---

Beogradska arena >

Ako bog da

Vraćanje novca uloženog u izgradnju Beogradske arene bilo bi izvodljivo ukoliko bi ulaznice za pojedina zbivanja koštale oko 150 dolara, što je u uslovima u kojima se nalaze srpski džepovi zona naučne fantastike

"Ako bog da i sreća junačka, jedan od najvećih projekata u Srbiji – Beogradska arena, biće gotov do početka ‘Dajmond bola’", izjavio je 7. juna ove godine predsednik gradske vlade Nenad Bogdanović, uz konstataciju da će, ukoliko grad uspešno završi ovaj posao i spremno dočeka američki "Drim tim", to biti ravno fenomenu. Zašto? Naime, nakon više od trinaest godina gradnje i uloženih nekoliko desetina miliona dolara u podizanje jedne od dve najveće sportske hale u Evropi, ona će 31. jula otvoriti svoja vrata sportistima i navijačima. Prema generalnom projektu, hala je predviđena kao mesto na kome će se održavati gotovo svi najvažniji sportski događaji – od košarkaških, odbojkaških i rukometnih utakmica do atletskih, teniskih i sličnih zbivanja; pride, viđena je i kao prostor za koncerte, pozorišne i cirkuske predstave, kongrese i sajmove. Šta se to toliko gradilo i zašto je toliko koštalo?

Kompleks Beogradske arene obuhvata tri objekta: samu arenu, malu salu – dimenzija 65 puta 35 metara, koja će služiti za pripreme i za treninge, ali koja će moći da radi potpuno nezavisno – i parking na dva nivoa. "Oko Arene će tek biti izgrađeni poslovni sadržaji, lokali, agencije, hotel, veliki pres centar – na ‘Dajmond bolu’ novinari će biti stacionirani u dva velika magacina specijalno adaptirana za ovu priliku – a dovršiće se radovi i na severnoj strani", kaže za "Vreme" autor projekta hale arhitekta Vlada Slavica. Prema njegovoj proceni, oko kompleksa će morati da se radi još oko tri-četiri godine, što će ukupnu korisnu površinu povećati na 50.000–60.000 kvadratnih metara.

STRUKTURA: Veliki objekat Beogradske arene obuhvata šest nivoa. U centru Nivoa 100 nalazi se arena površine od oko 5000 kvadratnih metara, a oko nje tehničke prostorije, magacini, radionice, uprava, sportske svlačionice (osam velikih svlačionica za sportiste i šest malih za sudije, delegate i zvanične učesnike), ambulanta, prostorija za antidoping kontrolu, prostorije organizatora, TV studio i magacini. Nivo 100 uključuje i ulaz za upravu, ulaz za zaposlene i bočno postavljene kamionske prolaze visoke četiri i po metra, kako bi oprema mogla da se istovari na borilište. Samo borilište je prazno, a svi podovi i sve što dođe na borilište je montažnog i demontažnog karaktera, što omogućava promenu "scenografije" u zavisnosti od zbivanja. Sledeći, Nivo 200 obuhvata glavni ulaz za publiku. Oba ulaza, severni (okrenut ka "beogradskoj" strani) i južni (koji "gleda" na autoput) simetrični su. U ulaznom foajeu su prolazi za gledalište, četiri restorana brze hrane uz po dva velika sanitarna čvora, pomoćna prostorija i magacini. Vertikalna komunikacija obuhvata ukupno 20 stepeništa (po četiri u uglovima i po dva za lože koje se nalaze na Nivou 300), četiri eskalatora i deset velikih liftova, čija se ugradnja planira tek nakon "Dajmond bola". Komercijalna stavka Beogradske arene je Nivo 300. Predviđeno je da se luksuzno opremljene lože – koje sa sanitarnim čvorom, salonom s kuhinjom, foteljama, bar-pultom i monitorima izgledaju kao hotelski apartmani – iznajmljuju na godinu dana. Svaka loža ima po 14 sedišta u dva reda, s tim da su na centralnoj poziciji dve lože spojene u jednu veću iz koje će događaje u areni pratiti najvažniji gosti. Publika će biti smeštena na Nivou 400, koji obuhvata 9000 mesta, galeriju, komunikaciju, restorane brze hrane, sanitarne čvorove, magacine i pomoćne prostorije. Nivo 500 i Nivo 600 su čista tehnika – slaba struja, jaka struja, zvuk, svetlo, centralni sistemi, klima-uređaji i režijska soba. Za slučaj evakuacije, postoji 146 metara otvorenog prostora, što bi, po proračunima, obezbedilo evakuisanje prisutnih za devet i po minuta. Pasivni protivpožarni sistem, kako "Vreme" saznaje, još nije urađen, ali će tokom turnira biti angažovan aktivni sistem, odnosno ljudi sa aparaturom za gašenje požara.

FINANSIJE: Odlukom Vlade Srbije Beogradska arena je 6. decembra 2001. godine postala vlasništvo Skupštine grada Beograda. Dušan Bajec, član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda zadužen za finansije, kaže za "Vreme" da je prestonica na ime izgradnje Beogradske arene ugovorila iznos od milijardu i osam stotina miliona dinara, odnosno 22 do 23 miliona evra, u zavisnosti od kursa.Ta cifra nije isplaćena u potpunosti, jer su radovi još u toku ali, kaže Bajec, u zavisnosti od izvođenja naknadnih radova konačan iznos će varirati, s tim da se maksimalno može popeti do 30 miliona evra. Što se kvaliteta tiče, nije se zakidalo na tehničkim uređajima, elektronskom sistemu i centralnom sistemu nadzora i upravljanja, koji kontroliše rad svih podsistema – grejanje, ventilaciju, protivpožarnu zaštitu, svetlo. Međutim, Slavica tvrdi da je jedno od gorih rešenja bila ušteda na račun fasade, objašnjavajući da je za fasadu bio predviđen kamen, ali da se u cilju smanjenja troškova grad odlučio za veštački kamen. "To je jeftino i po parama i po rešenju, a ja znam da je sve što je jeftino – skupo", kaže Slavica.

Jedno od pitanja koje se postavlja je i održavanje ove višenamenske hale. Bajec tvrdi da grad ne planira vraćanje novca investiranog u izgradnju Arene, ali smatra da bi ona mogla svojom angažovanošću da obezbedi dovoljno novca za održavanje, s obzirom na to da Beograd predstavlja dobro tržište za razne kulturne i sportske događaje. To bi praktično značilo da je Areni neophodno 150 do 200 događaja godišnje. Osim prihoda od ulaznica, dodatni novčani priliv očekuje se od medija, restorana brze hrane, prodavnica suvenira i, konačno, od iznajmljivanja loža. Vraćanje novca uloženog u izgradnju Beogradske arene bilo bi eventualno izvodljivo ukoliko bi ulaznice za pojedina zbivanja koštale oko 150 dolara, što je u uslovima u kojima se nalaze srpski džepovi zona naučnefantastike. Beogradska arena trebalo bi da zablista u punom sjaju tek 2005. godine. Četvorodnevni turnir "Dajmond bol" biće, osim svojevrsnog sportskog spektakla, dobra proba. "Kada publika ode kući", kaže Vlada Slavica, "mi nastavljamo s radom".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---