Senke Abu Graiba >

Fatalna privlačnost

slobodanka ast

I Toni Bler i Džordž Buš doživljavaju dramatičan pad popularnosti posle objavljivanja snimaka o zlostavljanju u iračkim zatvorima: laburisti nisu nikada lošije stajali za poslednjih 17 godina, dok je popularnost američkog predsednika pala na najnižu tačku

Mračne senke iračkih zatvora proganjaju britanskog premijera Tonija Blera i posle priznanja "Dejli mirora" da fotografije o zlostavljanju iračkih zatvorenika nisu bile autentični dokumenti. Pjer Morgan, urednik "Mirora", otpušten je, ali ostaju izveštaji Međunarodnog Crvenog krsta, Amnesti internešenela, Hjuman rajts voča, kao i brojnih svedoka da su britanski vojnici postupali brutalno i nehumano sa zarobljenicima, pa čak i da su neki zatvorenici na "saslušanju" preminuli. Ispostavilo se da su "Mirorove" fotografije lažne, ali jedinicu Queen's Lancashire Regiment očekuju mnogo teže optužbe od onih montiranih "Mirorovih" fotografija. Fil Šajner, birmingemski advokat, kaže da će se početkom jula pred Vrhovnim sudom naći 20 slučajeva koji imaju zajednički imenitelj: zlostavljanje iračkih zatvorenika od strane britanskih vojnika.

Izgleda da će ovaj rat obeležiti slike rata, i one prave, ali i ove lažne. Kada je rat počeo, na malim ekranima širom sveta snimane su rakete i letelice. CCN Live, America at War, FOX Breaking News imali su zajedničku strategiju: uz holivudsko dizajniranje slika prikazati heroizam i patriotizam vojnika. Malo je bilo snimaka "šta je bilo posle". Američki mediji su od početka iračkog rata strogo kontrolisani: nema žrtava, nema mrtvih, ranjenih, osakaćenih... Kada su neke arapske stanice, Al Džazira na primer, počele da emituju i druge slike rata, Pentagon je bio ogorčen: pokušao je da diskredituje i zatvori neke arapske televizijske kuće. A onda su se pojavile fotografije koje su potresle Ameriku i svet. Pentagon drži pod embargom oko 1600 fotografija i video-snimaka još brutalnijeg zlostavljanja zatvorenika.

A onda su svet obišli snimci odrubljivanja glave Nika Berga, američkog taoca. Većina britanskih medija se složila – potonuli smo u varvarstvo i koalicioni partneri više nikome ne mogu da drže moralne lekcije o poštovanju ljudskih prava. Pokazalo se pravo, nakazno lice rata.

TEFLON TONI: Pre samo šest meseci britanski premijer Toni Bler je bio neprikosnoveni lider laburista i svi su bili sigurni da će svoju partiju na sledećim izborima povesti u izbornu pobedu, a on sam dostići istorijski rekord i po treći put biti izabran. Mediji su analizirali fenomen "teflon Tonija" koji je neuništiv, koji kao mačka ima devet života i uspešno se izvlači iz svake krize. Sada, posle prizora iz ozloglašenog bagdadskog zatvora Abu Graib, ovdašnji analitičari gotovo listom zaključuju da je vreme da se Bler povuče i uveliko nagađaju ko bi mogao biti njegov naslednik.

I sama Laburistička partija počinje da, kako to narcisoidno tvrdi Bler, "zamišlja nezamislivo": da njegova vladavina ulazi u završnu fazu.

Uzalud Bler pokušava da istakne dobre vesti, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje u zdravstvenoj zaštiti, da nametne temu reforme školstva, uzalud se trudi da seje optimizam oko proširenja evropske porodice, glavna tema ostaje Irak.

Istraživanje javnog mnjenja koje je ovih dana objavio londonski "Tajms" pokazuje da laburisti za poslednjih 17 godina nisu nikada lošije stajali, da se nalaze čak iza Torijevaca.

Opšta ocena je da je glavni greh Tonija Blera što se suviše vezao za američkog predsednika Džordža Buša i njegov poduhvat "obnove Iraka". Britanski analitičari ocenjuju da je, odbijajući da se distancira od Bušove politike u Iraku, Bler svalio ogromno breme na leđa britanskih vojnika, koji su se prema svim ocenama ponašali prema iračkim zatvorenicima mnogo uzdržanije, ako ne baš "uvek džentlemenski", kako voli da preteruje ministar inostranih poslova Džek Stro.

Izgleda da je sada svim laburistima postalo kristalno jasno koliko je Blerova sudbina vezana za sudbinu onoga koga laburisti "vole da mrze" – Džordža Buša. Bler dramatično gubi na popularnosti, ponajviše zbog sve dokumentovanijeg sadizma američkih vojnika, ali i zato što su britanski vojnici, kako misli britanska javnost, učinili mnogo toga dostojnog divljenja na jugu Iraka, a sada se stavljaju u istu ravan sa onima koji su kršili sve moralne norme. Izgleda da Britance počinje sve ozbiljnije da nervira ta "fatalna privlačnost" koju Bler oseća prema Bušu. Sada će on biti žrtva "prijateljske vatre".

Bler samouvereno poručuje da će se situacija popraviti i da će Iračanima biti predata vlast 30 juna.

Kako se situacija svakim danom pogoršava, u trenutku kada ovaj tekst ide u štampu, stiže vest da je ubijen Edžedin Salim, šef iračkog privremenog Vladajućeg saveta, a poginulo je prema prvim vestima još desetak ljudi, malo je verovatno da će se ostvariti Blerove optimističke prognoze da će laburisti ostvariti istorijsku, treću pobedu na sledećim izborima i da će on poput "gvozdene ledi" zabeležiti treći mandat.

BUŠOVE NEVOljE: Senke Abu Graiba nadvile su se i nad Bušovom Belom kućom. Istraživanja američkog javnog mnjenja ukazuju na iznenadan dramatičan pad popularnosti Džordža Buša: njegovu iračku politiku podržava samo 36 odsto Amerikanaca, što je najniža tačka predsednikove popularnosti, tvrdi istraživanje agencije Zogbi. U dražavi Ohajo demokratski pretendent Džon Keri ubedljivo vodi ispred Buša, na primer.

Džon Miler, politikolog sa Ohajo univerziteta, kaže da je danas situacija slična onoj krajem 1967, kada je naglo počela da opada podrška za rat u Vijetnamu:

"Ako američki vojnici i dalje budu stradali, tu povratka nema, Bušova popularnost će stalno padati."

I pored dramatične promene u raspoloženju javnog mnjenja, i pored sve češćih poruka da se Irak pretvara u katastrofu, da preti vijetnamski scenario i da se treba povući, Bušova administracija uporno poručuje da će u Iraku izgraditi "svetionik slobode".

Kondoliza Rajs, predsednikova savetnica za nacionalnu bezbednost, nedavno je za vreme turneje po Evropi samouvereno poručila svim pesimistima da se koalicija obavezala u Iraku i da povlačenja nema: "Htela bih sve da podsetim šta je bilo u Drugom svetskom ratu. Izgubili smo mnogo, mnogo ljudi. I nismo napustili zemlje Evrope zato što je bilo teško..."

Neki republikanci su nastupili vrlo oštro protiv svih koji dovode u pitanje američki poduhvat u Iraku: prvo su mediji koji su hteli da objave fotografije o zlostavljanju zatvorenika optuženi da su "nepatriotski", a onda, kada se rasprava preselila u Kongres, čule su se i poruke da "demokrate žele da dobiju poene na račun naših vojnika", jer "ovi zatvorenici nisu normalni zatvorenici, oni su teroristi, ubice, i verovatno su umešani u ubistva Amerikanaca... ovu priču o zlostavljanju Džon Keri koristi za svoju političku promociju", poručio je Džejms Inhof, republikanski senator iz Oklahome. On je naglasio da je "više ogorčen zbog besa na zbivanja u Abu Graibu nego zbog onog što se tamo dešavalo". Ovu školu mišljenja predstavlja i popularni ultrakonzervativni radio-voditelj Raš Limbo, koji poručuje da su Iračani u Abu Graibu dobili "zaslužene kazne". Demokrate su prvo krajnje obazrivo, a onda sve otvorenije počele da kritikuju američku politiku. Najdalje je u tome otišao senator Edvard Kenedi, koji je pred Senatom izjavio da oseća stid što su se "Sadamove sobe za mučenje pretvorile u sobe za mučenje pod novim, američkim menadžmentom..."

Ovaj duel su ipak dobile demokrate: Kada se pred američkim Senatom pojavila gomila od 1600 novih fotografija "prizora iz iračkih zatvora", još crnjih od onih dosad poznatih, videlo se da je problem mnogo, mnogo veći. Još gore je bilo svedočenje pred Senatom generala Antonia Tagube, koji je po nalogu Generalštaba istraživao situaciju u iračkim zatvorima. Pokazalo se da tamo levica ne zna šta radi desnica. Možda su u pravu oni cinici koji tvrde da Buš ne gubi na popularnosti zato što sprovodi torturu po zatvorima, već što je opšti utisak da on zapravo ne zna šta radi u Iraku.

Amerikanci su neobičan svet: kada se 1967. Amerikom širio talas protesta zbog rata u Vijetnamu, ankete su pokazivale da je samo deset odsto anketiranih bilo za to da se američke snage povuku iz Vijetnama. Početkom 1971. većina je bila protiv rata; ali, kada je pukovnik Vilijem Keli osuđen za masakr stotina civila u Mi Laju, 79 odsto Amerikanaca je bilo protiv njegovog kažnjavanja. Niksonov biograf Ričard Rivs čak tvrdi da je Bela kuća bila zasuta telegramima osude. Američko javno mnjenje bilo je šokirano i posramljeno prizorima iz Abu Graiba, ali kao da se neke istorijske paralele mogu povući: CBS otkriva da 60 odsto Amerikanaca smatra da je zlostavljanje u iračkim zatvorima "vrlo ozbiljan problem", 41 odsto veruje da su mediji "naduvali aferu", a 57 odsto misli da je situacija u Iraku "izmakla kontroli", broj onih koji misle da su SAD uradile "pravu stvar" osvojivši Irak porastao je od prošlog meseca čaak na 49 odsto. Iako je sve više dokaza da je ministar odbrane Donald Ramsfeld lično odobrio "iračke metode", većina Amerikanaca (53 odsto) ne smatra da on treba da podnese ostavku.

Video-snimak surovog pogubljenja Amerikanca Nika Berga, stručnjaka za telekomunikacije iz Filadelfije, ponovo je povezao kidnapere sa Al Kaidom. I odmah je ovaj slučaj potisnuo u drugi plan priču o zlostavljanjima u zatvorima i opet dao opravdanje za rat.

Za ishod "iračkog poduhvata" presudne će ipak biti američke žrtve. Neki visoki američki vojni zvaničnici prognoziraju da će se SAD povući iz Iraka pre nego što misija bude završena. Čak i neki od dojučerašnjih jastrebova danas postavljaju pitanje da li koalicija uopšte može da dobije ovaj rat u Iraku. BBC je objavio vest da britanski premijer Bler i američki predsednik Buš pripremaju poseban plan za precizan raspored povlačenja koalicionih trupa. Najraniji rok povlačenja je početak iduće godine, saopštava britanska mreža. Čarls Krauthamer, čuveni kolumnista "Vašington posta", piše o "moralnoj panici koja se širi oko čitavog iračkog poduhvata". Na argumente da je demokratski Irak "ostvariv", Krauthamer odgovara kontraargumentom: "Ono što ovaj poduhvat čini neostvarivim jeste panika kod kuće."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST