---

Terorizam, Amerika i svet >

Rat bez dana D

Od toliko bitaka koje se vode na raznim frontovima, diplomatskim, ekonomskim i vojnim, Buš mora što pre da pokaže neki uspeh, a izbora nema mnogo. Početak pravih vojnih operacija ne žele da otkriju ni NATO ni Bela kuća, diplomatski napori Vašington-Islamabad-Kabul nisu dali rezultate, pa je Bušu ostao ekonomski front

Nakon što je iz Brisela potvrđeno da su SAD svojim saveznicima u NATO-u pružile "jasne i ubedljive" dokaze da iza napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon stoje Osama bin Laden lično i njegova mreža Al Kaida, manevarski prostor talibana veoma se suzio. Generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson, dakle, "verifikovao" je dokaze da su napadi dirigovani spolja, čime se, po članu 5. Alijanse, moraju smatrati napadom na sve članice NATO-a i dodao "da Sjedinjene Američke Države mogu u potpunosti računati na podršku svih 18 članica saveza u borbi protiv međunarodnog terorizma". Nekoliko časova pre stupanja na snagu člana 5, britanski premijer Toni Bler praktično objavljuje talibanima rat. "Ili ćete predati teroriste, ili ćete se predati vi. Drugog izbora nemate. Samo je jedan ishod ove bitke. Naša, a ne njihova pobeda", rekao je Bler na samitu svoje Laburističke partije u Brajtonu. Takođe istog dana, 2. oktobra, njujorški gradonačelnik Rudolf Đulijani založio se u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija da svetska organizacija "podvuče crtu" kada je reč o terorizmu i da se ne upušta u jalove diskusije o tome zbog čega terorizam nastaje. "Dokazi o brutalnosti i nečovečnosti terorizma, o njegovom shvatanju života i mira leže ispod ruševina STC-a, samo nekoliko kilometara daleko od mesta gde smo se danas sastali. Neka oni koji tvrde da najpre moramo da se udubimo u uzroke terorizma pođu sa mnom na neku od hiljada sahrana koje su se obavile u Njujorku, pa neka deci i ožalošćenima objašnjavaju ludačke razloge."

Iako se gomilaju i premeštaju ratni brodovi, avioni-tankeri i krstarice i grade se logističke baze za napade na Avganistan, rat na terenu već je počeo. U stvari, on traje od napada na američke ambasade u Africi 1998, tj. od kada je Osama bin Laden objavio rat Americi. Grupe američkih specijalaca od tada češljaju ledine i brežuljke Avganistana u potrazi za neprijateljem br. 1 i ključnim ljudima iz njegove mreže.

UTOČIŠTE OTPADNIKA: Zapravo, sa predelima prekrivenim niskim rastinjem i golim brdima Avganistan geografski najviše podseća na američki Divlji zapad. I baš kao što su pustopoljine američkog Zapada u pretprošlom veku bile idealno utočište za "ružne, prljave i zle", tako je i Avganistan utočište za otpadnike XXI veka. Prema tome, pre nego što bude ispaljen ijedan projektil, tj. pre dolaska "plave konjice", svi su izgledi da će najteži deo posla najpre morati da obave Šejn i Pinkerton koji se već nalaze na terenu. Jedan izvor iz Pentagona kaže da pripadnici američkih specijalnih snaga (najverovatnije pripadnici elitne jedinice Delta i Zelenih beretki) uveliko češljaju teren u malim grupama. Oni se preko dana kriju u rupama, a izlaze u sumrak u potragu za tragovima. Odlično govore jezike paštu i dari. "Njihov zadatak je da uhvate Bin Ladena, a da ne budu uhvaćeni", kaže anonimni izvor iz Pentagona za nedeljnik "Tajm".

No, kao što je američki predsednik Džordž Buš obećao svojim građanima i celom svetu, ovaj rat će biti dugotrajan, a vodiće se vojnim, ekonomskim i diplomatskim sredstvima. "Mi ovaj sukob nismo tražili, ali ćemo ga okončati. Rat će se voditi svuda gde se teroristi kriju, beže ili planiraju. Pobeda će biti očigledna."

No, upravo činjenica da pobede u ratu na kakav se globalna koalicija protiv terorizma nameračila, ne mogu, bar isprva, biti očigledne, zadaje dosta muka Bušovoj administraciji. Rat koji se sprema ne liči ni na jedan od modernih ratova, a ponajmanje na rat u Zalivu 1991 ili onaj protiv SRJ 1999. Moderna vojna tehnologija neće imati presudnu ulogu u ratu, već će to imati tihe i tajne operacije specijalnih jedinica i obaveštajnih službi. Bušova administracija u pripremama za rat ima kod kuće posla preko glave, jer što pre mora da iskoristi povoljnu okolnost da velika većina Amerikanaca za sada podržava temeljno hvatanje u koštac sa terorizmom i spremna je da zbog toga podnese izvesne žrtve, od ljudstva do ograničenja građanskih sloboda. S druge strane, sve prognoze jedinstvene su u oceni da je američka ekonomija osuđena na recesiju, pa solidarnost i trpeljivost građana SAD može da počne da se topi čim na svojoj koži osete prve znake ekonomske stagnacije.

VEĆA OVLAŠĆENJA POZICIJI: Ipak, bez vremena na pretek, Bušova administracija bacila se na rešavanje domaćih zadataka, pa su republikanci u Kongresu postigli dogovor sa demokratama da se izglasa zakon koji bi policiji dao veća ovlašćenja u suzbijanju terorizma. Veća ovlašćenja za policiju automatski znače ograničenje građanskih sloboda, zbog čega su republikanci morali računati na razumevanje demokrata. Da bi se održala zainteresovanost i raspoloženje građana za vojnu akciju, Bušova administracija razmišlja o seriji koncerata i javnih nastupa velikih zvezda. Iako je jedna velika manifestacija takve vrste već održana 21. septembra, Bušovi ljudi nisu naročito zadovoljni. Kao što reče jedan izvor iz Bele kuće, "koncert je bio previše holivudski i njujorški". Drugim rečima, previše su se veličale liberalne ideje. Umesto poruka o miru i verskoj toleranciji, Bela kuća na umu radije ima događaj kojim bi se ojačao patriotizam i ono "zbog čega je rat neizbežan". Dakle, umesto Breda Pita i Kianu Rivsa, bilo bi bolje da poruku pošalju Klint Istvud i Tom Selek.

Izazovi pred Bušovom administracijom su veliki, upravo zato što se rat neće voditi na jednom frontu. "Nema više ostrva koje treba osvojiti, ili desanta na plaže", izjavio je Buš prošle nedelje. Od toliko bitaka koje se vode na raznim frontovima, diplomatskim, ekonomskim i vojnim, Buš mora što pre da pokaže neki uspeh, a izbora nema mnogo. Početak pravih vojnih operacija ne žele da otkriju ni NATO ni Bela kuća, diplomatski napori Vašington-Islamabad-Kabul nisu dali rezultate, pa je Bušu ostao ekonomski front. Otvarajući aerodrom "Regan" Buš je objavio da su SAD i saveznici blokirali bankovne račune koje kontroliše Osama bin Laden i da je tako "zarobljeno" oko šest miliona dolara. Iako ovaj uspeh može delovati minoran u poređenju sa bitkama koje predstoje, on nije zanemarljiv: pokazalo se da je prvobitna procena da su troškovi organizacije napada na STC i Pentagon iznosili nekoliko desetina hiljada dolara bila preskromna. Ispostavilo se da je obuka i logistika organizatore koštala preko pola miliona dolara, pa je blokiranje sredstava značajan uspeh. No, ne treba gajiti prevelik optimizam u tom pogledu, upozoravaju finansijski i bankarski stručnjaci. Osami bin Ladenu dovoljno je pola sata da premesti novac sa jednog na drugi račun i da ga preuzme sasvim nepoznata osoba. Da bi ušli u trag ovakvim transakcijama, bankarima je često potrebno više od pola godine.

Međutim, uprkos zveckanju oružjem, državni sekretar Kolin Pauel i ministar odbrane Ramsfeld uspeli su da obuzdaju jastrebove u svojim redovima, a da sa aktiviranjem člana 5 NATO-a istovremeno održe borbeni plam.

ŽIV ILI MRTAV: Vašington i saveznici spremni su da čekaju talibanske vođe još neko kraće vreme da im izruče Osamu bin Ladena na tanjiru. Na pomoć Pakistana, pokazalo se, ne treba mnogo računati, uprkos dobroj volji vlade u Islamabadu. Stvari su izmakle kontroli i glavnim patronima talibana, što globalnu koaliciju u borbi protiv terora čini krnjom. Čini se da ni talibani ne žele da sasvim zalupe vrata za sobom i povuku se u pustare Avganistana očekujući odmazdu. Talibanske vođe opovrgle su prethodnu izjavu da ne znaju gde se nalazi glavni krivac, ali da mu mogu proslediti poruku. Sada, međutim, tvrde da je Osama bin Laden u Avganistanu. To su rđave vesti za Avganistance, pod uslovom da talibanska vlada želi samo ovom činjenicom da se pohvali, a ne da pregovara. Iako je jasno da će Bin Ladenova mreža moći da se održi i deluje još neko vreme iako vođa bude uklonjen, i da problem terorizma neće tom prostom činjenicom biti uklonjen, saveznici u borbi protiv terora neće odustati od namere da se domognu neprijatelja br. 1, živog ili mrtvog. Da li će to postići neki projektil, ili prerušeni Šejn, ostaje da se vidi. Uspeh za sada ipak najviše ima "mangup u Bin Ladenovim redovima".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---