---

Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću bio je vesnik, ulazak Borisa Džonsona u Dauning strit 10 potvrda da se i svetska politika pretvara u rijaliti šou. Činjenice su postale irelevantne, svaka laž je dopuštena, svako poigravanje sa egzistencijalnim strahovima ne bi li se povećao rejting, ne bi li se došlo i opstalo na vlasti. Na vlast i u državama koje imaju uticaja na svetske tokove dolaze entertejneri, iluzionisti, lovci na lajkove, aplauze, ljudi neodgovornog rečnika i još neodgovornijeg ponašanja, političari podela i sukoba koji projektuju slike neprijatelja.

Publika to voli, publiku valja zadovoljiti. Za očekivati je sprega na relaciji Vašington-London pod vođstvom predsednika i premijera plave kose, čarobnih frizura, dvojice egomanijaka koji se vrte oko projekcije sopstvenog pijedestala.

Dodajmo u to društvo i marketinški proizvod napravljen za političku svrhu koji je uleteo u Jelisejsku palatu Emanuela Makrona koji sebe vidi kao novog lidera Evropske unije. Rečnik mu vrvi od fraza ljubavi prema Evropi, dobro ne baš Evropi nego prema Evropskoj unij, dobro ne baš takvoj kakva jeste, nego kakvu je on vidi, sa bodljikavom žicom na postojećim spoljnim granicima, u kojoj Nemačka daje pare za ostvarenje zamisli njega, vizionara.

Preko reči punih demokratje, slobode i jednakosti, do zagrljaja sa Aleksandrom Vučićem, orkestratrom besomučnih laži, kleveta, napada na neistomišljenike, gušenja medijskih i svih drugih sloboda, tvorcem društva u kojem se nenormalno servira kao normalno, a normalno kao nenomarlno. Makron veoma dobro zna kome je bio u poseti, samo što ne haje. Nije važno ko ga je slavio, već da su ga slavili.

Većina građana Srbije ili gleda svoja posla, ili zadruge i parove, ili čeka priliku da utekne u neko inostranstvo. Tek manji broj građana ove zemlje ne može da prestane da se zgražava nad ogoljenim sistemom manipulacije i izvrtnja činjenica koji vlada u Srbiji, ne može da se pomiri sa ignorisanjem činjenica i lopovluka držvnih institucija pod kontrolom ove vlasti, sa projekcijama raznih "omči" ili uhođenja bebe Predraga Malog.

Kakve sad to ima veze ima sa Trampom, Džonsonom ili Makronom? Sa internet-revolicijom započelo je nova doba, doba influensera i blogera, doba u kome generacije koje stasavaju istinu traže u pretraživačima i na instagramu, doba lajkova i hejtova, samoproglašenih autoriteta, doba samoprezentacije na uštrb svega drugoga. U zemljama kakve su Sjedinjene Američke Države ili Velika Britanija tradicionalne i jake demokratske institucije, tradicionalni i jaki profesionalni mediji pružju otpor društvenim promenama koje na vlast dovode trampove i džonsone ili dovode do bregzita. Nezavisne državne isntitucije i nezavisni mediji postavljaju okvire političkim proizvodima novog doba kakvi su Tramp i Džonson. Još uvek, sa neizvesnim ishodom.

U Srbiji niti postoji tradicija nezavisnih demokratskh institucija, niti nezavisnih medija. Društvo je gotovo bez zaštite opet jednom izloženo samovolji jednog čoveka, ovoga puta čoveka nezasitog vlasti i obožavanja koji, sa kakvim god psihološkim obrazloženjem, ne može da trpi kritiku i suprotstavljanje, koji ima viziju jednog vođe iza koga stoji čitav narod i koji ne preza od laži i kleveta i pujdanja i ko zna čega još zarad ostvarivanja Srbije na vodi.

U novom dobu, još uvek nedefinisanom i opterećinim sopstvenim fenomenom, u kome se ne zna u kom pravcu će se kretati zapadne demokratije, dešavanja u Srbiji sa sve Kosovom su irelevantna. Vrednosti na kojima su makar formalno počivale zapadne demokratije potonule su u močvari društvenih mreža i tviter-političara čiji osećaj za odgovornost sve više podseća na odgovornost budala bez broja koje nešto postuju.

Što se Vučićeve Srbije tiče, zgražavanje nad svakom pojediničnom manje ili više opasnom svinjarijom predstavnika ove vlasti em očigledno nema nikakvog efekta, em ni za šta drugo ne bi preostalo vremena, jer sistem ove vlasti proizvodi beskonačan niz uvek novih obmana i povreda svih mogućih demokratskih standarda. Zgražavanje nad svakom pojedinom gnusobom ove vlasti podseća na gašenje šumskog požara kofama vode. Potrebni su kanaderi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---