Metropolis >

Pogledaj dom svoj, zastavniče

s. beka

Uskoro će se prodavati porušeno zdanje Generalštaba, zašto u paketu ne skinuti s vrata poreskih obveznika i Dom JNA

Prva iskustva s vlašću, oružanom, mnogi Beograđani sticali su pokušavajući da upadnu na filmske projekcije u Domu Udbe (današnji SKC) ili u Dom JNA. Ove dve tada privilegovane ustanove puštale su gledaoce samo uz propusnice, dakle, ulaz je bio dozvoljen za murijaška i vojna lica, uključujući tu i njihovo potomstvo. Ostatak sveta mogao je samo da im zavidi jer sve što je valjalo prvo se "vrtelo" – tamo gde treba.

Doma Udbe više nema, ali eno u centru grada Doma JNA, odakle nedeljom trešte svadbarska kolca, a ponekad i neki zastavnik nešto namala pa se to izlaže.

Jedno od pravih pitanja metropole jeste isplati li se poreskim obveznicima da plaćaju izdržavanje onolike zgradurine u samom centru Beograda ili bi vojska mogla nju da proda, od te love kupuje džebanu, stanove za oficire i šta joj još treba a da se ovaj kolos, koji je na raskalašno bečki način zahvatio čitav kvart, privede nekoj drugoj nameni.

Verovatno je pravi trenutak da Beograđani otvore ovo pitanje. Nedodirljivih nema, ode i zgrada CK na Ušću, a kako stvari stoje, odoše i obe zgrade Generalštaba jer, govori se da će savezna vlada uskoro doneti odluku o prodaju tih ruševina nastalih usled NATO bombardovanja.

Nadležne gradske službe pritiskaju je da tu odluku donese jer zgrade nije moguće i nije racionalno obnoviti, a posebno je glupo ostaviti Generalštab u centru grada. Eno i Pentagona podaleko od centra Vašingtona DC. Po najskromnijim procenama, samo građevinsko zemljište na kome se nalaze ruševine Generalštaba vredi oko 6.000.000 dolara, a koliki bi tek bio novac od izgradnje hotela na tom prostoru, za šta su se neke strane firme, tobož, već interesovale.

Novo doba traži i novo razmišljanje, pa u ovaj ruševni paket treba uključiti i Dom JNA, možda najvredniju zgradu u centru Beograda, u koju se još ulazi s nekim propusnicama i koja samo svedoči o nekadašnjoj privilegovanosti profesije za koju nismo smeli ni da pitamo koliko nas košta.

Za svadbarska podvriskivanja i SMB kulturno-zabavni program može se naći i skromnije rešenje, a ovu zgradu treba vratiti onima koji plaćaju za nju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST