MASOVNO UMIRANJE: Groblje u Manausu

Pandemija u Južnoj Americi >

Kovid u favelama

Brazil je sledeći epicentar pandemije. Rio de Žaneiro mogao bi da postane brazilski Njujork. U gradu najpoznatijeg karnevala na svetu, bogati prenose virus korona koji smrtonosno pogađa sirotinju u favelama

Prazne plaže Ipanema i Kopakabana, bolnica na stadionu u Sao Paolu, žarište u Riju, masovne grobnice u najvećem gradu brazilske države Amazon Manausu, govore nam da je pandemija stigla i u Latinsku Ameriku. Prvi slučaj u Brazilu zabeležen je 25. februara 2020. ali sada ima najveći broj zaraženih i smrtnih slučajeva u Latinskoj Americi (245.595 obolelih i 16.370 mrtvih do 17. maja). Pozivajući se na preliminarnu studiju Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, "Indipendent" sugeriše da u Brazilu stvarni broj inficiranih može da bude i deset puta veći nego što piše u izveštajima. Nedavna studija londonskog Imperijal koledža, kojom je u 48 zemalja analizirana aktivna brzina prenosa kovida-19, pokazala je da je Brazil zemlja sa najvećom brzinom prenosa.

"Tek smo na početku. Sezona gripa još nije stigla, a izbijanje denga groznice u zemlji može dostići vrhunac baš kada i epidemija virusa korona. Brazil je verovatno sledeći epicentar pandemije na svetu. Rio de Žaneiro, čiji je zdravstveni sistem već ozbiljno napet zbog epidemije, mogao bi da postane brazilski Njujork", kaže za "Atlantik" profesor kritične nege i hitne medicine na Univerzitetu u Sao Paolu Lusijano Sesar Azevedo, lekar koji u jedinicama intenzivne nege u Sao Paolu danonoćno leči pacijente obolele od kovida-19.

Tri najugroženija okruga su u zoni amazonskih kišnih šuma u kojima je posebno izloženo riziku domorodačko stanovništvo sa slabim imunitetom, piše "Tajm". Autohtono stanovništvo bilo je pod ozbiljnom pretnjom i pre izbijanja kovida-19, jer vlada ignoriše, ili čak podstiče, ilegalno miniranje i seču drva u amazonskoj prašumi, a drvoseče i rudari sada bi mogli da dovedu kovid-19 do udaljenog starosedelačkog stanovništva istorijski osetljivog na bolesti koje donose došljaci. "Demokratija danas" piše da satelitski snimci pokazuju da je tokom pandemije seča amazonskih šuma intenzivirana, pošto su ekološki aktivisti bili primorani da se primire. Brojna koalicija intelektualaca, naučnika i ljudi iz šou-biznisa potpisuje peticiju upozoravajući da će stanje u Amazonu za rezultat imati genocid. Brojne starosedelačke zajednice su se zbog straha od zaraze izolovale, piše "Njujorker".

KLASNI RAT

Baš kao u Sjedinjenim Državama, virus se u Brazilu toksično meša sa najgrubljim osnovnim društvenim uslovima: 210 miliona stanovnika karakterišu najveće socijalne razlike na planeti. "U Brazilu je prvi talas zaraženih zahvatio ljude boljeg statusa i veće kupovne moći, koji su putovali u inostranstvo i vratili se sa virusom. Bili su to uglavnom belci koji imaju pristup testovima i privatnim bolničkim uslugama. Ali u novije vreme sve je veći broj infekcija, hospitalizacija i smrtnih slučajeva među brazilskim crncima koji su koncentrisani u siromašnim gradskim naseljima, uključujući velike favele u Rio de Žaneiru i Sao Paolu", primećuje za magazin "Atlantik" brazilska direktorica Hjuman rajts voča Marija Laura Karinjineu. Njima je limitiran pristup formalnom zaposlenju, pa preživljavaju radeći u neformalnom sektoru usluga, ili kao građevinski radnici ili ulični prodavci, što je nesiguran i nestalan posao.

Na sličan način se ta rasna segregacija videla i u SAD. Podaci koje je sakupila konsultantska kompanija Mekinzi pokazuju da su u SAD pandemijom najteže pogođeni radnici koji manje zarađuju, a da su u toj grupi sa niskim primanjima posebno pogođeni Afroamerikanci. U Džordžiji Afroamerikanci čine 32 odsto stanovništva, ali do 24. aprila oni su činili više od 50 odsto umrlih od virusa korona. Studija u osam bolnica u Džordžiji otkrila je da su preko 80 odsto pacijenata kovida-19 crnci. Afroamerikanci pate od dijabetesa po stopi koja je 66 odsto veća nego kod belih Amerikanaca, stopa hipertenzije veća je za 49 odsto, a slične razlike uočene su i kod kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti, pokazuje prošlomesečni izveštaj američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Mnogi od 13 miliona Brazilaca koji žive u favelama Rija i Sao Paola nemaju odgovarajuće sanitarne uslove, a kamoli sapun ili sredstva za čišćenje. Ima mnogo ljudi koji nemaju čistu vodu u svojim kućama, moraju da donose kante sa drugih mesta. U nekim porodicama i po deset ili dvanaest ljudi živi u jednoj sobi, što znači da je gotovo nemoguće slediti preporuke za fizičko distanciranje i higijenu u ovim sredinama. Hronične bolesti poput dijabetesa, tuberkuloze i visokog krvnog pritiska naročito su rasprostranjene među ovom populacijom, što ih izlaže većem riziku ozbiljnih komplikacija nakon zaraze kovidom-19.

Urednik novina "Glas zajednica" Rene Silva, koji je 2013. izveštavao o policijskim racijama koje su imale za cilj da "umire" favelu Komplekso do Alemao uoči fudbalskog svetskog prvenstva 2014, kaže za "Forbs" da traju ratovi između bandi i ratovi između policije i dilera droge. Policija pucajući ulazi u favele, tamo vodi pravi rat. Ljudi koji tu žive su marginalizovani, jer ne mogu da idu na posao ili u školu zbog pucnjave ili problema u vezi sa policijskim nasiljem.

"Njujorker" piše kako je Crvena komanda (poznata i kao Crvena falanga), tokom vojne diktature 1964–1985. formirana alijansa klasičnih kriminalaca i levih militanata koja kontroliše trgovinu drogom u faveli u Riju zvanom Božji grad, najavila da će primeniti strogi policijski čas i izricati kazne za prekršaje.

Neki izveštaji kažu da rodbina često uz rizik da se zarazi sama odvozi bolesne u medicinske ustanove, jer hitna pomoć retko stiže u favele zbog loših puteva i opasne atmosfere koja tamo vlada. Silva kaže: "Ovde u faveli Komplekso do Alemao ima puno slučajeva ljudi koji su umrli u poslednjih šest dana, ali nisu svi testirani, tako da niko ne zna uzrok smrti." U najstarijoj faveli u Riju Moro da Providensija (Brdo Promisli) komšije su tako pronašle mrtvog Maurisija Rodrigeza de Oliveira (64) i sumnjaju da je uzrok kovid-19, piše "Indipendent".

BOLSONARO

Ova "savršena oluja" ranjivosti u javnom zdravstvu spušta se na Brazil koji se bori sa političkom paralizom na najvišim nivoima vlasti, piše "Atlantik". Ipak, možda je najveća pretnja brazilskom odgovoru na kovid-19 njegov predsednik Žair Bolsonaro, jer nastavlja da seje zbrku otvoreno obeshrabrujući razumne mere fizičkog distanciranja i izolacije koje su doneli guverneri država i gradonačelnici gradova, piše britanska medicinska revija "Lanset". Bolsonaro tvrdi da je zabrinutost zbog virusa korona "preuveličana", dok je 24 od 27 guvernera iskoristilo svoja ovlašćenja za uvođenje karantinskih mera.

Guverner države Sao Paolo Žoao Dorija smatra se neformalnim vođom pokreta za sprovođenje neophodnih mera radi izbegavanja kolapsa brazilskog zdravstvenog sistema. "Čikago tribjun" izveštava da je u centru Sao Paola stadion Pakaembu pretvoren u poljsku bolnicu u kojoj pod šatorima na terenu može da se smestiti više od 200 kreveta za lakše obolele od kovida-19.

"Tajm" piše da je Brazil naoko dobro opremljen medicinskom opremom, da ima 21 krevet za intenzivnu negu na 100.000 ljudi, što je dvostruko više nego u Italiji, Francuskoj ili Španiji, ali da su u praksi korupcija i neefikasnost, kao i desničarski predsednik Bolsonaro, usporili efektivan odgovor na pandemiju.

Sve brazilske savezne države su u martu sprovele neke mere socijalnog distanciranja, kada je širenje virusa bilo manje burno nego što je to bio slučaj u Evropi. Ali, to početno sporo širenje epidemije i glasna antipatija prema merama izolacije predsednika Bolsonara doveli su do toga da je sredinom maja socijalnu izolaciju poštovalo samo 40 do 55 odsto ljudi (kako u kojoj državi). Koordinator opservatorije kovida-19 na vodećem brazilskom epidemiološkom institutu Fiokruz Karlos Mačado, kaže da se širenje epidemije ne bi dogodilo da su efikasne mere sprovođene od početka: "Brazil je usvojio polumere, ne tako čvrste kao što bi trebalo da budu, što produžava patnju i ekonomske posledice." Skeptičan predsednik, milioni ljudi koji odbijaju da se izoluju i preopterećen zdravstveni sistem, faktori su koji Brazil pretvaraju u naredni epicentar pandemije, a možda i jednu od najpogođenijih zemalja u svetu, piše "Tajm".

Na pitanje novinara o naglo rastućem broju slučajeva kovida-19 Bolsonaro, koji želi da se što pre pokrene ekonomija i da se dozvoli odigravanje fudbalskih mečeva, odgovorio je: "Pa šta? Šta hoćeš da uradim?" Drugom prilikom rekao je: "Neki ljudi će umreti! To je život." Ugledni ministar zdravlja Luiz Enrike Mandeta otpušten je 16. aprila nakon televizijskog intervjua u kojem je oštro kritikovao Bolsonarove postupke. Bolsonaro je za ministra zdravlja imenovao onkologa Nelsona Taiha, koji je odmah prihvatio to mesto, kritikovao kupovinu medicinskih uređaja za koje je tvrdio da neće biti potrebni kad prođe epidemija – i podneo ostavku već 15. maja nakon što se usprotivio predsedniku Bolsonaru kad je u pitanju vladina antiepidemijska politika. "Ovakav nered u srcu administracije smrtonosna je smetnja usred vanredne situacije koja se tiče javnog zdravlja i takođe jasan znak da je brazilsko rukovodstvo izgubilo moralni kompas, ako ga je ikada imalo", piše Lanset.

LUPANJE U ŠERPE

"Fora Bolsonaro!" ("Odlazi, Bolsonaro!") vikali su nezadovoljnici sa prozora i balkona u Sao Paolu i Rio de Žaneiru, dok su drvenim kutlačama lupali u šerpe, izveštava "Gardijan".

Asistent na univerzitetu Teksas, specijalista za latinoameričku istoriju čiji je doktorski rad fokusiran na Brazil Kolin M. Šnajder, piše u članku o "kratkoj istoriji lonaca i tiganja" da su u Latinskoj Americi i levica i desnica često koristile taj vid protesta koji datira još iz tridesetih godina 19. veka kada se u Francuskoj protestovalo protiv apsolutne monarhije Luja Filipa. U Brazilu se to zove "panelaso" (panelanjo), po portugalskoj reči za tiganj, a u drugim južnoameričkim zemljama ta vrsta protesta se zove "kaselorasos" (cacerolazos, po španskoj reči cacerola, šerpa).

U Čileu su 1971–1973. protiv predsednika Aljendea na taj način protestovale žene zbog nestašice hrane do koje dolazilo zbog krize usled pada cene bakra, čije efekte je pojačavao štrajk prevoznika, a što je sve stvorilo atmosferu za puč Augusta Pinočea. Protiv Pinočeovog režima takvi protesti su izbili tek tokom krize 1982–1983, a i kasnije tokom krize u kojoj će on izgubiti vlast na plebiscitu 1988. godine. U Argentini je zvuk takvih protesta najavio kraj vojne diktature 1982, a u Venecueli pad Karlosa Andresa Peresa u vreme uspona Uga Čaveza 1989, pa 2002, a i 2013. protiv Nikolasa Madura. Na sličan način su Brazilci 1964–1985. protestovali protiv slično konzervativne vojne hunte – i protiv predsednice Brazila iz Radničke partije Dilme Rusef 2016. godine.

"Žair Bolsonaro vodi Brazilce u klanicu", kaže bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva koji Bolsonara naziva "trogloditom", neobrazovanim primitivcem. Jedan sedamdeset četvorogodišnji levičar kaže reporteru "Gardijana" kako se boji da bi u Brazilu mogli da se vide slučajevi poput onih užasnih, monstruoznih slika koje su viđene u Gajakilu, najvećem ekvadorskom gradu koji je nekad nazivan biserom Pacifika, a u kome su tokom epidemije porodice morale da ostavljaju leševe svojih voljenih po hodnicama i na ulicama. Opozicioni poslanici najavljuju da će pokrenuti postupak za impičment Bolsonara, ali jedan opozicioni lider kaže da je to daleka meta, jer "Tramp iz Amazona" uživa podršku 35 odsto birača.

PRIZIVANJE HUNTE

Nesuglasice između predsednika Bolsonara i pojedinih brazilskih državnih institucija postojale su i pre pandemije ali je kovid-19 pogoršao sukob. U stvari, jedini značajni saveznici predsednika Bolsonara ostaju vojska, koja je nedavno proslavila svoj profesionalni praznik, i najodaniji birači koji su se okupili na mitinzima u nekoliko velikih gradova Brazila, procenjuje izveštač petrogradskog lista "Komersant".

Bolsonaro je ispred štaba oružanih snaga govorio na mitingu čiji učesnici su demonstrirali protiv antipedemijskih mera koje su uveli opozicioni guverneri većine brazilskih država i protiv preispitivanja u Kongresu i Vrhovnom sudu vojne diktature iz 1964–1985. godine. Zahtevali su "vojnu intervenciju pod vođstvom Bolsonara". Sudija Vrhovnog suda Luis Roberto Baroso izjavljuje da je strašno videti demonstracije kojima se zahteva povratak vojnog režima trideset godina nakon obnove demokratije, te da je zaštita ustava i demokratskih institucija deo njegovih dužnosti. Hjuman rajts voč poručuje da učestvujući u takvim demonstracijama predsednik Žair Bolsonaro nastavlja da se ponaša neodgovorno i opasno, dovodeći živote i zdravlje Brazilijanaca u opasnost.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---