Letnji putopis >

Baskijski san

davor konjikušić

Zajedničko, čini se, za sve baskijske gradove, jeste kitnjasta arhitektura, predivne barokne i gotičke katedrale i osećanje bogatstva

San Sebastijan

Ravničarsku melanholiju Francuske i ravničarsku toplinu Španije razdvajaju Pirineji. Na vrhu, gde počinje ovaj planinski lanac, na teritoriji ovih dveju država smeštena je razdeljena i nepriznata pokrajina Baskija. Bilo da se prema Baskiji krene sa francuske ili sa španske strane, ravnicu odjednom zamene planine i more, koje, iako na svojim obalama trpi tešku industriju, nije izgubilo na privlačnosti i lepoti. Peščane plaže Atlantik zapljuskuje talasima koji često dostižu visinu i od dva metra. Da bi se stiglo u najveći grad i administrativni centar ove pokrajine, Bilbao, treba skrenuti sa svih glavnih puteva koji vode ili ka Parizu ili ka Madridu. I sledi neverovatan susret sa gradom koji u sebi nosi Gugenhajmovog psa, narkomane ispod mostova, nacionaliste i sasvim prijateljski nastrojen običan svet.

Gugenhajmov muzej, smešten na obali reke Nervion i podignut šesnaest metara iznad ostatka grada, sagrađen po ideji arhitekte Franka Gerija, verovatno je jedan od najlepših objekata našeg vremena. Ortogonalni oblici, titanijum i staklo daju osećaj svežine, razigranosti, nestalnosti i ludila kakvo se ne vidi ni kod Gaudija. Ceo projekat je sračunat pomoću matematičkih formula, titanijumske krivine projektovane su uz pomoć kompjutera, stakleni zidovi su napravljeni tako da umetničke radove štite od radijacije i toplote. Gugenhajm muzej u Bilbaou još nema stalnu postavku, pa svoje radove deli sa Gugenhajmovim muzejima u Veneciji i Njujorku. Fondacija Solomona R. Gugenhajma jedna je od najboljih privatnih kolekcija na svetu koja sadrži i radove Kandinskog, Pikasa, Miroa, Dalija, Legera i mnogih drugih.

Nekada je Bilbao smatran jednim od najružnijih španskih gradova, ali obnavljanjem gradskog jezgra, stalnom gradnjom i renoviranjem već postojećeg to se polako menja. Zajedničko, čini se, za sve baskijske gradove, jeste kitnjasta arhitektura, predivne barokne i gotičke katedrale i osećanje bogatstva. Međutim, verovatno jedan od najlepših gradova Baskije jeste San Sebastijan – grad poznat po filmskom festivalu i fudbalskom klubu Real sosijedad. Kao simbol fudbalskog fanatizma i lokalpatriotizma, zastave ovog fudbalskog kluba okačene su gotovo na svakoj drugoj terasi. "Kroz fudbal se iskazuju politički stavovi, patriotizam i uspešnost. Nekada nijedna utakmica u španskoj ligi za nas nije bila običan sportski događaj. Danas se ipak igra opuštenije, međutim, neke stvari se nikada neće promeniti", kaže u razgovoru za "Vreme" Ćus, tridesetogodišnji fudbalski navijač Real sosijedada.

San Sebastijan je grad smešten između reke i zaliva. Obala, prelepa za centar jednog grada, na svojim je ćoškovima označena sa dva brega, u sredini zaliva pogled na pučinu preseca ostrvo Santa Klara, a oblik polumeseca upotpunjuje tanka linija mora i peska jedne veće, Bahia De la Concha, i jedne manje plaže, Plaza de Zuloaga. Sve to sa brda Urgul posmatra statua Hrista, identična onoj postavljenoj u Rio de Žaneiru. Sansebastijanci sebe smatraju za jedne od najsrećnijih ljudi u Španiji, a nakon nekoliko dana provedenih ovde polako postajem svestan i zašto.

GDE SU TI TERORISTI: Širom sveta Baskija je postala poznata po terorističkoj organizaciji ETA (Euskadi ta Askatasuna), pa srpski turista, naviknut na dešavanja u vlastitoj sredini, već ima u glavi predstavu o teško naoružanim policajcima koji patroliraju po ulicama, uplašenom narodu koji ne izlazi iz kuća, podozrivosti prema strancima. Međutim, iako se taj isti turista i sam, pre nekoliko godina čudio strancima, koji su umesto prepunih kafića po beogradskim ulicama očekivali bradate četnike sa redenicima, sada se ne može načuditi da od terorista nema ni traga ni glasa, a Bilbao nije ni manje ni više siguran nego bilo koji evropski grad.

ETA i njeno političko krilo Batastuna, čije je delovanje zabranjeno prošle godine, odavno su poraženi. Za razliku od osamdesetih godina, kada je godišnje bilo i po sto i više ubijenih u terorističkim napadima, ovih godina jedva da je bilo nekoliko ubistava. Međutim, građani i političke partije odbacili su sredstva nasilja koje u borbi za nezavisnost koristi ETA, pa nisu retke čak ni direktne demonstracije protiv terorističkih metoda, koje bi trebalo da ustupe mesto političkoj brobi. Batastuna je još 2001. godine doživela fijasko na izborima za lokalni parlament. Poznati borci ETA iz šezdesetih danas su protiv nekadašnje organizacije kojoj su i sami pripadali, a protiv su i nacionalizma, koji je iz nekadašnjeg defanzivnog prešao u razvijeni etnički.

Zanimljivo je da se kao argument protiv Španaca navode tvrdnje da je reč o potpunim "nečistim" mešancima, dok su, eto, Baski čisti i netaknuti, iako su kroz istoriju tim prostorima prohujali razni osvajači – Kelti, Rimljani, Vizigoti, Mauri. Tokom poslednjih dvadeset godina iseljavalo se stanovništvo iz Baskije, delom zbog recesije i gašenja industrije, a delom zbog ideološkog čišćenja svih onih kojima je život postao nemoguć zbog vlastitih kritičkih stavova prema baskijskom nacionalizmu.

KLOPA, ŽENE I PATRIOTIZAM: "Uf, šta mi mislimo o sebi? Pa, mislimo da smo nesalomivi, da je naš jezik euskara, uz etrurski, najstariji u Evropi. Mi, za razliku od Španaca, radije poštujemo lokalne kultove nego univerzalne crkvene obrede, što španske katolike dovodi do ludila. Atletiko Bilbao je fudbalski bog koji svoje pobede slavi u svetilištu Nuestra senore de la Begona. Obožavamo drveće, poput onog starog hrasta u Gernici kojeg su gotovo potpuno uništile nemačke bombe jednog ponedeljka 1937. godine. Na najokrutnijemu moru Evrope, od punte Finistere do Bajona, poznati smo pomorci i ribari. U našoj zemlji je pećina Altamira, gde je na plafonu pračovek nacrtao impresivan crtež bika. Da kažem jednostavno, mi Baski obožavamo svoju zemlju", iscrpno je objasnio Gail, koji sedi na obali Atlantika, izdaje sobe i šacuje turistkinje ispijajući vino.

Baski se smatraju najstarijim narodom Evrope, znatno drugačijim od svojih komšija. Poput ugrofinskih naroda, na prostoru Baltičkog mora i Mađarske, ni Baski ne pripadaju velikoj indoevropskoj jezičnoj skupini. Njihovo se poreklo ne može tačno utvrditi, ali najzanimljivija je teorija pojedinih naučnika koji ih smatraju direktnim potomcima prastanovnika iz ledenog doba, koji su u zabačenim pirinejskim dolinama preživeli indogermanski doseljenički talas. A preživljavaju i dalje, čini se veoma uspešno.


 

Kako su nastali problemi?

Sudbina Baska i njihove države definisana je još u srednjem veku. Tokom X veka baskijski knezovi osnovali su Kraljevinu Navaru, koja je punih 600 godina uspela da sačuva suverenitet od velikih susednih država, Francuske i Španije. Čak i kada je španska kruna proširila svoju vlast, Baski su zadržali neka posebna prava, poput vrhovne poreske vlasti. Mnogi Baski ostali su važan deo španskog društva i postali su slavni moreplovci, pronalazači, kolonizatori i crkveni velikodostojnici. Baskija je izgubila samostalnost posle Francuske buržoarske revolucije 1789, posle koje je stvorena moderna nacionalna država Francuska s Parizom kao središtem. Ipak, Baski su čak i u centralističkoj Francuskoj uspeli da se odupru asimilaciji u znatno većoj meri nego neke druge manjine, poput Oksitanaca ili Bretonaca. U Španiji su Baski izgubili samostalnost u XIX veku nakon karlističkih ratova. Krajem XIX veka industrijalizacija je donela nove promene: vlada je radi iskopa gvozdene rude u Baskiju naselila radnike iz južnih španskih pokrajina. To je dovelo do jačanja baskijskog identiteta i šireg nacionalnog pokreta, jer se i većina novih doseljenika prilagodila domaćoj tradiciji i postala "Baskima po uverenju". Svoj najteži istorijski period zemlja je doživela u doba Frankove diktature. Pre nego što je Franko konačno uspeo da pobedi u španskom građanskom ratu, Baskija je pod Drugom republikom na kratko vreme uživala široku autonomiju. To razdoblje potrajalo je samo pola godine. Ubrzo su u Bilbao umarširale fašističke trupe, nakon teških borbi i uz podršku nemačkog vazduhoplovstva. Posle toga vlast je brutalnim terorom ugušila sve što je bilo baskijsko. Drakonski se kažnjavala već i sama upotreba vlastitog jezika, a na samostalno političko delovanje Baska nije se moglo ni pomisliti. U to vreme je skoro 200.000 ljudi pred terorom pobeglo u inostranstvo, uglavnom u Francusku. Godine 1959. mladi Baski osnovali su organizaciju Euskadi Ta Askatasuna (ETA), što u prevodu znači Baskija i sloboda. Pod skraćenicom ETA, ta je organizacija postala poznata daleko izvan španskih granica kao simbol krvave borbe za oslobođenje. Boreći se za svoja građanska prava u španskom građanskom ratu, utemeljili su savez s revolucionarnom levicom i na strani republikanaca, a uz pomoć međunarodnih brigada krenuli u rat protiv fašizma. Nije slučajno baš Gerniku izabrala Hitlerova nacistička Nemačka da bi demonstrirala svoju moć.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST