---

Izbori u Grčkoj >

Smena generacija

Opšti zamor koji se ne ograničava stranačkim okvirima potvrđen je na izborima u nedelju 7. marta: 50 od ukupno 300 poslanika prvi put ulazi u skupštinu, dok mnogi od starijih (politički i biološki) partijskih kadrova, pa čak i bivši ministri, nisu uspeli da uđu. Time se potvrdilo da je Papandreuov glavni adut u kampanji – poziv na promene – bio apsolutno pogođen, ali očigledno ne dovoljno argumentovan, i da promena za mnoge znači promenu stranke na vlasti, sa liderima nove generacije i razumljivim obećanjima

"Biće ovo izbori koje ćemo zapamtiti", tvrdio je u jeku kampanje grčki kolega na jednoj od mnogih stanica iscrpljujuće predizborne kampanje. Uz hladno meze s nogu, obezbeđeno, kao i svuda, da se novinarska svita održi u radnom stanju i izdrži bar koliko i pretendenti na premijersko mesto, tvrdio je da ništa više neće biti isto.

Ozbiljnije diskusije o tome šta se tačno desilo i šta to znači za Grčku na duži rok nisu još ni počele. Za sada nema sumnje u to da se pobeda Nove demokratije (ND) Kostasa Karamanlisa sa više od pet procenata razlike u odnosu na PASOK Jorgosa Papandreua zasniva koliko na negativnom glasu prema stranki koja je vladala zemljom od 1981, sa intermecom od samo četiri godine, toliko i na čvrstom utisku koji je uspeo da ostavi Karamanlis: nema novih iznenađenja, hoćemo da zavedemo red u ovom što imamo.

NOVO-SIROMAŠNI: Osećaj sigurnosti koji je uspeo da prenese biračkom telu od gotovo deset miliona, bio je pravi odgovor na višegodišnju iscrpljujuću ekonomsku i socijalnu nesigurnost kojom su plaćene reforme vlade Kostasa Simitisa. Osiromašenje srednjih i nižih slojeva formiralo je novi, široki sloj novosiromašnih, kao suprotnost terminu nouveau rich koji je dobro opisivao grčku kulturu izgrađenu na godinama prosperiteta koje su prethodile. Na političkom planu, stara podela na levicu i desnicu, duboko obeležena podelom iz građanskog rata od pre pola veka, odavno je prestala da izražava grčku stvarnost. ND, kao predstavnik konzervativaca, i PASOK, kao zastupnik najširih slojeva levice posle pada hunte (1967–74), postali su desni, odnosno levi centar gotovo nerazlučive linije podele, komunisti su ideološki ostali gde su, dok koalicija evrolevice nikako da nađe pravi izraz za antiglobalističku politiku koju zastupa.

Opšti zamor koji se ne ograničava stranačkim okvirima potvrđen je na izborima u nedelju 7. marta: 50 od ukupno 300 poslanika prvi put ulazi u skupštinu, dok mnogi od starijih (politički i biološki) partijskih kadrova, pa čak i bivši ministri, nisu uspeli da uđu. Time se potvrdilo da je Papandreuov glavni adut u kampanji – poziv na promene – bio apsolutno pogođen, ali očigledno ne dovoljno argumentovan, i da promena za mnoge znači promenu stranke na vlasti, sa liderima nove generacije i razumljivim obećanjima.

REDEFINISANjE POLITIČKE AGENDE: Vreme je da se stane na loptu i uhvati dah posle vrtoglavih devedesetih, i da se redefinišu političke agende u odnosu na novu stvarnost. Jedna faza tranzicije Grčke ka novom, globalizovanom svetu je završena, novu će formirati političari rođeni posle građanskog rata (1948). Koliko će u tome uspeti zavisi, između ostalog, i od toga da li će biti u stanju da se sami odreknu jedinog političkog nasleđa nepromenjenog od početka XX veka: svog pripadništva dvema od tri najveće političke dinastije. Uz lozu bivšeg premijera Micotakisa, imena glavnih rivala Papandreua (51) i Karamanlisa (47) za mnoge simbolišu duele između progresa i konzervativizma koje su vodili njihovi očevi, stričevi i dede.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---