Metropolis >

Kako odrati putnika

s. beka

Naočigled gradskih vlasti taksi mafija na Aerodromu Beograd svedoči putniku da je došao u zemlju hajduka

Jedan prijatelj iz sveta, koji je ovih dana pun pozitivnog iščekivanja krenuo put Beograda, zaveden pričama o već vidljivim promenama nabolje u gradu koji mu se, inače, dopadao i u ona musava vremena, snuždeno je konstatovao, kada smo se sreli, da se verovatno ništa nije promenilo: taksisti na Aerodromu Beograd opet su mu otimali kofer iz ruke, vukli ga za jaknu i pokušavali da ga opljačkaju nudeći mu prevoz po ceni znatno višoj od normalne tarife.

Istina, vizu je dobio za pet minuta, po ceni od nekih pet, šest dolara, ali taj napredak u našem odnosu prema gostima metropole nije mogao da ublaži loš utisak koji taksi mafija ostavlja na stranca koji je sleteo u Beograd. Za sebe mogu reći da sam posetio dosta svetskih metropola i nešto slično može se videti jedino još u Kijevu, Ukrajina.

Izraz mafija, kad je o reč taksistima koji harače po beogradskom aerodromu, nije preteran. Pažljivim osmatranjem postupaka nadležnih, koji bi, barem na papiru, trebalo da obezbede red u ponašanju ove komunalne službe, može se uočiti sledeće: oni su u talu s policijom i aerodromskim službama. Prolaze, na primer, kroz vrata koja po proceduri služe samo kao izlazna, dakle ulaze u zgradu bez prolaska kroz sigurnosni aerodromski sistem, pa je jasno da nije reč samo o burazerskom javašluku već privilegovani taksisti nešto i keširaju onima koji su zaduženi da na aerodromu obezbede red i bezbednost.

Uostalom, nije nikakva tajna da regularni taksisti izbegavaju aerodrom, kao da je reč o drumu punom udarnih rupa, jer biva da im kolege izbuše gume ili da pasuju kolegijalne batine ukoliko se ogreše o kodeks koji kaže da je aerodromska taksi stajanka mesto za šišanje ovaca, pa tu ne može da se striže tek tako, odnosno taksista mora da pristupi bandi da bi mogao da radi svoj posao.

Gradske vlasti ubiše se od velikih priča o budućnosti Beograda, novim projektima i rešenjima, ali nisam sklon da poverujem u njihovu efikasnost dok ne reše tako jednostavan problem kao što je uvođenje reda na Aerodromu Beograd. Jedna metalna ograda koja održava poredak taksista u redu, tri smene policajaca koji nisu gramzivi da učestvuju u pljačkanju putnika, oduzimanje dozvole za one koji ne uključe taksimetar i eto nas bliže Evropi. Jer, taj put ne podrazumeva samo velike stvari već i čitav niz malih.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST