---

Letnji festivali – Egzit, Eho, novac >

Zatvaranje izlaza

Pokretanje krivičnog procesa protiv vodećih ljudi iz Udruženja Egzit za nezakonito poslovanje smestilo je muzičku manifestaciju u politički kontekst. Pokazalo se da i pored najbolje želje za realizaciju dobrih ideja treba prevazići provincijalnu aljkavost u organizaciji

Dušan Kovačević i Bojan Bošković iz novosadskog Udruženja Egzit koje poslednje tri godine organizuje muzički festival na Petrovaradinskoj tvrđavi, pušteni su da se brane sa slobode posle jednonedeljnog zadržavanja u pritvoru Okružnog zatvora u Novom Sadu. Zadržani su u pritvoru posle krivične prijave koju je protiv njih dvojice i Ivane i Deane Gligorić, obe iz organizacije Egzit, podnela novosadska policija okrivljujući ih za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Njima se stavlja na teret da su oštetili udruženje na čijem su čelu za preko 12 miliona dinara.

Istražni sudija Zlata Rodić-Knežević odredila je Kovačeviću i Boškoviću tridesetodnevni pritvor zbog osnovane sumnje da su protivpravno prisvojili pomenutu sumu i zbog toga što je procenjeno da mogu da utiču na svedoke u procesu istrage.

Letnji muzički festival Egzit koji je u protekle tri godine uspeo da se postavi na mapu letnjih muzičkih festivala u Evropi i koji je uspeo da privuče na desetine hiljada ljudi koji su želeli da vide mnogobrojne izvođače iz sveta prešao je sa stranica namenjnih kulturi na stranice rezervisane za crnu hroniku. U leto 2001. kada je sve počelo budućnost je izgledala daleko bliža i svetlija. Ekipa okupljena oko Udruženja Egzit prionula je na veliki posao sa pravim mladalačkim entuzijazmom, ali i sa velikom podrškom što gradske što republičke vlade. Uspostavljanje prvog takvog muzičkog festivala u ovom delu Evrope predstavljano je kao jedna vrsta državnog projekta, kao način da se preko organizovanja višednevne muzičke priredbe Srbija pokaže u drugačijem svetlu i krene u susret evropskim integracijama. U tom smislu, nešto što bi trebalo da bude puki kulturno-turistički događaj, jer računa sa velikom posećenošću, dobio je obrise gotovo autentičnog političkog događaja i postao mesto na koje rado dolaze pripadnici "nove" vlasti u Novom Sadu i Srbiji. Kada se stvari tako postave jasno je da je nemoguće izbeći političke konotacije slučaja hapšenja čelnih ljudi Egzit festivala.

Da li je moralo da bude tako?

Aleksandra Kolar, portparol Egzita, ne uspeva ovih dana da odgovori svima koji je zovu na dva mobilna telefona koja nosi sa sobom. U razgovoru za "Vreme" u direkciji festivala u SNP-u u Novom Sadu Kolarova ponavlja još jednom, između dva telefonaska poziva, da je od početka grad Novi Sad jasno stao iza festivala i da ga je pomogao kako finansijski tako i time što je omogućio da se odvija na prostoru Petrovaradinske tvrđave što je ovom festivalu donelo vrstu autentičnosti koja nedostaje drugim muzičkim priredbama tog tipa. Međutim, Kolareva nije znala da odgovori koliko je tačno sredstava do sada gradska uprava odvojila za organizaciju Egzita, kao ni koliki je ukupni budžet festivala. O finansijskom delu nije želela da priča jer smatra da bi iznošenje takvih podataka moglo loše da se odrazi na njene okrivljene kolege.

Problem sa Egzitom je najpre bio "kulturološki". Oni koji su od početka bili protiv Egzita upravo su kao argument protiv naveli činjenicu da se time što se događaj odigrava na Petrovaradinskoj tvrđavi narušava veliko istorijsko i arheološko blago. To su zagovornici teze da nešto što je u prošlosti bilo centar životnih aktivnosti neke zajednice sada treba da bude skup kamenja i oronulih zgrada prepuštenih zubu vremena i da na njima niko ne sme ništa da organizuje. Međutim, daleko teže optužbe su tokom četvorogodišnje istorije festivala dolazile sa one strane kulturne javnosti koja je u festivalu videla urušavanje tradicionalnih vrednosti srpskog društva i sugerisanje mladim naraštajima da krenu putem droge i pop muzike i pogaze prastari zavet dedova i očeva.

Onda se došlo i na finansijski aspekt. Pred početak prošlogodišnjeg festivala predstavnici DSS-a Novog Sada optužili su gradsku upravu da uludo troši novac poreskih obveznika i da tu sigurno nisu svi računi čisti. S promenom političke klime u zemlji organizatori Egzita našli su se pred narastajućim i u javnosti sve češćim izlivima nezadovoljstva jer kako to da država finansira omladinsko-narkomanske orgije na Petrovaradinskoj tvrđavi dok nam crkvene svetinje propadaju!?

Okretanje glavne struje unazad uslovilo je da Uprava za privredni kriminal novosadske policije počne da posećuje Udruženje Egzit, ne bi li videli kako se tu poslovalo. Aleksandra Kolar kaže da su provere trajale skoro tri meseca i baš nekoliko dana pred predsedničke izbore privedeni su čelni ljudi Egzita. Pravni zastupnik okrivljenih, novosadski advokat Slobodan Beljanski u razgovoru za "Vreme" kaže da je čitav slučaj u najmanju ruku čudan i da postoje indicije da iza svega stoji politička odluka. On kaže da se u našem društvu nikako ne može govoriti o nezavisnom sudstvu i tužilaštvu i o policiji koja profesionalno radi, te da će se i u ovom slučaju pokazati da ne postoje elementi krivičnog dela. Odmah po privođenju predstavnika Egzita, lider DSS-a u Novom Sadu Dejan Mikavica ocenio je da je to dobar potez, jer je potrebno proveriti kako se troši novac iz budžeta grada. Obraz DSS-a pokušao je da spasi premijer Vojislav Koštunica izjavom da i sam sluša muziku Igija Popa koji je ove godine jedna od najvećih zvezda festivala ("Ne mogu reći da sam njegov, kako to mladi kažu fan, ali slušam tu muziku", reći će Koštunica na konferenciji za štampu povodom sto dana njegovog kabineta).

S druge strane Bojan Pajtić iz DS-a izjavio je da je Egzit manifestacija od nacionalnog značaja te da institucije treba da rade svoj posao, ali ne na nagovor određenih političkih krugova.

Tako se grupa entuzijasta, jer nema dokaza da se neko iz organizacije Egzita obogatio od tog posla, našla u situaciji da služi za politikantsko obračunavanje raznih struja sa novosadske i srbijanske političke scene. Vladajuća politička struktura u Novom Sadu nije uspela da utemelji, institucionalizuje manifestaciju koja je u budućnosti za muziku mogla da bude ono što je, na primer, BITEF za teatar. Njihovi oponenti su se prerano zaleteli da uguše nešto što je civilizacijska neminovnost pokazujući da nemaju osećaja za ono što je moderan, normalan život jedne kulturne zajednice. Omladina koja je prionula da organizuje čitavu stvar koja se pojavila iza imena Egzit i na kraju dospela do Okružnog zatvora, pokazala se kao nedorasla za jedan poduhvat tog obima. Pri tom, pored ogromne, gotovo deklarativne podrške javnosti, ostali su dužni odgovora na mnoga pitanja, jer festival popularne muzike jeste civilizacijski otklon od vladajućeg i nametanog kič-folk okruženja, ali i deo ogromne muzičke industrije koja podrazumeva obrt velikog novca.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---