---

Valjevo - Skupština Udruženja Južnih Slovena >

Hvala lepo, molim lepo

Božidar Lazić se specijalizov'o za naplatu ratne štete, prvo učlanjav'o žrtve Drugog rata, sad učlanjuje i obećava obeštećenje za sve prognane, proterane, za gubitak zavičaja, i sve što jedno lice oseća kao psihičku patnju. Ne radi to Boža 'nako, ne, sve po statutu i proceduri, i sve za džabe, sazove skupštinu, stavi na dnevni red, usvoji, proglasi se za predsednika, predstavnika, zastupnika...

Biće četiri godine kako je "Vreme" pisalo o Božidaru Laziću iz Valjeva, koji je, tada, ispred Udruženja ratnih vojnih zarobljenika Drugog svetskog rata, te Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, u svojoj nevelikoj kancelariji, učlanjavao one koji su se nadali da će naplatiti svoje internirstvo, ili šta drugo, jer je Boža bio, kako je govorio, registrovan za sve vidive štete i po svim osnovama. Za učlanjenje je, tada, trebalo priložiti 20 DEM za otvaranje devizne knjižice, preko koje će biti uplaćena sredstva, te 150 dinara za troškove i 30 za članarinu. Predsednik Boža je tada, kako je govorio, imao 30.000 članova, a očekivao je čitavih 50.000. Sav se, pa u to vreme, predao poslu, jer je naplata ratne štete postala pitanje časti, pa njegove. U međuvremenu, retko ko je obeštećen, sem srećnika koji su, i bez Bože, dobili sredstva od nemačkih firmi koje su izrazile spremnost da obeštete prinudne radnike iz Drugog svetskog rata. Ali, u međuvremenu, i Boža nastavio, neumorno, proširio pos'o, osnov'o novo udruženje, predstavlja i zastupa nekoliko stotina hiljada oštećenih, i to sve na osnovu odluka skupština koje organizuje, i ovlašćenja koja mu takve skupštine poveravaju.

UDUBljIVANjE: Imali smo sreću i zadovoljstvo da nas predsednik Boža lično pozove na sednicu Skupštine Udruženja Južnih Slovena, čiji je Komitet za zaštitu prava veterana i žrtava rata Srbije, u kom je Boža predsednik, kolektivni član. Na ulazu u zgradu valjevske opštine, gde je Skupština zakazana, obezbeđenje, nemoš ako nisi pozvan, ako nemaš artiju koju je predsednik Boža potpis'o. U holu ispred sale, posluženje, kafa, sala skoro puna, sve sam Rom, sve sama Romkinja, iz valjevskih predgrađa i sela, ima i oni koji nisu Romi, svi u godinama. Boža seda za predsedavajući astal, činovnički doteran, pred njim gomila fascikli, raznih materijala. Stavlja naočare, stavlja jedno muško sa leve, drugo sa desne strane, ustaje da proba mikrofon. Vraća se na mesto, dodaje onoj dvojici materijal, svi se udubljuju. Boža ustaje, Otvaram ovu skupštinu Udruženja Južnih Slovena, prvi put u Valjevu – posle nekoliko decenija koliko je organizacija radila kod slovenskih država Evrope i sveta – dozvolite da minutom ćutanja odamo poštu svim žrtvama ratova. Bi minut. Bi svima pozdrav i ugodan boravak. Bi i, Dozvolite da obavestim da je predsednik Udruženja, sudija Međunarodnog slovenskog tribunala, dr Ljubomir Jovanović sprečen, supruga mu hitno operisana, u šok sobi, poslao ovlašćenje da rukovodim. Pa bi, dozvolite da pročitam pozdrave organa, organizacija i pojedinaca, Udruženje žrtava rata Poljske izrazilo veliku zahvalnost, pozdrav uputila Narodna banka Srbije, zahvaljuju na ukazanom poštovanju i pozivu, žele puno uspeha u radu, Pravni fakultet iz Beograda, pozdravi našem udruženju i skupu, Institut za savremenu istoriju, koji je izd'o nekoliko naučnih knjiga o ovom pitanju, zaželeo sve dobro, mi se njima zahvaljujemo, g. Rajko Lakonić, predsednik Komiteta za Crnu Goru, zbog bolesti čestitku poslao lično, sa željom da se uspešno donesu odluke koje su u dnevnom redu.

Prelazi na dnevni red, četiri tačke, ko je za, hvala lepo, ima protiv, nema, ima uzdržanih, nema, hvala lepo, jednoglasno usvojeno. Prva tačka: Informacija o aktivnostima Udruženja i Komiteta. Izvadi artije, dade se u čitanje, Udruženje Južnih Slovena Beograd, u čijem je sastavu Komitet za zaštitu prava veterana i žrtava rata Srbije, i Komitet Crne Gore, vodi akciju za prijavu visine i oblika štete koju su privatna lica pretrpela od strane NATO-a progona Srba na Kosovu i Metohiji, BiH i Hrvatskoj, a sa ciljem da se od počinilaca ovih šteta naplati puna kompenzacija, isto tako u toku je i postupak za obeštećenje ratnih vojnih zarobljenika, prinudnih radnika, interniraca, deportiraca, i ostalih kategorija žrtava Drugog svetskog rata. I što je najglavnije, mi sada radimo i zastupamo bez ikakve nadoknade, ali zločin se ne sme zaboraviti, šteta se mora naplatiti...

NIJE MNOGO, ALI MNOGO: Prekidoše ga pridošlice, postavi ih u prvi red, nastavi da su državni organi Srbije zamoljeni da podrže ovu inicijativu, te da je Ministarstvo za državnu upravu naložilo opštinama da pomognu sprovođenje akcije. Pa predsedavajući, pa Boža, nastavi, pa reče, Crveni krst i druge paradržavne ili državne organizacije mogu pomagati ovu akciju, ali naše udruženje je potpuno samostalno, ima svoje programe i utvrđen postupak njihovog izvođenja, pomoć države i svih ostalih je dobrodošla, ali niko ne može da krši naš statut, i autonomiju našeg udruženja... Nastavi da apeluje, sve im nedostaje, potrebna stručna pomoć, navede da je Nemačka već dala, još sedamdesetih, milijardu maraka da se obeštete žrtve rata, i da je to deo spora koje Udruženje vodi sa Savetom ministara SCG, da im treba bar 200 pripravnika-volontera, da će zahtevati angažovanje države, da se podnese tužba Međunarodnom sudu, nacionalnim sudovima, sudu u Strazburu, jer ćemo pojedinačne prijave mi obraditi, i služiće Komitetu u svim postupcima obeštećenja. Pa reče ko ima pravo zastupanja od strane Komiteta, Srbi i Crnogorci koji su proterani i žive u Srbiji i Crnoj Gori, sva lica, bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, koja privremeno borave u SCG, Srbi i Crnogorci bez obzira na to gde borave, dok ubijena i umrla lica zastupaju njihovi naslednici. A za koje vidove štete imaju pravo naknade: lična šteta, ubijen član porodice, ranjavanje, oštećenje tela ili zdravlja, psihički bol – patnja zbog proterivanja sa ognjišta, zbog nemogućnosti da obilazi grobove predaka, odavanja pažnje po običajima, za gubitak zavičaja, i sve što jedno lice oseća kao psihičku smetnju.

I za kraj, dokumentacija o šteti pričinjenoj građanima SCG, i Srbima uopšte, biće obrađena i objavljena u jednoj ediciji za istoriju i javnost, i baš na kraju, sve ovo ukazuje da je Savet ministara SCG dužan da donese akt kojim bi se iz budžetskih sredstava isplatile pojedinačne naknade. O tome zakazana rasprava za 10. decembar, javnost će biti obaveštena, hvala lepo. Diskusija, izađe Rom plus brka, predstavi se, jer sve se snima, ima zahtev za oca, zar država da se služi sa njihove pare, ovo treba hitno da se reši, toliko, hvala lepo, izađe Borivoje iz Stanine Reke, selo kod Valjeva, Poštovani predsednici, uplatio 20 maraka, nije to mnogo, ali za mene mnogo, hvala lepo, jedan do Bože objasni da su pare kod Cepter banke i da mogu da ih uzmu, Borivoje odgovori da je tražio, ne daju, umeša se i Boža, ne treba dirati marke sa knjižice, jer kad dobiju odštetu moraće ponovo da otvaraju devizni račun, on će svoju zadržati, ima informaciju, u Nemačkoj formiran Savet srpskih advokata koji će se zalagati za obeštećenje, on lično razgovarao sa ambasadorom u Berlinu, vodio razgovor po tom pitanju, svi su osigurani, jeste sporo, jedini on dobio od Ženeve produžetak od tri meseca da formira dokumentaciju, iz Ženeve će svi dobiti rešenje, ček na adresu, ništa ne stiže u kancelariju, to je on odradio, do kraja godine će se izvršiti obračun, ali nema ni pola podnetih zahteva, još je otvoreno da se podnosi, a za to najpodesniji Savez Južni Sloveni.

JEBLO TE NEBO: Opet izađe Borivoje iz Stanine Reke, replika, 20 maraka, kažu nije mnogo, ali kad sabereš, pa članarina, odakle, objasniše da nema kamate, to je dato bez kamate... Boža upita, ko je za, hvala lepo, ima protiv, nema, uzdržani, nema... Pređe na drugu tačku, Draga braćo i sestre, ja sam učesnik kongresa i osnivač u Beogradu, ovo udruženje ima veliki značaj, bori se na međunarodnom planu, priznato na međunarodnom planu imajući u vidu da Udruženje u Beogradu nema adekvatan prostor, treći sprat, bune se stanari, predlaže da sedište bude u Valjevu, jer prostorija odgovara, ko je za, hvala lepo, jednoglasno usvojeno. Pa bi odluka da Udruženje predstavljaju i zastupaju, predsednik Jovanović, predsednik Komiteta za Srbiju Božidar Lazić, to sam ja, i Lakonić iz Crne Gore, ko je za, hvala lepo, ima protiv, nema, molim lepo, jednoglasno usvojeno. Šta još, ono što će da radi Komitet ima na čet'ri jezika, upoznali ceo svet, Evropu i ceo svet, iz Amerike već šalju podatke, cilj je da sve zemlje slovenskog porekla ujedine, imamo Zapadne Slovene, Zapadni Sloveni imaju centar u Poljskoj, a Istočni u Rusiji, prema tome imamo – Istočni, Zapadni i Južni Sloveni, prema tome obuhvatili smo sve. Javi se krupna starina iz Berkovca, opština Mionica, ako je dobio rešenje da je odbijen, je l’ ima pravo, ima, da dođe kod Bože, u kancelariju, ima da se reši... Predsedavajući objavi kraj Skupštine, da ostanu predstavnici, Kosova, Užica... Aplauz, razlaz.

Ajde u razgovor sa učesnicima Skupštine, Rom iz Dublja kod Valjeva, on je zbog strah, svašta se desilo, avioni, kad su bacili bombe, uplašio se, doneo molbu, Boža neće da primi, rek'o u kancelariji. Onaj krupni, iz Berkovca, traži nadoknadu za oca, pravio zahtev kod Bože, cuco ga za dokumenta, sad ima sve, odbijen, dobio rešenje da nije jasna dokumentacija, pravio žalbu, kod Bože iš'o 20 puta, članarina 300 dinara, za deset meseci mu uzeo dva puta, dig’o ruke, nema od ovoga ništa, prvo ko je umro ne može, pa može, a ima u selu živ čovek, dan-danji nije dobio, ide se tu na neku mućku... Izbeglica iz Gospića, isto traži za oca, dao 1500 za članarinu, Borivoje iz Stanine Reke dao Boži 700 dinara, plać'o sam stalno jeblo te nebo, nema više, popunio formular, međutim, ništa, rek'o da će oko juna biti isplata, ništa, ako imaš para podaji...

Odemo kod predsednika Bože po skupštini, ista kancelarija ko pre, biće, četiri godine, isti i Boža, pred njim fascikle i materijali, okolo metalni ormani, stalaže, velike kartonske kutije, sve puno. Uđe jedan da se prijavi, kasnije, ima posla. Boža objašnjava, Komitet za zaštitu prava žrtava rata, nastavio zadatke Pokreta za zaštitu prava žrtava rata. Istraživanje za publikovanje i štampanje knjiga započeo 1981, izdao tri knjige, četvrta u toku, ima i registre koje je sastavio, 1.107.000 žrtava Drugog rata, po imenu i prezimenu i mestu rođenja. Sad njihovo udruženje pribavlja prijave ratne štete koja je učinjena od strane Hrvatske, BiH, Kosova, ima više od 200.000 prijava, iz Gračanice očekuje još 20.000 prijava, na tome rade pravnici i profesori. Da naglasi, sve obavljaju humanitarno i bez ikakve naknade, naplate za usluge i pomoć, sve dobrovoljno, za to će tražiti sredstva iz budžeta. Očekuje petsto do šeststo hiljada prijava, plus oni milion i sto od Drugog rata, to je drugo. Šta je sa onih 30.000 koje je imao pre četiri godine, preko njega ništa nije podneto, to je išlo preko Internacionalne organizacije za migracije. A onih 20 maraka članarine, ni to ne zna, to je radila Zajednica žrtava Drugog rata, oni su imali svoj centar u Valjevu, ukinuti 2000, nije siguran koje godine, ima negde zapisano, oni su imali svoje plaćene službenike, ali to nije bitno, nije važno. Da završimo, Boža nas ispraća, zahvaljuje u ime Komiteta, u svoje lično ime.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---