---

Da li bi gledaoci bili spremni da profesionalan, objektivan informativni program, bez političkog marketinga, dodatno plate

Ove nedelje počelo je emitovanje druge sezone serije "Senke nad Balkanom". Posle velikog uspeha prve sezone, koja je emitovana na RTS-u, došlo je do velikog transfera i sada nove epizode ekskluzivno gledaju samo korisnici SBB-a, na kanalu Nova S. Transfere ove vrste već smo u Srbiji videli i ranije, pa deluje ohrabrujuće kada se tržišni zakoni pojave u oblasti filmskog ili serijskog programa. Ko plati više, dobiće kvalitetan sadržaj, bez obzira na trenutnu hiperprodukciju serijskog programa.

Međutim, "Senke nad Balkanom 2" ući će u istoriju domaće televizije kao prvi sadržaj koji će moći da se kompletno pogleda odjednom, ako platite. Na ovom mestu, shodno novim okolnostima moram čitaoce da obavestim da u nastavku teksta neću "spojlovati" tj. otkrivati sadržaj epizoda, slobodno čitajte dalje!

Producenti serije, a tu je prvenstveno Dragan Bjelogrlić, odlučili su da u Srbiji primene praksu koje poznate platforme poput Netfliksa ili HBO-a odavno koriste.

Naime, kada se lansira nova sezona određene serije, ako platite, možete odmah u određenom periodu (obično mesec dana) gledati celu sezonu na više uređaja (3 do 5). Već opis aparata, od smart televizora, preko tableta, računara do mobilnih telefona govori nam o novoj generaciji gledalaca kojima se produkcija obraća. To je publika iz digitalnog doba, koja je navikla da serije i filmove gleda na savremenim platformama, u velikim zalogajima, a za to postoji nova reč – bindžovanje. Odvojite vikend, ili tri radna dana, kada ćete gledajući nekoliko epizoda zaredom odgledati celu seriju. Za ovaj, jednosatni format, moj dnevni maksimum je tri epizode. Znam da ima i onih koji mogu više, ali se plašim da onda koncentracija značajno opada pa nećete imati potpuni užitak gledalačkog iskustva.

Stvari su se dakle promenile iz korena. Ove nedelje je za "analogne" gledaoce emitovana prva epizoda na kanalu Nova S, pa sada sledi cela nedelja odjeka i reagovanja u novinama. Navodno je neko već u prvoj epizodi primetio u kadru na nekom od krovova Loga 3 antenu. Jednako smešno i pomalo naivno zvuče komentari na erotske scene, naročito kada pomislite da među nama ima mnogo gledalaca koji su već odgledali kraj.

Inače, bindžovanje u Srbiji ima svoju praistoriju, u vidu usmenog predanja. Naime, kada je devedesetih u Srbiji emitovana megapopularna telenovela "Kasandra", viđao sam na Kalenić pijaci švercerke iz Bugarske koje su našim domaćicama za sitne pare prepričavale sadržaj narednih epizoda. Valjda je nestrpljenje bilo toliko da se svesno "spojlovao" nastavak serije.

Veoma me zanimalo kako će publika prihvatiti ovu mogućnost, dodatnog plaćanja za priliku da se odgleda cela sezona. Naši gledaoci su navikli da je TV program besplatan, a nedavno se burno reagovalo na minimalno povećanje pretplate, pardon, takse za RTS za par desetina dinara. Zato sam bio pozitivno iznenađen činjenicom da je za samo nekoliko dana 10.000 gledalaca u Srbiji bilo spremno da plati gotovo "jednu crvenu" da bi odgledali sezonu "Senki". Dakle, ukoliko postoji kvalitetan sadržaj, ljudi će biti spremni da plate za njega. Pošto vam jedna pretplata daje mogućnost gledanja na više uređaja, možemo proceniti da je realan broj gledalaca 3 do 5 puta veći. Jer, ko će odbiti kuma, pa ćete dati svoju šifru da i prijatelji pogledaju seriju, prosto biće glupo ako nemate sa kim da podelite svoje utiske.

Danas smo stigli do momenta kada se jedan isti sadržaj publici mora plasirati putem najmanje tri kanala komunikacije. Za najveće fanove ili milenijalce, kompjuterski pismene, biće to bindžovanje putem neke od veb-platformi. Bez reklama, dostupno 24 časa.

Zatim slede korisnici kablovske televizije, gde ćete seriju gledati sa minimumom reklama, ali u tradicionalnoj frekvenciji, jednom nedeljno, eventualno uz mogućnost vraćanja i odloženog gledanja.

Nakon toga, serija se emituje na nekom od kanala sa nacionalnom frekvencijom (RTS, Prva ili Pink), gde vam sleduje 20 minuta reklama po satu. Ista serija, ali drugačija publika i količina reklama. To će svakako u budućnosti uticati i na način na koji će se serije snimati. Već se koriste timovi scenarista i reditelja, da bi imali dramaturšku i vizuelnu svežinu u epizodama, ali će kao u svetu uticati i na način na koji je filmska priča ispričana. Pokazalo se da je naša publika sazrela i da ima velika očekivanja, jer joj je dostupna i svetska ponuda. Nije dovoljno da snimite domaću seriju i da to garantuje gledanost, zbog velike konkurencije, odnosno, da parafraziram košarkaški termin, zbog gužve u reketu na malim ekranima.

Pitam se samo da li će sledeći korak u razvoju televizije biti slična revolucija u oblasti informativnog programa. Da li bi gledaoci bili spremni da profesionalan, objektivan informativni program, bez političkog marketinga, dodatno plate?

Pa da bindžujemo vesti!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---