POBUNA U CELOJ ZEMLJI: Čile, oktobar 2019.

Južna Amerika – Nemiri od Čilea do Argentine >

Trideset pezosa kao trideset godina

Neredi u Čileu i Ekvadoru, protesti u Argentini, tenzije u Boliviji i Paragvaju govore o jazu između bogatih i siromašnih, besu marginalizovane mladeži, sporom privrednom rastu, rastućem dugu i nepoverenju građana i u leve i u desne vlade

Povećanje cene javnog prevoza u Sao Paulu i Rio de Žaneiru u 2013. pokrenulo je najveće proteste u Brazilu u više od dve decenije. U Čileu se južnoamerička tradicija izbijanja žestokih nemira kada poskupljuju osnovne usluge ovog oktobra nastavila u još žešćem obliku.

Pošto je nakon poskupljenja energije poskupeo i gradski prevoz, na demonstracije u Santjagu i drugim gradovima izašlo je milion Čileanaca. Bilo je paljevina i pljački. Najmanje osamnaest osoba je poginulo, stotine je povređeno, blizu 7000 ljudi je uhapšeno. Sve je počelo 14. oktobra kada su putnici počeli da odbijaju da "validiraju" svoje "pametne" kartice za vožnju i da nagrću u metro preskačući ulazne rampe.

Čileanski ministar ekonomije i pripadnik Čikaške škole slobodnog tržišta Huan Fonten savetovao je u tim trenucima studentima da ustanu ranije kako bi izbegli skuplje cene prevoza. Ministarka saobraćaja Glorija Hat je dosolila kada je one koji se švercuju u prevozu nazvala "prevarantima i kriminalcima".

Neposlušnost se 20. oktobra rasplamsala u bukvalnom značenju te reči. Prema portalu International railway jurnal devet metro stanica u potpunosti je izgorelo, trinaest delimično uništeno vatrom, 41 je pretrpela ozbiljnu štetu, a 17 je manje oštećeno. Najgore su pogođene metro linije 4 i 4A, koje povezuju trgovačko središte grada Las Kondes sa prenaseljenim predgrađima La Florida i Puente Alto. Tokom vikenda 19. i 20. oktobra cela mreža metroa (linije 1, 2, 3, 4, 4A, 5 i 6) je zatvorena, a 21. oktobra delimično je ponovo otvorena samo najprometnija linija 1, ali njen zapadni kraj je ostao zatvoren, zato što je zapaljena stanica San Pablo zajedno sa vozom koji se tu zatekao. Opljačkano je oko 600 radnji, među kojima i supermarketi i prodavnice elektronike.

Čileanski predsednik, političar desnog centra i biznismen Sebastijan Pinjera proglasio je vanredno stanje. Na ulice Santjaga izvedeni su vojska i 20.000 policajaca. To je mnoge podsetilo na događaje za vreme brutalne vladavine generala Augusta Pinočea između 1973. i 1989. godine.

ŽARIŠTA

Britanski "Gardijan" piše da bes koji oseća marginalizovana mladež objašnjava, iako ne opravdava, nasilje koje je izbilo za vreme protesta u Čileu, a prati ga oštar pad poverenja u institucije i sve političke stranke. Gnev je usmeren i na nacionalnu policiju Karabinjeros, čiji je ugled narušen korupcijskim skandalima i brutalnošću koju ispoljava.

O poljuljanom poverenju govori i niz političkih tenzija u drugim južnoameričkim zemljama.

U Boliviji je levičar Evo Morales nakon četrnaest godina vladavine suočen s krizom. Proglasio je pobedu na predsedničkim izborima protiv bivšeg predsednika Bolivije Karlosa Mese, koji se za vreme svog mandata (2003–2005) suočio sa protestima u kojima je tražena nacionalizacija bolivijskih gasnih nalazišta i optužbama da promoviše američke korporativne interese. Opozicija sada traži da se održi drugi krug izbora tvrdeći da Morales nije osvojio više od 50 odsto glasova, što bi mu obezbedilo pobedu u prvog krugu. Morales je optužio opoziciju da hoće da izvrši državni udar i proglasio vanredno stanje.

Politički neredi izbili su i u Paragvaju, gde je jedna osoba poginula kada su demonstranti u glavnom gradu Asunsionu upali u zgradu kongresa i zapalili je nakon što je senat neočekivano odobrio predlog zakona koji desničarskom biznismenu i predsedniku Horaciju Kartesu omogućava da se ponovo kandiduje.

U Ekvadoru su izbili nemiri nakon što je predsednik Lenjin Moreno ukinuo subvencije za gorivo.

Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenjuje da se u Venecueli nastavlja kolaps kakav do sada nije zabeležen ni u jednoj zemlji u toj regiji u kojoj nije bilo rata ili prirodne katastrofe: kumulativni pad od 2013. od preko 60 odsto. Implozija Venecuele komplikuje se zbog sukoba čaviste Nikolasa Madura sa predsednikom opozicionog parlamenta Huanom Gaidom, koji se proglasio za šefa države, koji nema vlast u podeljenoj zemlji, ali ima podršku velikog broja demonstranata i SAD koje, bacajući oko na naftu, zavode sankcije Venecueli i prete oružanom intervencijom sa ciljem promene režima.

U Peruu eskalira politička kriza nakon što je predsednik Martin Viskar raspustio kongres zbog toga što nije podržao njegove antikorupcijske reforme. Zakonodavci su na to reagovali tako što su ga suspendovali i imenovali svog potpredsednika za novog vođu. Hiljade ljudi je izašlo na ulice Lime mašući peruanskim zastavama i pevajući "Napolje, korumpirani političari", a vojska je ostala verna Viskaru.

U Argentini su se birači pobunili protiv dosadašnjeg predsednika Mauricija Makrija, čiji je ekonomski model propao zbog niza pogrešnih koraka ali i zbog najgore suše u nekoliko decenija koja je smanjila žetvu soje, a time i količinu dolara od njenog izvoza. Američki magazin "Forin polisi" piše da Makri, iako je ostao favorit Volstrita, nije izbrisao uspomene investitora na burnu argentinsku ekonomsku istoriju: četrnaest recesija između 1950. i 2016. godine. Duže u recesiji u svetu je bila samo Demokratska Republika Kongo. Makrija je pobedio peronistički kandidat (socijalna pravda, ekonomska nezavisnost i politički suverenitet) Alberto Fernandez.

UZROCI ZAOSTAJANJA

Podaci MMF-a pokazuju da se privreda u Latinskoj Americi razvija sporije nego u Africi, gde MMF ove godine predviđa rast po stopi od 3,2 odsto, i mnogostruko sporije od azijskih zemalja u razvoju koje će ove godine rasti za 5,9 odsto.

Uzrok zaostajanja je pad cena robe za izvoz (prehrambeni artikli, nafta, metali, hemikalije, gorivo) koje su rasle u periodu od 2000. do 2014. zahvaljući povećanoj potražnji u zemljama BRIKS-a, pre svega u Kini. Globalni trgovinski rat ponekad se, takođe, navodi kao jedan od krivaca za slabe privredne rezultate Latinske Amerike. Na privredno usporavanje uticale su i nepovoljne vremenske prilike, koje su smanjile rudarsku proizvodnju u Čileu i poljoprivrednu proizvodnju u Paragvaju. Rudarske aktivnosti u Brazilu usporene su nakon katastrofe na brani Brumađino. Državni dug je, kako pokazuju podaci MMF-a, u Južnoj Americi sa 51 odsto u prethodnoj deceniji skočio na 78 odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine.

"Fajnenšel tajms" piše da u Brazilu vlada zabrinutost zbog vremena i opsega preko potrebnih penzionih reformi, što, kako piše list, održava političku nestabilnost "iznad istorijskih proseka".

Analiza polazi od teze da nije glavno pitanje kakav je taj brazilski predsednik, desničarski "kapetan" Žair Bolsonaro, koga nazivaju Tramp iz Amazona, već da li će izdržati pritisak. Agencija Blumberg u istoriju štednje u Južnoj Americi uključuje i onu prisilnu pod vojnim diktaturama sedamdesetih godina.

Liberalni listovi opisuju Čile kao zemlju koja je odbacila svoju represivnu prošlost i postala politički miroljubiva i ekonomski prosperitetna (BDP po glavi stanovnika 15.800 dolara, rast BDP-a 3,2 odsto 2018). Čile je, međutim, i zemlja sa najvećom socijalnom nejednakošću u grupi od 36 zemalja OECD-a, sa najgorim jazom u prihodima između bogatih i siromašnih i s troškovima života koji su među najvišim u Južnoj Americi.

Pinjera je pokušao da ugasi požar, smenio je nekoliko ministara, poništio poskupljenje prevoza, ukinuo vanredno stanje. Poručio je da je čuo jasnu i jaku poruku koju su mu poslali Čileanci, izvinio se zbog "nedostatka vizije" i najavio sklapanje novog "socijalnog sporazuma".

Ustav Čilea napisan 1980. godine, za vreme Pinočeove vladavine, stvorio je pravnu osnovu za tržišni ekonomski model na osnovu koga su privatizovani penzije, zdravstvo i obrazovanje, suspendovano pravo na kolektivno pregovaranje. Desetkovan je javni obrazovni sistem, a programi socijalne zaštite, zdravstva, komunalnih usluga i javnih usluga uključujući i snabdevanje vodom predati privatnim preduzećima. Taj mehanizam deluje i danas. Jedna parola u Santjagu govorila je da nije reč o poskupljenju "od trideset pezosa, već o trideset godina".

U analizi agencije Blumberg se konstatuje da Latinoamerikanci (opet) odbijaju mere štednje koje traže Međunarodni monetarni fond i "zabrinuti" investitori. I levi i desni političari u Južnoj Americi imaju malo manevarskog prostora – moraju da preduzmu mere štednje, mada znaju da će to verovatno podstaknuti politička previranja, ili čak njihovo svrgavanje.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---