Vladimir Kovačević >

Madona kao dokaz

vladimir kovačević, elektronskom poštom

"Namera, rezultat, estetika"; "Vreme" br. 662

Dragi gospodine Vujanoviću, Vaš odgovor na moje pismo suštinski ništa ne menja, bar što se mog mišljenja tiče o tekstu "Istorija elek. muzike" a koji Vi niste potpisali. Cenim da kad neko piše o istoriji bilo čega, pa i elek. muzike, mora dobro da se zamisli kako će to izvesti a da se ne ogreši o temu o kojoj piše. To nije puko prežvakavanje i kompiliranje, kako ste i sami priznali u Vašem tekstu. Nije dovoljno samo staviti naslov teksta najvećim slovima što postoje, kao što je onomad radila "Politika" kad je Sloba imao nešto važno da nam kaže! Ovako, šta reći – rezultat je isti kao da ste, recimo, pisali o istoriji automobilizma, pa između ostalog pisali o "peglici" i "marutiju", a zaboravili na "porše" i "jaguar"! Tako za Vas Cabaret Voltaire i Residents, citiram, "ostaju kolateralne žrtve ograničenog prostora", pri čemu prostorna ograničenja ne važe za minorne Kajagoogoo, Aha i Culture Club koje Vi izgleda neobično cenite jer ih opet "branite" i čak nazivate "kremom 80-ih". Moje, kako kažete, "samoproklamovano poznavanje materije" ovde je zatajilo: o kakvom kremu Vi pričate? Slučajno u istom broju (661) u intervjuu sa B. Molkom iz Placebo, tvrdite da je citiram "najveća rok zvezda danas Madonna (sic)", a ljubazni sagovornik odgovara kako mu se čini da se ipak radi o pop muzici (ko je pomenuo G. Numana?) Gospodine Vujanoviću, to je gotovo dostojno nominacije za Nobelovu nagradu iz, recimo, metafizike, zbog fantastičnog mešanja baba i žaba! Vaša inicijalna namera, kako kažete, da tražite 100.000 evra od gdina Žarkovića kako bi sakupili sve materijale za jednu poštenu knjigu o istoriji elek. muzike nije uopšte loša, ali da li nam onda treba novinar koji se bavi pisanjem o roku i popularnoj muzici? Ne! Uz takav budžet će svaki vispreniji novinar pripravnik, uz to gluv od rođenja, napisati istu takvu knjigu, ako ne i bolju! Vidite, nije stvar samo u parama i ambiciozno zamišljenim projektima, ponekad je dovoljno samo odrasti uz časopis Džuboks i radio stanice tipa Studio B i B92... Pitajte kolegu Dragana Ambrozića o tome! Na kraju da kažem da je ovim moja rasprava sa Vama završena i više se neću javljati povodom Vašeg teksta, ne bi ni sad da Vaš odgovor nije bio gotovo duplo obimniji od mog pisma.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST