Pun kufer marketinga >

Prosto neverovatno

nadežda milenković

Gurni moja kola

Dakle, nije me mrzelo da okrenem auto i vratim se u gužvu samo da bih proverila – jeste, na bilbordu je zaista devojka koja liže automobil! I naslov: lizing po ukusu! Ne, nije grafit i ne, nije dopisano kredom po tarabi. To je zvanična reklama jedne zvanične firme, pa još inostrane. Pa još i banke – Volksbanke. Doduše, možda tu leži i objašnjenje. Volks, iliti narodna banka, treba da se, kao što joj samo ime kaže, predstavi narodu narodskim rečima i narodnim humorom?! A naš narod, kao valjda i nemački, najbolje razume prizemni humor?! Možda misaoni tok kreatora ove kampanje nije tekao baš ovako, ali ja prosto ne znam kako bih drukčije objasnila pojavu ovog prosto prostačkog fazona na bilbordu.

Čudi me samo da nisu poželeli da budu još eksplicitniji, za slučaj da ne ukapiramo. Mogli su, tako nepoverljivi u narodnu pamet, i da nam prepričaju celu foru koju su onda nekad, kad se prvi put pojavio termin "lizing", provaljivali samozvani mangupi bez smisla za humor i bez keca u gornjoj vilici (kojeg nisu izgubili u tuči već u strahu od zubara) – oni što su, čim odglave pljugu iz rupe gore levo ili gore desno (gde im već fali taj kec) i pošto prvo pljucnu kroz istu rupu, govorili: "na lizing i na pušing" ("puffing" zbog rupe). Da su tvorci bilborda ispofftovali ovaj štos do kraja, možda bi napravili još smešniji slogan, na primer: "Lizing po ukusu, pušing po izboru"?! Pretpostavljam da bi onda i to bukvalno ilustrovali slikom. Kao, devojka liže auto, a... Ne, čekajte, imam još par boljih fazona. Samo da odglavim pljugu.

Humor je, naravno, poželjan u reklami i za tu svrhu mogu vam poslužiti i stari vicevi. "Vidim ti T u šolji – nešto si ´tela", prvo je bio vic pa tek onda spot. Kao i "Ja opsednut, pa ko ovde crta bezobrazluke?" ili "Imaš nešto staro? Imam – taštu (ženu)". Ali, reklama ne postoji zato da biste ispričali vic, naročito ne loš. Vic, geg, anegdota – samo je odskočna daska ili pomagalo za prenošenje ideje, koja, opet, treba da ima veze sa proizvodom i sa ciljnom grupom. Što nas vraća na početak – kome je, zaboga, namenjen ovaj "lizing bilbord"? Koje to prostake banka misli da privuče ovim prostačkim bilbordom? E, tu sam vas čekala! Ako vam se u odgovor na pitanje odmah javila slika nekog "novo" biznismena ili "novo" bogataša (a pre smo, kao, imali sve ugledne i poštovanja dostojne "staro" bogataše), onda nemamo više o čemu da pričamo. Dobro, možda ipak još par reči. U stvari, par pitanja.

Prvo, da li ta nemačka banka misli da su se prepričavači "na lizing i na pušing" fazona u međuvremenu obogatili ili bar postali dobrostojeći pa imaju para za nove automobile? Drugo, ako je prvo tačno – da li misli da je njih više nego nas koji ćemo taj bilbord smatrati glupim i uvredljivim? Treće, ako je drugo tačno – zašto to mora da nam tako pljusne u facu? Kao da nam nije dosta kad vidimo rezultate izbora.

Mislim da je Čaplin rekao da je dan bez smeha – propao dan. Ne dozvolite da vam ovaj ja upropastim. Setite se sami nekog sjajnog vica. Kad se dobro ismejete, pošaljite ga Volksbanci. Možda ga iskoriste za neki novi bilbord koji bi privukao i vas koji imate obe gornje jedinice.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST