Pun kufer marketinga >

Zrno po zrno – rafal

nadežda milenković

Dobro je što crkva ne anatemiše svetsko prvenstvo gusana

Švarceneger nastavlja da neguje imidž koji je izgradio u filmovima – i kao guverner glumi da je ludo hrabar. Vreme će pokazati da li bi mu bolje bilo da je mudro hrabar – tim pre što će se suočiti sa situacijom koju neće moći da rešava tučom. Ukoliko, naravno, ne dogura do predsednika Amerike kada će moći da se komotno bije sa celim svetom. Ali, dok se to ne desi, moraće da se još malo udvara svojim biračima. A u tome mu sigurno neće pomoći odluka da pod hitno zabrani sklapanje gej brakova. Naročito ne u državi koja procentualno ima mnogo više gej ljudi od uobičajenih i ustaljenih, brat bratu (sestra sestri?), cirka deset osto. U nas bi to bilo otprilike onoliko ljudi koliko je sad glasalo za radikale – koja hiljadarka gore-dole da se ne pogađamo, daj si ga ruku i moj prenos. Cifra, naravno, ne isključuje preklapanje ove dve grupe. Naprotiv. Psiholozi su kroz istoriju uočili trend da se (naročito latentni) homoseksualci rado i masovno okupljaju oko autoritarnih udruženja koja promovišu čvrstu ruku i dogmatsku ideologiju.

No, zašto bi nekoga, osim onih "iju, sestro slatka" razloga, uopšte zanimala emotivna i seksualna opredeljenja drugih ljudi? I zašto bi ih uvažavao, pod uslovom, naravno, da su obostrano dobrovoljni odnosi i da ne zloupotrebljavaju decu i životinje? Ako ne zbog ljudskih prava ili zahteva na primer Evropskog parlamenta, a ono – zbog profita. Švarceneger možda nije obavešten (ni on?), ali gej ljudi su značajna, ne samo glasačka, već, i pre svega – potrošačka mašina. Oni procentualno mnogo više i lakše troše od heteroseksualaca što i industrija i reklama i te kako imaju u vidu. Budući da nema uobičajenih porodičnih troškova, ni dece koju treba školovati, gej populacija je posebno značajna ciljna grupa za luksuznu, kulturnu, turističku robu. Što je Švarcenegera možda baš i motivisalo da zabrani gej brakove? Jer, ako sad i oni počnu da štede...

Naravno, svakome ostaje na volju hoće li i kako raditi u korist svog profita. Jer, može i da neće. Kao, na primer, onaj pop koji se naljutio na parohijane što u vreme posta prave Kobasicijadu pa odlučio da im uskrati svoje usluge u slučaju sahrane, slave, venčanja – bez obzira na činjenicu da će time i sebi uskratiti honorar. Što je lepo, posebno ako znamo da su u pitanju masni honorari, a masno, kao što znamo, ne ide uz post. Doduše, pop je odustao od kazne za sve parohijane. Možda u želji da izvadi štetu, odlučio je da toj kazni podleže ipak samo organizacioni odbor. Biće da je procenjeno da niko od njih neće da umire ili da se venčava dok traje kazna. Srećom, našla se i kazna koja ništa ne košta, a pogađa sve meštane – "mrtvačko zvono" na svakih četvrt sata, koje bi se možda moglo kategorisati kao uznemiravanje i uzbunjivanje javnosti, ali – ko bi se sad time bavio. Pod "time" ne mislim na odnose sa javnošću, već na zakon, al´ ajd sad. Zato je dobro što crkva ne baca anatemu i na svetsko prvenstvo u borbi gusana u Mokrinu – ta manifestacija se ne kosi sa postom. To što se vernici raduju nečem krvoločnom i agresivnom, a posebno nad nedužnim bićima, izgleda da nije u neskladu sa pravoslavljem. Sve dok guske nisu masne.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST