Jovan Pešelj >

Praziluk i zavist

jovan pešelj, elektronskom poštom

"Kultura kapitalizma"; "Vreme" br. 671

Nisam baš shvatio poentu članka. Možda je to potreba da država dâ poreske olakšice preduzećima koja daju humanitarne priloge i doniraju lokalne zajednice, NVO ili sport. Ali, tu je onda "praziluk iz dupeta" koji paušalno viri svim preduzetnicima i koji bi trebalo da ih odmah diskvalifikuje u čitalačkim očima.

Jednako kao "baza i nadgradnja" u marksizmu, tako je i "praziluk iz dupeta" dosadna i izanđala fraza g. Pančića. Uostalom, nije baš jasno šta bi ona trebalo da znači. Možda da je čitavo stanovništvo Srbije seljačkog porekla (jedna, dve, tri generacije unazad, retki nešto više), i zbog toga bi svi trebalo da imaju kompleks niže vrednosti (nešto poput prvobitnog greha). Ili da su prihodi novinara mali u poređenju sa prihodima većine preduzetnika i da je uloga fraze "praziluk iz dupeta" da pruži barem neku utehu (sumnjive vrednosti) zavisti koja se povremeno javlja. Ali tu nije onda problem u poreklu preduzetnika, već u izboru zanimanja, a to je privatna stvar novinara, a ne pitanje koje treba da se tiče javnosti i novina. A ako su u pitanju samo neki nepošteni preduzetnici, to nije rečeno, a i da je tako, ne vidim kakve veze njihovo poštenje može imati sa njihovim poreklom. Ako bi trebalo da ima, ulazi se u opasne vode diskriminacije po poreklu, a to svakako nije nešto što g. Pančić podržava, štaviše.


 

ODŠTAMPAJ TEKST