Onlajn marketing >

Internet prodaje dušu

economist.com

Ako ste se godinama čudili kako je moguće da je na internetu sve besplatno, sada ćete se tek čuditi šta sve tamo može da se proda

U teška vremena finansijska realnost udara snažno. Od korisnika interneta sve više se traži da plate za informacije, muziku ili neke druge servise. Oglašavači su, takođe, postali mnogo zahtevniji. Rezultat toga je da se internet transformisao iz beskrajnog izvora besplatnih sadržaja u komercijalni kazan u kome je sve na prodaju. Prošli su dani nepomičnih banera negde u dnu ekrana. Sada vas oglasi zaskaču sa svih strana, preplavljujući veb sajt ili čekaju u pozadini da zatvorite prozor pa da se ukažu u punom sjaju. Čak su i pojmovi za pretraživanje mreže na prodaju i oglašavači se utrkuju da se njihovi sajtovi pojave pri vrhu liste dobijenih rezultata pretrage. Kao da nastoje da dodatno potvrde ovaj trend, menadžeri Jahua poručili su svom milionskom auditorijumu korisnika da su promenili pravila privatnosti te da će se od sada podaci o korisnicima upotrebljavati u marketinške svrhe, sem ukoliko je korisnik spreman na popunjavanje dugačkog formulara o svojim interesovanjima.

OGLASI NA FEDERIMA: U Jahuu kažu da će njihove kampanje biti ograničene, da će slati mejlove i pozivati ciljne grupe korisnika za račun oglašavača. Ali, neki portali su već otišli korak predaleko i liste svojih korisnika iznajmljuju oglašavačima bez ikakve selekcije. Kako internet kompanije nastoje da izvuku veći prihod iz svojih operacija, takve biznis strategije bivaju sve atraktivnije. Ovo je oglašavačima dalo nove adute u ruke, tako da su njihove reklame postale još napadnije. Jedan od najpopularnijih načina oglašavanja su pop-up oglasi, koji iskaču pred vas na stranici kojoj ste pristupili i to svaki put kada je otvorite. Da bi zatvorili ovakav oglas, korisnici moraju da kliknu na pravo mesto. Ali, i to može biti teško. Pop-up oglas jednog velikog dilera automobila beži po ekranu kako mu se približite kursorom miša.

Mnogo subverzivnije je pop-under, odnosno podvučeno oglašavanje. U tom slučaju oglas se pojavljuje ispod prozora vašeg internet čitača (brauzera poput Internet Eksplorera) čekajući da korisnik zatvori prozor u nameri da radi nešto drugo, i u tom trenutku se oni pojavljuju zaokupljajući potpuno korisnikovu pažnju. Ima mnogo varijacija, poput pop-over oglasa koji prekrivaju ceo ekran, pop-upova koji se pritaje i pojavljuju tek kada na stranici provedete određeno vreme, kao i raznovrsnih animiranih oglasa, sa audio i video klipovima koji se uključuju a da to nikada niste poželeli.

BLOKADA REKLAMA: Istovremeno, razvija se i novi biznis, ponuda softvera koji blokira internet reklame. Program po imenu Smešer (Smasher) po tvrdnjama njegovih proizvođača zaustavlja pop-up reklame i briše "kolačiće" s kompjuterskog hard-diska koje oglašavači bez znanja korisnika tamo ubacuju kako bi kontrolisali pojavljivanje svojih reklama. Kolačić radi kao mala propusnica. Svaki put kada korisnik poseti neki sajt ili klikne na reklamu, kolačić ga identifikuje kao staru ili novu mušteriju. Oni mogu i da beleže koje sve sajtove korisnik posećuje i koje informacije traži ili sam ukucava. Ti podaci se potom mogu iskoristiti u ogromnim bazama podataka za direktni marketing, kreirajući profil navika i interesovanja korisnika, često mimo njegovog znanja.

Ako internet ima dušu, onda je to more informacija koje ljudi pretražuju, najčešće uz pomoć nekog od veb pretraživača, čiji su servisi besplatni. Sada su i pretraživači stavljeni u funkciju promocije proizvoda i prikupljanja podataka o korisnicima. Neko ko je na pretraživaču ukucao reči "digitalna kamera" verovatno se interesuje za fotografiju i moguće je da namerava nešto i da kupi iz tog domena. Mnogi veb pretraživači sada nude oglašavačima da zakupe slične termine. Ko bolje plati, može računati da će se adresa njegovog sajta pojaviti u samom vrhu rezultata pretrage.

Pionir ovih sponzorisanih lista pretrage je Overtjur, kalifornijska firma koja je izgradila profitabilan biznis iz niza partnerstava s pretraživačima poput Alta Viste, Amerika onlajna ili Jahua. Ponekad korisnici bivaju obavešteni o tome da su rezultati pretrage u nekim slučajevima sponzorisani. Oglašavač licitira iznos koji je spreman da plati veb pretraživaču za svakog korisnika koji se opredeli da pristupi njegovom sajtu pošto je dobio rezultate pretrage. Oni koji ponude najveći iznos dobijaju mesto na vrhu liste. Trenutno se za vaš klik mišem na rezultat pretrage za termin "digitalna kamera" plaća oko 60 centi.

Ideja o sponzorisanim pretragama širi se poput šumskog požara. Overtjur sada čak tuži pretraživač Gugl, inače najpopularniji i najposećeniji na internetu, tvrdeći da je Guglov nedavno lansirani sistem za licitiranje ključnih reči za pretraživanje baziran na njihovom patentu. Iz Gugla ovo poriču.

KO KLIKĆE, A KO PLAĆA: I dok nadiruća komercijalizacija interneta ne pokazuje tendenciju usporavanja u skorije vreme, efektne strategije i biznis modeli daleko su od savršenstva. Agresivno, "pravo u lice" oglašavanje izgleda da dobro funkcioniše, barem tako misli većina oglašavača. Jedan muzički sajt tvrdi da 15 odsto njegovih korisnika klikne na pop-up oglasnu poruku, poredeći to sa tek 0,3 odsto koji kliknu na tradicionalne banere. I drugi sajtovi navode slične rezultate. Ali, ukoliko korisnici ne žele da budu bombardovani oglasima, možda će morati da razmisle o nečemu o čemu većina ne voli da razmišlja, a to je da počnu da plaćaju pretplatu za svoje omiljene sajtove, kao što to čine za novine, časopise ili kablovsku televiziju. Internet je možda novi medij koji ruši sve granice, ali, kao i mediji koji su se pojavili pre njega, ima svoje potrebe i rashode i neko to treba da pokrije. Pre ili kasnije ispostavi se da ceh plaćaju oni koji se služe internetom.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST