Ne volim šećerene pomorandže

mirjana gvozdić, beograd

"Ambalaža"; "Vreme" br 546

...Ili počnite tako što se pri cepanju i bacanju ambalaže, pa i samih predmeta upakovanih u nju, setite da za svaki bačeni mora biti napravljen bar jedan NOVI primerak istog. Pravljenje novih, pak, podrazumeva RAD čitavog lanca ljudi i preduzeća. Dobro izdresirani bacači preduslov su pune zaposlenosti i produktivnosti rada.

"Zadovoljstvo bacanja" instrument je ekonomske politike i PRETPOSTAVKA društvenog blagostanja, a uz mnogo intelektualnog napora apstrahovanja možemo ga zamisliti i kao njegovu posledicu.

Mene, međutim, cela stvar neodoljivo podseća na onaj stari vic: u kupeu voza sede dva putnika. Jedan od njih uzima kriške tek oljuštene pomorandže, umače ih u šećer i baca kroz prozor. Drugi ga putnik zgranuto pita: "Zašto pobogu bacaš to kroz prozor?" "Zato što ne volim šećerene pomorandže."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST