Proširenje Evropske unije >

Evropa – zdaj!

svetlana vasović-mekina

Kad se 1. maja Evropska unija proširi s aktuelnih 15 na 25 članova, pašće, bar formalno, granica između Austrije i Slovenije na Karavankama, ona ista zbog koje se ratovalo u dva svetska rata

Od stalnog dopisnika iz Ljubljane

SLAVLJE: Put dug 15 godina

Proširenje će biti simbolično obeleženo po principu "ruka ruci", gde će meštani i ostali sklopiti živi lanac preko Karavanki, a istog dana će biti presečeni i ostaci bodljikave žice između italijanske Gorice i Nove Gorice, koje je komesar evropske komisije Romano Prodi označio kao poslednji ostatak Berlinskog zida. Biće skinute i sve ograde koje su pre označavale među između dva grada, uz šarolik umetnički program. Ukratko, od 1. maja državljani Slovenije putovaće samo sa ličnom kartom širom Evrope – uz dužan oprez, pošto su zvaničnici Evropske komisije prinove upozorili da je bolje, kako bi se sprečile zabune i izbegle nevolje, nekoliko narednih nedelja nositi i pasoš, dok se pogranična policija ne navikne na novine.

Bilo kako bilo, od 1. maja će Evropa brojati 454 miliona stanovnika. Slovenija tu participira sa 227. delom.

ISTORIJSKI SKOKOVI: Od prvih parola "Evropa zdaj!", koje su se u Sloveniji pojavile krajem osamdesetih godina, pa sve do ulaska na velika vrata u EU, prošlo je tek 15 godina, tokom kojih nije sve išlo glatko, još manje bez potresa. Slovenija je prve godine posle osamostaljenja provela u mučnom natezanju s Italijom oko vraćanja imovine "optantima" i osporavanja tekovina Osimskih sporazuma, što je usporilo potpisivanje sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Kada su odnosi s Italijom dovedeni u normalu, Drnovšekova administracija se hvata u koštac s mnogo težim zadatkom – sledila je liberalizacija domaćeg zakonodavstva, koje je strancima u prošlosti zabranjivalo kupovinu zemljišta. Padale su teške reči, naročito s desnice, o "rasprodaji slovenačke zemlje", a kad su pod pritiskom Brisela ograničenja za kupovinu nekretnina uklonjena, pokazalo se da je strah bio preteran.

Od 1998. godine teku "pregovori" s Evropskom komisijom. Pregovore o harmonizaciji slovenačkih propisa sa režimom i standardima država Evropske unije (29 različitih područja) vodila je "uža pregovaračka grupa" sa Janezom Potočnikom na čelu. Postupak je uspešno priveden kraju uz sporadičnu "kolateralnu štetu", na primer u vidu zatvaranja djuti-fri šopova. Šef slovenačkih pregovarača je na kraju požnjeo nagradu za predan rad – postao je pomoćnik evropskog komesara, zadužen za dalje širenje EU-a.

Potočnik nije jedini ovdašnji funkcioner kome je Brisel postao ono što je u vreme SFRJ slovenačkim komunistima predstavljao Beograd. Slovenija ulaskom u EU dobija prava koja joj s obzirom na veličinu sleduju. Tačnije, više prava nego što bi joj u odnosu na veličinu pripadalo, što ima zahvaliti ponderiranoj glasačkoj mašineriji, gde veliki imaju manje od malih. Zato će na predstojećim izborima za Evropski parlament slovenački građani birati sedam predstavnika. U Evropskom savetu, najvišem organu EU-a, Sloveniju će predstavljati predsednik vlade, koji će prilikom glasanja sa kvalifikovanom većinom raspolagati sa četiri od ukupno 317 glasova svih članova EU-a. Zvanična Ljubljana će imati pravo i da imenuje dvojicu sudija, te jednog revizora za evropske institucije.

Prava, naravno, podrazumevaju dužnosti, a ponegde i ugodnosti u borbi s birokratijom – od 1. maja će tako u pravdi prikraćeni slovenački građani moći da pišu na maternjem (slovenačkom) jeziku Evropskom sudu u Strazburu, a oni koji imaju stalan boravak u nekoj od zemalja Unije moći će nesmetano da glasaju ili čak da budu birani na lokalnim izborima, baš kao svi ostali građani Unije. Svaki građanin iz novih država-članova imaće pravo na potpuno slobodno putovanje i boravak u bilo kojoj drugoj članici EU-a. To, međutim, ne znači automatski i pravo na rad, pošto su mnogi "stari" članovi u međuvremenu prihvatili zakone kojima se na domaćem tlu za period od dve do sedam godina ograničava zapošljavanje "novih" Evropljana.

Svako dobro ima svoje mane, a u slovenačkom slučaju to je ukidanje olakšica u pogledu "poreza na dodatu vrednost prilikom kupovine u državama EU-a". To saznanje je Slovence pogodilo kao noćna mora, pa su se poslednje sedmice pretvorile u grozničavo kupovanje "preko grane", što su vešti trgovci iz Italije i Austrije znali da potpale oglasima po slovenačkim medijima. Za kult "poslednje tax-free kupovine" trgovci su organizovali čak i besplatne autobuske prevoze do trgovačkih centara s druge strane.

Veći poremećaji očekuju se i na tržištu automobila. Zbog drugačijeg obračuna poreza posle 1. maja računa se na porast cena novih automobila od deset do dvadeset odsto, što je u Sloveniji samo uvećalo jagmu za novim kolima tokom poslednjih meseci. Lošu vest za slovenačku privredu predstavlja i činjenica da se s 1. majem ukida režim slobodne trgovine koji je Slovenija ugovorila s državama iz bivše SFRJ. Iako je Slovenija svoje dogovorene kvote za te države lukavo "priključila" do sada važećim "evropskim" kvotama, ubuduće će se slovenačka preduzeća za prodaju na tržištima ex-YU ravnopravno utrkivati sa svim ostalim državama EU-a.

"Pad granica" između starih i novih članova EU-a teško prihvataju neki politički krugovi, posebno u Austriji. Jesu po Austriji izlepljeni prigodni plakati kojima se pozdravlja ulazak Slovenije u EU slikom slovenačke zastave i tekstom "dobro došao komšija", ali koruški "Hajmatdinst" sa sedištem u Celovcu (organizacija ostarelih boraca za austrijsku "južnu granicu") izdaje saopštenje kojim ulazak Slovenije u Evropsku uniju ne razume kao "razlog za veselje". Posebno se protivi "lancu ljudi" koji će, držeći se za ruke, prekoračiti Karavanke i tako obeležiti umiranje granice. To je, smatraju borci iz "onih ratova", jednostrano, "nasilno bratimljenje", pošto je ukidanje granica, kako tvrde ovi Hajderovi mentori, jednako "zaboravljanju sopstvene istorije".

MARATONCI I VATROMET: Većini građana Slovenije takvi komentari neće pokvariti praznovanje prilikom ulaska u prestižni briselski klub. Za 1. maj se najavljuju mnoge proslave. Gradonačelnici ne baš svetski poznatih opština Lož i Stari Trg mudro su se dosetili da u čast ove zgode otvore poseban, "evropski park". Ideja je pala na plodno tle. Ambasadori 15 aktuelnih članova Evropske unije i deset predstavnika budućih članova obeležili su 23. aprila u Starom Trgu kod Loža ulazak Slovenije u EU sađenjem mladica, koje su, da ne bude zabune, označene imenom države darodavca. Već se zna da će drveće, koje možda neće preživeti ljutu slovenačku klimu, biti sklonjeno u obližnju školu. Tako su svoje mesto među drvećem u Starom Trgu obezbedili ambasadori Belgije, Češke, Danske, Finske, Grčke, Irske, Italije, Mađarske, Nemačke, Holandije, Poljske, Slovačke, Španije, Švedske, Francuske i Velike Britanije. Austrijsko drvce je zagrnuo zamenik ambasadora, Luksemburg, Kipar i Maltu predstavljali su konzuli, dok su države koje nemaju diplomatska predstavništva u Sloveniji odmenili promoćurni domaćini, koji su povodom tog događaja odštampali i posebnu brošuru za turiste.

Radi para, dosetio se i "popevkar" Andrej Šifrer, koji je s grupom manje poznatih kantautora i pevačica tik pred 1. maj lansirao nekoliko radosnih pesmica pod svežim naslovom "Nove zvezde iznad Evrope". Umetnici će svoje remek delo prvi put otpevati na tromeđi Italije, Slovenije i Austrije, gde će ih slušati premijeri Berluskoni, Šisel i Rop.

Sličnih događaja biće mnogo. Ultramaratonac Dušan Mrevlje trči maraton po "evropskim" granicama Slovenije. Trčanje će završiti u Novoj Gorici, na proslavi kojoj će prisustvovati Romano Prodi i predsednik slovenačke vlade Anton Rop. Režiser predstave je Dušan Jovanović, a publika će blagosloviti i novi evropski mozaik, na obližnjem trgu. Mrevlje će u Novu Goricu stići 30. aprila, a na isti dan će u Briselu obući jedno od tamošnjih znamenitosti (Manekin Pis – dečak koji piški) u slovenačku narodnu nošnju. Taj događaj uveličaće slovenačka folklorna grupa, koju će pratiti hor ljubljanske muzičke akademije. Ove godine 1. maj u Ljubljani definitivno neće biti praznik rada, već svetkovina sa oko hiljadu izvođača, gastronomskom ponudom iz svih država članica i obaveznim vatrometom. Samo delegacija Evropske komisije potrošiće u Ljubljani za taj hepening oko 50.000 evra.

Istog dana će na slovenačkoj granici sa Hrvatskom biti postavljene nove, evropske table sa dvanaest zvezdica. Nedoumice ostaju samo oko oznake države. Slovenija trenutno upotrebljava kod po standardu ISO 3166, koji Sloveniji dodeljuje skraćenicu SI ili SVN (koja se upotrebljava na ličnim dokumentima), iako se na vozilima i dalje upotrebljava oznaka SLO, inače rezervisana za Siera Leone. Da bi u presudnom trenutku izbegla zbunjivanje putnika namernika na ulasku u Sloveniju u pogledu Kontinenta, slovenačka vlada je u poslednjem trenutku odlučila da se uz evropske oznake granice obeleže znakom "SI".

SIROMAŠNA BRAĆA: Iako ulazak deset novih članova u Evropsku uniju znači veliki korak za svaku od pomenutih država, realne razlike u razvoju "novih" i "starih" članova biće još dugo godina ozbiljnu prepreku unutar Evropske unije. U Slovenji, koja je zbog višeg životnog standarda iznad proseka EU-a, a koja će ubrzo postati i "neto platiša" u evropski budžet, očekuje se navala radnika iz Poljske, Slovačke i baltičkih država. Istraživanja pokazuju da radnik u Frankfurtu, na primer, zaradi za samo 15 minuta dovoljno novca za kupovinu hamburgera, dok u državama koje upravo ulaze u EU za isti hamburger mora da radi od 40 do 60 minuta. Velika većina građana novih članica EU-a ima mesečna primanja niža od 500 evra neto. Još gore je kad se porede penzije – u Litvaniji penzioneri dobijaju samo 100 evra mesečno, a u Mađarskoj oko 130. Rezultati najnovije studije koju je objavila švajcarska banka UBS pokazuju da su radnici u Bratislavi 2003. godine u proseku bili lošije plaćeni od radnika u prestonicama Perua, Kolumbije ili Meksika. Štaviše, u većini prestonica prinova Unije radnici su manje plaćeni od kolega u Šangaju i Kuala Lumpuru. Izuzetak su Slovenija, Malta i Kipar, koje se po standardu mogu porediti s Portugalom i Grčkom, za sada najsiromašnijim članovima Evropske unije.

Uprkos retkim crnim prognozama, analitičari, kad su u pitanju novi članovi EU-a, ipak očekuju brži privredni rast i stabilnost. U tom smislu ulazak Slovenije, a i ostalih ne baš imućnih zemalja u EU, dobar je primer i podstrek za sve ostale države sa područja nekadašnje Jugoslavije. Ako su u svojim ambicijama za deceniju i po uspele sve te države, ako je uspela Slovenija, kojoj su pre 15 godina neki kratkovidi ekonomisti predviđali krah, čak potpuni bankrot zbog nestanka jugoslovenskog tržišta – onda valjda nema razloga da ne bi uspele i Srbija i Crna Gora.


 

Hrvatska: Putovanje ka Evropskoj uniji

Nakon pozitivnog mišljenja Evropske komisije, Hrvatska može da očekuje status kandidata već u junu ove godine

Specijalno za "Vreme" iz Zagreba

Pretprošlog utorka Evropska komisija donela je pozitivnu odluku o zahtevu Hrvatske za punopravno članstvo u Evropskoj uniji; nakon što je šef misije Evropske komisije u Zagrebu Žak Vuenburger predao pozitivnu ocenu hrvatskim predstavnicima, koji su odluku iščekivali u Strazburu, premijer Ivo Sanader otvorio je šampanjac i zajedno sa ministrom inostranih poslova Miomirom Žužulom i potpredsednicom Jadrankom Kosor obratio se okupljenim novinarima. Govor je počeo pohvalom rada vlade svog prethodnika Ivice Račana. "Ovako veliki politički ciljevi kao što je ulazak u EU spadaju u politički, nadstranački koncenzus i zato sigurno dijelim zadovoljstvo sa svim strankama i ukupnom hrvatskom javnosti što smo učinili prvi konkretan korak na putu priključenja", izjavio je tom prilikom Sanader, dodavši da Hrvatsku čeka rešavanje domaćih problema. Ovom pozitivnom ocenom Hrvatska je postala jedina država Zapadnog Balkana koja je blizu ispunjavanja uslova za punopravno članstvo u EU-u.

Prilikom odlučivanja o preporuci da se otpočnu razgovori sa Hrvatskom o punopravnom članstvu, Evropska komisija se, kao i do sada, rukovodila Kopenhaškim kriterijumima, koji se sastoje od političkog, ekonomskog i zakonodavnog dela. Komisija smatra da Hrvatska uskoro može da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim preporukama, izuzev dela koji se odnosi na ekološke standarde. Što se ekonomije tiče, Hrvatska se, bar po onome što piše u preporuci, smatra zemljom funkcionalnog slobodnog tržišta, a politički – državom funkcionalne demokratije sa stabilnim institucijama koje garantuju vladavinu prava. Međutim, Evropska komisija Hrvatskoj je jasno stavila do znanja da posebne napore treba da uloži u poboljšanje prava nacionalnih manjina, olakšavanje povratka srpskih izbeglica, reformu pravosuđa, rešavanje graničnih pitanja i borbu protiv korupcije.

Sumnja povodom dobijanja pozitivnog avisa, najviše je dolazila iz činjenice da se general Ante Gotovina još nalazi u bekstvu, te pitanja da li Hrvatska u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom. Najtvrđi stav prema Hrvatskoj donedavno je zauzimala Velika Britanija, a britanski ministar za Evropu Denis Mekšejn tvrdio je da će put Hrvatske ka Uniji njegova zemlja da blokira sve dok ne bude rešen slučaj Gotovina. Međutim, tokom nedavne posete Zagrebu, Mekšejn je izrazio punu podršku britanske vlade i uverio hrvatsku javnost da Hrvatska do 2010. godine može da dobije svog predstavnika u Savetu ministara Evropske unije.

Dobijanje pozitivnog mišljenja zasigurno je neosporno priznanje dosadašnjem radu hrvatskih vlasti na približavanju zemlje evropskim integracijama. Nažalost, pobedničku sreću vladajućih struktura u međuvremenu je pokvarila politička realnost. Naime, mnogi hrvatski mediji ocenili su kao nečuvenu prošlonedeljnu odluku suda u slučaju srpske porodice Zec. Sud je odlučio da država ne može da odgovara za ubistvo dvanaestogodišnje devojčice, njenog brata i majke, koje su brutalno pogubili hrvatski policajci, jer zločin nisu učinili u toku radnog vremena. Stoga se mnogi u Hrvatskoj pitaju kako će država raditi na pitanju prava nacionalnih manjina kad nije spremna da se suoči sa ovim i drugim sličnim zločinima. U međuvremenu, iako se činilo da avis nije uslovljen, zagrebački "Vjesnik" prenosi kako Hrvatska do juna mora da isporuči Gotovinu ili od kandidature nema ništa.

Prema spomenutom pozitivnom mišljenju, Hrvatska može da otpočne razgovore o kandidaturi za Evropsku uniju, a status kandidata mogla bi da očekuje već u junu ove godine, na sastanku Saveta Evrope, što ipak ne znači i početak pregovora. Pojedini hrvatski mediji objavili su da je izvesni anonimni izvor u Evropskoj komisiji rekao da će Hrvatskoj za ispunjenje uslova trebati oko pet godina, što znači da može da očekuje ulazak tek 2009. godine. Za sada cilj vlade je da što pre počnu pregovori kako bi Hrvatska mogla da koristi sredstva iz fondova namenjenih državama kandidatima.

Davor Konjikušić


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST