PANDEMIJSKA PRAVILA: Igre sa granicama

Olimpijske igre u Tokiju >

Pod znakom pitanja

Manje od sto dana do početka Olimpijade u Japanu stvari ne izgledaju nimalo optimistički. U mnogim delovima zemlje broj zaraženih virusom korona raste, a vakcinu je primilo manje od jedan odsto stanovništva. Ankete pokazuju da se čak 70 odsto Japanaca protivi održavanju Olimpijskih igara tokom pandemije

Jednogodišnje odlaganje Letnjih olimpijskih igara u prestonici Japana zbog širenja korona virusa činilo se prošle godine kao spasonosno rešenje, jer su organizatori Igara i čitava svetska javnost očekivali da će do leta 2021. godine pandemija biti za nama. Do početka Olimpijskih igara ostalo je još svega tri meseca, a preko 140 miliona obolelih i više od tri miliona preminulih u svetu od posledica kovida 19 pokazuju da se pandemiji i dalje ne nazire kraj. Zbog svega toga javnost sa zebnjom iščekuje globalno najveću i najprestižniju smotru sporta, koja bi trebala da se održi u Tokiju od 23. jula do 8. avgusta ove godine.

Iako Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i japanski organizatori deluju odlučno u svojoj nameri da se Igre održe u planiranom terminu, kontinuirani rast broja zaraženih u Japanu, kao i protivljenje sve većeg broja tamošnjih građana, deluju kao ozbiljna prepreka ostvarenju zacrtanog cilja. Iako je japanska vlada donela odluku da stranim turistima zabrani ulazak u zemlju tokom Olimpijade, kako bi se smanjio rizik od širenja korona virusa, ipak će prestonica Japana ugostiti ogroman broj ljudi iz svih krajeva sveta. Očekuje se da više od 70.000 stranih učesnika bude prisutno u Tokiju tokom dve sedmice trajanja Igara. Reč je o gotovo 15.000 olimpijskih i paraolimpijskih takmičara, trenera, osoblja nacionalnih timova i predstavnika medija iz više od 200 zemalja, od kojih svaka ima drugačiju stopu zaraze, broj obolelih i vakcinisanih građana.

Zdravstveni radnici, epidemiolozi i stručnjaci zato izražavaju bojazan da takva "mešavina" ljudi na relativo malom prostoru može izazvati nekontrolisano širenje infekcije ne samo u Japanu već i širom sveta, onda kada se učesnici budu vraćali nazad svojim domovima. "Brojčani" primer za poređenje bi mogle biti prethodne Olimpijske igre održane u Rio de Žaneiru 2016, na kojima je učestvovalo više od 11.000 sportista iz 206 različitih zemalja koji su se takmičili u 306 sportskih disciplina na 37 različitih mesta, dok je više od 25.000 novinara iz celog sveta bilo akreditovano za izveštavanje.

GRAĐANI PROTIV IGARA

Imunizacija u Japanu teče izuzetno sporo. Do sada je odobrena jedino Fajzer vakcina, sa najavom da bi cepivo nekog drugog proizvođača (zahtev su japanskim nadležnim organima podneli Astra Zeneka i Moderna) moglo da bude odobreno tek u maju. Iako je premijer Jošihide Suga obećao da će obezbediti 100 miliona doza vakcina protiv korone do kraja juna, činjenica je da je do sada u Zemlji izlazećeg sunca jedanput vakcinisano samo 1,9 miliona od 126 miliona ljudi, što predstavlja 1,5 odsto stanovništva, a samo 0,6 odsto Japanaca je primilo obe doze vakcine.

Zato ne treba da čudi što ankete pokazuju da u javnosti postoji mala podrška održavanju Letnjih olimpijskih igara tokom pandemije, da se čak 70 odsto Japanaca tome protivi. Doduše, primetan je i blagi porast broja onih koji smatraju da manifestacija ipak treba da bude održana, jer je u januaru čak 90 odsto građana smatralo da Igre treba ponovo odložiti ili potpuno otkazati.

Iako su agencije citirale izjave pojedinih japanskih zvaničnika da još uvek postoji mogućnost otkazivanja Igara ukoliko se pogorša situacija sa virusom, prošlog vikenda je premijer Suga odbacio ove spekulacije. On je iz Vašingtona, gde se kao prvi strani lider nalazio u zvaničnoj poseti predsedniku Džou Bajdenu u Beloj kući, rekao da njegova vlada nije razmatrala mogućnost odlaganja ili otkazivanja Igara. "Već je odlučeno da će se Igre održati", rekao je Jošihide Suga za "Njuzvik" kategorično tvrdeći da su na osnovu te odluke pripreme u toku.

Tokom pandemije su se različiti sporski događaji, sa manje ili više uspeha, odvijali širom sveta. U "mehuru" Diznijevog kompleksa na Floridi se bez prisustva gledalaca održava završetak američke NBA lige. Ovo posebno okruženje, međutim, ugostilo je svega nekoliko stotina sportista. Uključujući trenere i osoblje, taj broj nije prevazilazio hiljadu ljudi.

Kako je broj zaraženih u SAD kontinuirano rastao, tako se i organizacija mešovitih borilačkih veština UFC preselila u Abu Dabi, gde je u posebno pripremljenom "mehuru" održan niz događaja u kojima je učestvovalo 4000 pripadnika lokalnog osoblja, skoro 2000 učesnika iz 44 zemlje sveta, među kojima je bio i Konor Mekgregor, jedan od najplaćenijih sportista na svetu, navodi "Blumberg".

Izuzetno stroge pandemijske mere bile su viđene i tokom Australijen opena u tenisu, a brojni igrači žalili su se na tretman tokom trajanja turnira (vidi "Trofej kao odgovor", "Vreme" br. 1573).

VODIČ ZA PONAŠANJE

Olimpijske igre, međutim, po svojoj kompleksnosti i masovnosti daleko prevazilaze bilo koji od navedenih sportskih događaja. Međunarodnim učesnicima Igara u Tokiju biće potreban negativan kovid 19 test ne stariji od 72 sata pre nego što otputuju u Japan, a biće testirani i po dolasku u tu zemlju. Organizatori prestižnog događaja su ipak odbacili dve važne mere kojima bi se eventualno sprečilo dalje širenje virusa: sportisti koji će učestvovati na Igrama u Tokiju nisu u obavezi da se vakcinišu protiv kovida, a organizatori nisu predvideli čak ni obavezan karantin za učesnike po njihovom dolasku u Japan.

Predsednik MOK-a Tomas Bah izjavio je ipak da se uoči Olimpijskih igara u Tokiju "Kina složila da obezbedi vakcine protiv korona virusa za sve učesnike kojima je potrebna", ali i za učesnike Zimskih igara u Pekingu sledeće godine. Ovo se smatra izuzetnim uspehom kineske diplomatije i njihove meke moći, a moglo bi predstavljati i rešenje za potencijalnu zdravstvenu glavobolju MOK-a.

Ova organizacija objavila je prethodnih dana i prvi u nizu od šest priručnika o merama koje će biti primenjene uoči i za vreme OI u Tokiju. Ovi svojevrsni vodiči za ponašanje sportista i svih drugih koji će učestvovati na ovom događaju, "osnova su našeg kolektivnog plana kako bismo osigurali da svi učesnici Olimpijskih i Paraolimpijskih igara i stanovnici Tokija i Japana budu sigurni i zdravi ovog leta", navodi se na sajtu MOK-a.

Mere uključuju nošenje maski sve vreme tokom Igara, osim tokom jela i spavanja, kao i redovna testiranja učesnika na korona virus. Priručnik detaljno objašnjava i kako bi sportisti trebalo da provode vreme u olimpijskom selu, uz minimum kontakata sa drugim učesnicima događaja, kao i način kretanja između različitih borilišta. Učesnicima će na raspolaganju biti i mobilna aplikacija koja će im pomoći da se snađu u ovim strogim epidemiološkim uslovima. MOK je naveo da će se ovi priručnici ažurirati i prilagođavati okolnostima, kako se budu bližile Olimpijske igre.

MILIJARDE U IGRI

Japan čini sve da ne dođe do ponovnog otkazivanja Igara jer bi to bio veliki udarac kako za nacionalni prestiž tako i za privredu. Procenjuje se da su troškovi organizacije Olimpijskih igara u Tokiju već nadmašili 26 milijardi dolara, što ih čini najskupljim Letnjim igrama u istoriji. Samo njihovo jednogodišnje odlaganje je koštalo skoro tri milijarde dolara. Takođe, organizatori imaju obaveze i prema moćnim korporativnim sponzorima koji su uložili ogromna sredstva u ovaj događaj.

Samo japanski sponzori su investirali preko tri milijarde dolara, što je triput više nego tokom bilo kojih ranijih Letnjih igara. Poređenja radi, Olimpijske igre u Londonu 2012. prikupile su otprilike 1,1 milijardu dolara od domaćih sponzora, što je tada predstavljalo rekord. Bez priliva stranih turista Japan će ostati bez dodatnih novčanih sredstava. Organizatori i dalje razmatraju pitanje koliko će domaćih posetilaca moći da bude prisutno na olimpijskim borilištima, pošto je nedavna studija pokazala da bi Igre održane potpuno bez gledalaca rezultirale ekonomskim gubitkom od skoro 23 milijarde dolara.

Poseban problem moglo bi da bude mešanje učesnika sa ogromnim brojem lokalnih volontera – organizatori su planirali njih 126.000 – koji će od epidemioloških sredstava na raspolaganju imati samo bočicu sa dezinfekcionim sredstvima i nekoliko maski za lice. Iako je sportistima preporučeno da ne koriste javni prevoz prilikom boravka u Tokiju, volonterima je, naprotiv, na zvaničnom veb-sajtu "Tokio 2020" rečeno da oni "u principu treba da koriste javni prevoz" kada putuju do olimpijskih borilišta. Ne može se isključiti da u naredna tri meseca, koliko je ostalo do Olimpijskih igara, može doći do novih iznenađenja i dodatnih mera. Bitno je da se ne izgubi iz vida da bi sportisti, koji su čitav život trenirali za ovaj trenutak, ipak najviše mogli da izgube bude li nešto krenulo po zlu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---