Lisica i ždral >

Profesija portparol

ljuba živkov

Kad sam u novinama video s kim ste me uparili, došlo mi bilo da ne dođem, i ne bih ni došao da naša stranka ne želi stalan dijalog sa građanima

Portparoli političkih stranaka morali bi imati beneficirani staž, zar ne? Prisetimo se šta udarnici našeg doba moraju da prevale preko usana ne bi li zaradili koru hleba i šturu pohvalu na Glavnom odboru, Direkciji ili Otadžbinskoj upravi: "Sigurna sam da naša predsednica nema ništa sa naručenim ubistvima, nečasno je i nedrugarski takve glasine širiti o nekome ko nije u prilici da se brani jer je trenutno i van zgrade koju protivzakonito pokušava da prisvoji gospodin Đorđević i van naše napaćene zemlje kojoj je želela samo dobro!"

Drugi porptarol mora da utera u laž protivnike koji su kao corpus delicti novinarima pokazali avionske karte, na konferenciju za štampu dolazi sa ubogom kovertom koja glumi protivotrov, ljuti utuk na neprijateljsku propagandu! Šta ako je u koverti samo njegov račun od Mobtela?! Koliki je to stres?!

Kako je portparolki čijeg je šefa oklevetalo da se na tajnoj večeri u Rotari klubu domunđavao o rušenju visokog republičkog funkcionera: "Lider naše stranke nikada nije večerao u Rotari klubu! On ne jede ništa posle sedam, to se zna, drugo, u Rotari klubu predsednik nije bio od 30. aprila 1976. godine, a nije bio ni te večeri! Te večeri kamere JRT-a uhvatile su ga kako se probija kroz masu koja je pred Skupštinom SFRJ pratila Pozdrav prazniku, koncert beogradskih horova sa združenim orkestrima Garde i Filharmonije..."

&

OljA: Mostarci podižu spomenik Brusu Liju, kome biste vi, ako bi to zavisilo od vas lično, podigli spomenik?

PORTPAROL br. 1: To se, uveren sam, i zna i podrazumeva, mada... Naš vođa živi kroz nas, on je u gestikulaciji i retorici koju je rukovodstvo naše stranke skinulo još za njegovog života, tako da za nekim klasičnim spomenikom i nema potrebe, barem dok smo mi živi i zdravi, a kasnije, neka se video-kasete sa naših konferencija za štampu daju vajaru koji pobedi na tenderu odnosno konkursu za Spomenik zahvalnosti našoj stranci koju, kažem, činimo mi koji smo sada na sceni...

OljA: Kome biste vi podigli spomenik?

PORTPAROLKA: Hm, iako je teško reći bez istorijske distance, gospodin Labus je u najužem krugu, uza svu stručnost izuzetno je fotogeničan, gospodin Dinkić bi mogao da bude izliven sa gitarom, onako jedar bio bi trajni dokaz da rokenrol i droga nisu isto...

OljA: Hvala vam, da čujemo i preostalog portparola, kome biste vi podigli spomenik...

PORTPAROL br. 2: Mi smo na vaše pitanje odgovorili pre sedam godina, podigli smo spomenik đeneralu Dragoljubu Mihailoviću, prvom antifašisti i gerilcu u okupiranoj Evropi...

OljA: To je stav SPO-a, ja sam pitala za vaš lični stav...

PORTPAROL br.2: Ja želim ono što želi moja partija!

OljA: Dobro, dobro, idemo na blok reklama, pa nastavljamo. (EPP) Evo nas opet, ko su dakle najpametniji ljudi današnjice?

PORTPAROL br.1: Već sam odgovorio odgovarajući na prethodno pitanje: svi mi koji smo u stranci od njenih dečijih bolesti do njenog evo zenita puno smo učili od našeg vođe, pošto njega, nažalost, više nema, Srbiji smo preostali mi, njegovi apostoli...

PORTPAROL br. 2: Ja bih da vam zahvalim, dok još imamo vremena, što ste me pozvali u emisiju, prijatno sam iznenađen...

PORTPAROL br. 1: I vi i gospođica uskočili ste kao zamene, ako niko drugi neće da vam kaže, ja ću! A vama, Olja, moram isto tako reći da mi nije pravo što sedim u društvu u kojem sedim! Kad su me vaši saradnici pozvali u emisiju pominjali su druge – bez uvrede, molim vas – pominjali su mi mnogo značajnije i prijatnije sagovornike nego što su dva portparola vanparlamentarnih stranaka! Kad sam u novinama video s kim ste me uparili, došlo mi bilo da ne dođem, i ne bih ni došao da naša stranka ne želi stalan dijalog sa građanima...

OljA: Imamo gledaoca na vezi, izgubili su strpljenje i evo ih već zovu... Izvolite!

GLEDALAC br. 1: Veliki pozdrav svima u studiju, šta gospodin Dačić ovaj... Radosavljević misli da smo mi – obdanište?

OljA: Zašto bi vam moj gost odgovorio kad ste ga najpre pecnuli sa onim Dačić... Hvalalakunoć! (klik) Da se vratimo najumnijim glavama današnjice, ko bi po vama, ušao u najuži izbor, a? Evo, da vas neko sada saleti sa pomalo možda i detinjastim pitanjem ko je pametniji, Labus ili Dinkić, šta biste rekli?

PORTPAROLKA: To su izuzetne, neuporedive inteligencije koje ne isključuju jedna drugu, naravno, tu je i gospodin Predrag Marković koji ni u čemu ne zaostaje za gospodom Labusom i Dinkićem, mada naravno i ne prednjači, u svakom slučaju izdvojila bih ta tri imena, koja su samo vrh ledenog brega, čarobnog zapravo brega zvanog G17 plus...

OljA: Izvinite, evo novog gledaoca...

GLEDALAC br. 2 (ili GLEDALAC br. 1, ko bi ga znao): Uh, Olja, jedva sam vas dobio, gospodin Radosavljević izgleda misli da smo mi obdaniš...

OljA: Hvalalakunoć! (gostima) Ovo će mi biti nova mušterija, umesto onog Ravna gora pobediti mora... Evo i novog gledaoca, izvolite!

GLEDALAC br. 3 (ili GLEDALAC br.2, ne zna se): Dobro veče, Ivica ovde, pozdravljam sve u studiju, ali pitam voditeljku zašto bi lapsus sa prezimenom toga kako beše, Dačića, zašto bi to bilo peckanje, je li to nešto uvredljivo i kako se u krugu porodice oseća gospodin Dačić ako gleda vašu emisiju, hvala!

OljA: Čekajte, nije lako zaštititi i goste i svakog gledaoca ponaosob, alo, jeste li još na vezi, da? Šta je vaš utisak nedelje?

GLEDALAC br. 3 (možda i GLEDALAC br. 2, svejedno): Kako šta? Pa ovo zbog čega sam zvao!

OljA: Razumem to, nego šta je vaš utisak, za šta dajete glas?

(klik) Gledalac Ivica spustio slušalicu tačno u pola jedanaest, kao pravi profesionalac, hvalavamsvimalakunoć.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST