PRED BEDEMIMA EVROPE: Izbeglice iz Turske na Lezbosu...

Grčka – Nova eskalacija izbegličke krize >

»Trgovci izbeglicama« protiv »tvrđave Evropa«

Otvaranjem svojih granica za izbeglice Turska vrši pritisak na EU i NATO da podrže njene vojne akcije u Siriji. Desetine hiljada su pohrlile ka Evropi, stotine hiljada se spremaju na put – pijuni u geostrateškom nadmudrivanju koje su obe strane spremne da žrtvuju

Za "Vreme" iz Soluna

Izbeglička kriza i ljudska drama bez kraja i presedana poslednjih dana dostiže novi vrhunac. Duž kopnene granice između Grčke i Turske zarobljene su hiljade izbeglica i migranata koje pokušavaju da se dokopaju Evrope. Zabeležene su prave distopijske slike na kojima je prikazano kako "evropsku tvrđavu" opsedaju talasi očajnih ljudi, među njima žene i deca, koje Evropa ne želi jer su oni za nju samo "mrski varvari" koji pokušavaju da je osvoje.

Sve je počelo odlukom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da otvori granice za izbeglice i migrante koji se nalaze u Turskoj i pusti da nesmetano pohrle u Grčku i Bugarsku. Na ovaj potez se odlučio nakon pogibije 36 turskih vojnika u vazdušnom napadu u provinciji Idlib na severu Sirije koju sirijska vlada želi da ponovo stavi pod svoju kontrolu. Grčka i Evropska unija sumnjaju da turska vlada namerava da izazivanjem novog izbegličkog talasa uceni NATO i Zapad da podrže vojne operacije Turske na severu Sirije.

Erdogan je 28. februara izjavio da je "prvenstveno sirijski režim odgovoran što se milioni ljudi gomilaju na turskoj granici". Rekao je da su stotine hiljada ljudi krenule ka Evropi otkako je Turska otvorila granice i zapretio da će se uskoro "pokrenut milioni". Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je napomenuo da Turska nije dužna da spreči te ljude da napuste zemlju, a da Grčka "jeste dužna da se prema tim ljudima odnosi humano". Erdogan je na sastanku sa predsednikom Bugarske Bojkom Borisovom optužio Grčku za ubistvo dvoje migranata na granici, što je Grčka demantovala.

Istovremeno sa novim talasom izbeglica počeo je i novi propagandni rat. Pritom je golim okom vidljivo da poslednjih nekoliko godina Ankara instrumentalizuje izbeglice i migrante kako bi izvukla što veću ekonomsku i geopolitičku korist.

MARIČKA BITKA

U dužini od 200 kilometara, reka Marica (Evros) predstavlja prirodnu granicu između Grčke i Turske. Duž preostalih dvanaest kilometara granice izgrađena je ograda sa koje grčka policija i vojne snage danima pokušavaju da odbiju hiljade izbeglica koje pokušavaju da uđu na grčku teritoriju.

Izbeglice gađaju kamenjem pripadnike grčkih snaga bezbednosti, obe strane upotrebljavaju suzavac, grčki policajci ispaljuju upozorenja. Turska je povodom brojnih incidenata optužila Grčku da ne poštuje međunarodno pravo, da se ponaša nasilno i nehumano prema ljudima zarobljenim na ničijoj zemlji. Njihov tačan broj nije poznat.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu je izjavio da je u Evropu prešlo 117.677 izbeglica i migranata. Grčka vlada je, međutim, saopštila da je za tri dana sprečila ulazak 24.203 migranta i pritom uhapsila 183 osobe. Tačan broj migranata koji su uspeli da pređu u Grčku, kroz rupe u ogradi, brodićima, čamcima ili preplivavši Maricu, takođe nije poznat, ali procenjuje se na nekoliko stotina.

Istovremeno stotine izbeglica svako­dnevno stižu u gumenim čamcima i bar­kama na grčka ostrva Istočnog Egeja (Samos, Lezbos, Hios...), dok se stanovnici tih ostrva sve glasnije bune i zahtevaju od grčke vlade, Evrope i međunarodne zajednice hitnu pomoć u vezi sa hroničnim i sve težim izbegličkim teretom.

VANREDNE MERE

Grčka vlada desnog centra se teško nosi sa ovom novom eskalacijom izbegličke krize, a još teže joj pada da se suoči sa svojim konzervativnim glasačima kojima je obećala da će "zaustaviti migraciju" i "efikasno čuvati grčke granice".

Premijer Kirijakos Micotakis je pod pritiskom leve opozicije, koja ga optužuje da "nema nikakav plan", odlučio da preduzme niz vanrednih i radikalnih mera: na mesec dana je obustavio sve zahteve migranata i izbeglica za azil; odlučio je da na istočnim grčkim kopnenim i morskim granicama stepen borbene gotovosti vojske digne na maksimalan nivo; migranti treba da se automatski vraćaju u zemlje porekla; zatražio je dodatnu pomoć od evropske granične policije Fronteks sa ciljem da zaštiti spoljne granice EU. Pozivajući se na evropske ugovore, Micotakis zahteva pomoć čitave EU ne bi li obuzdao ovu vanrednu situaciju.

Da bi poslao jasnu poruku Turskoj, Micotakis je naredio održavanje vojnih vežbi duž čitave grčko-turske granice koje su počele 2. marta.

Poruka izbeglicama i migrantima poslata je SMS-om na engleskom i arapskom jeziku: "Ne pokušavajte da ilegalno uđete u Grčku. Moraćete da se vratite. Zahtevi za azil su obustavljeni!"

ŠTA RADI EU

"Grčke granice su spoljne granice Evropske unije. Mi ćemo ih zaštititi", napisao je Micotakis na svom Tviter nalogu. U utorak, 3. marta je zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen posetio granicu na Marici. Cilj vlade u Atini je da što više internacionalizuje izbeglički problem, koji se prelama na Grčkoj. Micotakis želi da natera evropske partnere, koji sami ni slučajno ne žele da prihvate izbeglice, da stvarnost vide sopstvenim očima i da deluju u skladu sa tom stvarnošću. Telefonirao je i sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji mu je poručio da Grčka ima svako legitimno pravo da brani svoje granice.

"Svaki put kada se, kao sada, EU stavlja na probu, mora da prevlada jedinstvo. Pozivam vanredni savet ministara EU za koordinaciju napora za podršku Grčkoj. Niko ne može ucenjivati niti zastrašivati Evropsku uniju", izjavio je grčki poverenik i potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas. Vanredni sastanak ministara unutrašnjih poslova EU sa ciljem rešavanja problema migracije i preduzimanjem mera za podršku Grčkoj zakazan je za 4. mart. Za 6. mart je, na zahtev grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendijasa, u Zagrebu zakazan vanredni sastanak ministara spoljnih poslova.

"Ovo je humanitarna kriza bez presedana", okarakterisala je situaciju na grčko-turskoj granici poverenica za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović i pozvala na hitnu akciju kako bi se sprečilo njeno pogoršanje. Stiče se utisak da je EU svesna ozbiljnosti situacije koju sa sobom nose postupci Turske, zatvaranje grčke granice, ali i pretnje i nasilje nad izbeglicama i nevladinim organizacijama koje im pomažu, i da ovog puta blagovremeno preduzima akcije i ne ostavlja Grčku na cedilu.

U EVROPI JE SPAS

Turska već godinama koristi izbeglice i migrante kao pijune za postizanje svojih nacionalnih, geopolitičkih ili ekonomskih ciljeva. Atina optužuje Ankaru da se ponašala kao "trgovac izbeglicama" i ucenjivala Grčku i Evropu kada joj to odgovara.

"Prevozimo izbeglice uz Erdoganovu dozvolu. Uzimamo 500 do 600 dolara po glavi", kaže u kameru jedan turski krijumčar i objašnjava kako i kojim putevima izbeglice prolaze kroz Tursku do Grčke.

"Turska vlada je objavila da je otvorila granicu", rekao je jedan avganistanski izbeglica za televiziju Skaj njuz. Jedan Iranac je izjavio da ih turski žandarmi i policajci varaju: "Kažu, daj nam 100 dolara pa ćemo ti pomoći da pređeš granicu. Ali kada pređemo na grčku stranu, grčki pogranični vojnici nas zaustavljaju i vraćaju nas nazad."

Jedan migrant je hodajući ka grčkoj granici za tursku televiziju Halk izjavio da je bio u zatvoru, da su došli stražari i rekli im da mogu da idu u Grčku. "I evo, ja sad idem u Evropu da se spasem."

Jednu grupu koja je uspela da uđe u Grčku novinar Bi-Bi-Sija pitao je zašto su došli u zemlju koja nema dovoljno posla ni za Grke, a jedan od njih je odgovorio: "Mi ne želimo da ostanemo u Grčkoj. Želimo sa stignemo u Nemačku. Želimo bolji život za nas i naše porodice, zato smo prešli granicu."

Ovi očajni ljudi teško će se zaustaviti dok ne stignu do konačnog odredišta, jer nemaju drugog izbora.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---