskog gaulajtera Dušana Čukića. A uključujući i njega, sve ih je postavljala država. Posle petooktobarskih promena Goran Svilanović je, ispred tadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS), doveo Manojla Vukotića i nametnuo ga redakciji. To je još bilo vreme kad se o glavnom uredniku izjašnjavala redakcija. U privatizaciji 2006. godine Vukotić je, kao generalni direktor, s pozicije velike moći i ovlašćenja odigrao značajnu ulogu. Do danas nije rešeno nekoliko krivičnih prijava koje su protiv njega potpisali i podneli brojni akcionari, tadašnji novinari i urednici u "Večernjim novostima".

Posle Vukotićeve ostavke, od maja 2013. godine, dug koji je on napravio nasleđuje i uvećava Radomir Dmitrović. Kada je podneo ostavku, u maju 2017. godine, saopštio je da je račun "Novosti" blokiran i "da će to zaustaviti ‘Večernje novosti’ i ostala izdanja u vrlo kratkom roku, već za nekoliko dana". Za vreme njegovog mandata, kako je rekao, nije rešen nijedan od velikih problema, nasleđen od onih koji su pre njega vodili "Novosti", a koje on, sa ostatkom menadžmenta, nije mogao da reši jer nisu u okviru nadležnosti, ovlašćenja generalnog direktora.

U julu te godine razdvajaju se funkcije glavnog i odgovornog urednika i direktora. Direktor postaje Srđan Muškatirović, predstavnik kapitala Milana Beka i član Nadzornog odbora, nekadašnji teniski reprezentativac Jugoslavije.

Glodur postaje Milorad Vučelić. Odluku o njegovom imenovanju formalno je 7. septembra 2017. doneo, kako je saopšteno, Nadzorni odbor Kompanije "Novosti". Aktuelni glavni urednik "Večernjih novosti" je bivši visoki funkcioner SPS-a i jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića. Bio je poslanik SPS-a u tri saziva i šef poslaničke grupe u Skupštini od 1992. do 1995. godine.

FLEŠ-BEK PLJAČKE

Otkada su "Novosti" 15. jula 2004. godine tužile tadašnjem Trgovinskom sudu u Beogradu NIP Kompaniju "Borba" a.d. radi utvrđenja vlasništva na poslovnoj zgradi u centru Beograda, u Kosovskoj ulici ukupne površine 13.968 kvadrata, Privredni sud, koji je, u međuvremenu promenio ime, dva puta je priznavao "Novostima" pravo na imovinu. Jednom na 7.232 kvadratna metra (2008. godine), a drugi put na 7819 (2016. godine).

Privredni apelacioni sud je, kao drugostepeni, po žalbi Kompanije "Borba" a.d. i države Srbije, jednom ukinuo ovakvu odluku (2009), a drugi put je pravosnažno preinačio (2016). Preinačena neuobičajeno brzo, za tri meseca i bez rasprave, iako je bilo više osnova da se rasprava održi, pa čak da u njoj učestvuje i republički javni tužilac. Ovakvi postupci pred drugostepenim sudom inače, po pravilu, traju oko godinu dana.

Tako je imovinu ogromne vrednosti, jer je samo deo od 7819 kvadrata koji je praktično oduzet "Novostima" vredan oko 19,5 miliona evra, država poklonila Novinsko-izdavačkom preduzeću "Borba".

Tokom sudskog postupka nije, međutim, identifikovano o kojoj "Borbi" je reč. To ni danas nije javno poznato. Da li o NIP "Borbi" a.d., 11000 Beograd, Trg Nikole Pašića br. 7, registrovanoj u APR pod matičnim brojem 17454447 čiji su računi blokirani po osnovu prinudne naplate za više od milijardu i 200 miliona dinara, ili o NIP "Borbi" a.d. 11000 Beograd, Trg Nikole Pašića br. 7, pod matičnim brojem 7040857, prema evidenciji NBS, Poreske uprave i Republičkog zavoda za statistiku. Prema statistici vlasništva akcionarskih društava, objavljenoj na portalu Centralnog registra hartija od vrednosti (HOV) NIP "Borba" kojoj je dosuđena imovina "Novosti" – zvanično ne postoji. Država je, dakle, presudom Privrednog apelacionog suda imovinu praktično dodelila samoj sebi.

Republika Srbija, koja nije uložila ništa u poslovnu zgradu ukupne površine 13.968 m2, u Kosovskoj 22-26 u Beogradu, pa tako ni u 7.819 kvadrata koje je spornom sudskom presudom oduzela "Novostima", nije samo opljačkala Kompaniju "Novosti" već je i ponizila izdavača nekada uticajnog i najtiražnijeg lista "Večernje novosti" i generacije novinara, urednika i zaposlenih koji su godinama radili u "Novostima".

U poslovnu zgradu u Kosovskoj ulici ulagano je, naime, preko Fonda kapitalne izgradnje, čije su osnivanje inicirale upravo "Večernje novosti", što je 1966. godine bio smeo uvod u kapitalističko akcionarstvo. Podaci govore, a tokom 12 godina sudskog postupka obavljena su i veštačenja, zaposleni u "Večernjim novostima" su ličnim odricanjima od svojih primanja najviše uložili u ovu investiciju, čak 51,78 odsto.

Na drugom mestu po ulaganjima bila je Štamparija sa 28,16 odsto, a svi ostali uključujući i "Borbu" finansirali su izgradnju sa nešto više od 20 odsto. Država nije dala ni dinar!

Kompanija "Novosti" tražila je, 26. septembra 2016. godine, reviziju ove i ovakve presude. Čak je i Privredni apelacioni sud koji je tu presudu doneo predložio Vrhovnom kasacionom sudu 14. decembra 2016. godine da odlučuje o reviziji. Jedan od razloga za reviziju bilo je i to što je u ovom sporu ogromne vrednosti naznačena nerealno mala vrednost. "Novosti" kao tužilac a država Srbija i NIP "Borba" iz razloga koje je moguće sada samo pretpostaviti, nisu se bavili ovim nimalo beznačajnim pitanjem. Ali, prvostepeni sud je morao da obrati i pažnju na to. Po Zakonu o parničnom postupku, Privredni sud u Beogradu morao je brzo i na pogodan način da proveri tačnost određene vrednosti spora. A to nije učinio.

Tako je naznačena vrednost od 300.000 dinara (oko 4000 evra) za spor koji se vodi oko zgrade od 13.968,45 kvadrata u centru Beograda koja na tržištu vredi oko 40 miliona evra, odnosno oko dela te zgrade od 7.819,54 koji je prvobitno dodeljen "Novostima", vrednog oko 19,5 miliona evra. Zakon o parničnom postupku propisuje da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra u privrednim sporovima.

To je bio argument za Vrhovni kasacioni sud da konstatuje kako je "vrednost revizijom pobijanog dela pravosnažne presude ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije i revizije nisu dozvoljene".

Tročlano veće Vrhovnog kasacionog suda kojim je predsedavao Dragiša Slijepčevič doneo je 3. oktobra 2017. godine rešenje kojim je revizija odbačena.

Nekadašnji novinari i urednici "Večernjih novosti" obavestili su 7. decembra 2016. godine tadašnjeg šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta o svemu što se događalo oko kompanije "Novosti" i da Vlada Srbije postupa suprotno zakonima Srbije, sopstvenoj politici i propisima EU. Za četiri godine stvari su se drastično pogoršale.

Na poslednjoj godišnjici "Večernjih novosti", u oktobru prošle godine, Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik, konstatovao je da su "Večernje novosti", poznate po, kako je rekao, devizi "brzo, kratko i jasno", uvek na strani svog naroda i svoje države. Od maja ove godine "Novosti" su postale državni organ, a ova država – pokazala je to jasno mnogo puta – tretira narod kao sedam miliona grla stoke.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---