Ubistveni detalji

danko lara radić, beograd

"Lavirint opsesija"; "Vreme" br. 589

Filmska kritika je veoma zahtevna materija i traži od kritičara izrazito temeljan pristup, odlično poznavanje filma, njegove istorije i stvaralaca, kao i subjektivan stav o dotičnom filmu samog kritičara koji će nas gledaoce privoleti ili odvratiti od gledanja filma, što je po mom mišljenju i suština novinarske filmske kritike. Međutim, taj koncept se potpuno urušava ukoliko nam kritičar nagovesti mnogo više nego što bi trebalo, često prepričavajući radnju, opisujući sekvence filma, likove, i drugo, što Maja Uzelac uporno čini iz kritike u kritiku, time potpuno razoružavajući magiju filma. Navešću samo primere iz poslednje kritike filma Mulholland Drive: "ženu obolelu od amnezije"/"mafijašku braću koja povraćaju holivudski espreso"/"llorona izvodi svoju plejbek tačku ispred čuvenih Linčovih zavesa dok ne padne u nesvest" i dr. Neoprezno i previše detaljno zalaženje u teksturu filma nepobitno upropašćava tok pažnje i efekat iznenađenja kod EVENTUALNO budućeg gledaoca. Ne želim da me gospođica/gospođa Uzelac pogrešno shvati, ovo je dobronamerna kritika njenog rada, jer ukoliko je ona autor emisije "Kulturni nokaut", a mislim da jeste, želim da zna da tu emisiju smatram najkvalitetnije koncipiranom autorskom emisijom trenutno na našim TV kanalima.

Svoj pristup filmskoj kritici morala bi ozbiljnije da preispita i da poradi na tome. Da se pojedinci kao ja ne bi osećali kao u onoj anegdoti: "Pošao čovek u bioskop da gleda Angel heart, sretne usput prijatelja, ovaj ga pita gde će, dobije odgovor i kaže: Jao, pa to je ono kad ceo film tip juri samog sebe...". Da ne bude zabune, ja sam Mulholland Drive odgledao pre nego što sam pročitao kritiku, tako da stojim iza onoga što tvrdim.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST