---

Intervju - Ambasador Mauricio Masari, šef Misije OEBS-a u SCG >

Čekajući nacionalnu strategiju

Borba protiv korupcije dug je proces. Napredak je uočljiv pre svega u oblasti zakonodavstva ali problemi nastaju prilikom primene tih zakona

Radost zbog pozitivne Studije o izvodljivosti se slegla, i na videlo ponovo iskrsavaju teški domaći zadaci s kojom država mora da se uhvati u koštac kako bi krupnijim korakom došla do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prošle nedelje je prilikom obeležavanja trogodišnjice od rada Saveta za borbu protiv korupcije šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari podsetio da još mnogo toga na ovom planu treba da se uradi kako bi Srbija i Crna Gora brže uhvatile korak u evropskim integracijama. Neki visoki članovi vlade odmah su se osetili uvređenim. Ambasador Masari u razgovoru za "Vreme" objašnjava zbog čega je krajnje vreme da borba protiv korupcije treba da postane prioritetan zadatak vlasti.

"VREME": Prošle nedelje ste pružili snažnu podršku Savetu za borbu protiv korupcije. Zaključili ste da je Vlada pokazala spremnost da se protiv korupcije bori samo na retoričkom nivou, dok je Savet upozorio da političari ovo pitanje smatraju važnim samo dok ne pobede na izborima, a da kad dođu do vlasti, na njega zaborave. Ova saznanja su uznemirila neke od visokih zvaničnika Vlade. Da li ste očekivali takve reakcije?

MAURICIO MASARI: U poslednje tri godine, Misija OEBS-a je aktivno podržavala konsolidovanje zakonodavstva i institucija u borbi protiv korupcije. Ovo je deo naših napora da učvrstimo vladavinu prava u Srbiji i Crnoj Gori. U tom smislu smo pružili pomoć u izradi zakona iz oblasti javnih nabavki, konflikta interesa, kao i prilikom izrade Nacionalne strategije u borbi protiv korupcije. Takođe smo pomogli u primeni ovih zakona kroz pružanje ad hoc obuke i treninga. Preveli smo na srpski jezik, a zatim i distribuirali knjigu koju je objavio OEBS, a koja sadrži primere najboljih međunarodnih postupaka u borbi protiv korupcije. U okviru svojih aktivnosti, Misija je takođe podržala rad Saveta za borbu protiv korupcije, kroz pravnu ekspertizu i savete u vezi sa postojećom zakonskom regulativom, kao što su Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju. Nastavili smo s praksom da jedan pravni stručnjak iz Misije prisustvuje sednicama Saveta. Pored učešća na izradi pomenute Nacionalne strategije u borbi protiv korupcije, omogućili smo studijsko putovanje u Sloveniju za članove Saveta, kako bi sa svojim kolegama mogli da razmene informacije i iskustva. Misija podržava rad Saveta kao institucije, ali to ne znači da podržavamo i njihove nalaze. Misija OEBS-a ne bavi se pojedinačnim slučajevima prave ili navodne korupcije. To ne spada u naš mandat.

Što se tiče izjava koje sam dao, one su pogrešno citirane. Ono što sam rekao na sastanku povodom treće godišnjce rada Saveta za borbu protiv korupcije, čiji je domaćin bila Misija, vrlo se razlikuje od onoga što mi je štampa pripisala. Rekao sam da je Vlada Republike Srbije uradila mnogo u borbi protiv korupcije, ali da još mnogo toga ostaje da se uradi i dodao sam da je to sasvim normalna stvar, jer je eliminacija korupcije veoma težak zadatak za svaku vladu, ne samo u Srbiji i Crnoj Gori.

Misija OEBS-a u Saveznoj Republici Jugoslaviji, sada Srbiji i Crnoj Gori, pružala je podršku merama u borbi protiv korupcije od samog njihovog nastanka. Zašto je borba protiv korupcije određena kao pitanje od ključnog značaja gde bi Misija OEBS-a mogla da pruži svoju stručnu pomoć?

Borba protiv korupcije predstavlja deo naših napora da učvrstimo vladavinu prava u ovoj zemlji. Ali, borba protiv korupcije je od presudnog značaja i za stvaranje okruženja koje je pogodno za razvoj privrede, uspostavljanje tržišne ekonomije zasnovane na zakonu, koja je recept za ekonomski rast i razvoj.

Poznato nam je da je korupcija u srži mnogih pitanja kojima se meri demokratski proces u jednom društvu. Gde su glavni izvori korupcije u Srbiji i Crnoj Gori? U kojoj oblasti je napravljen napredak? Da li u vezi s korupcijom postoje krupne razlike između dveju republika?

Borba protiv korupcije, koja se često naziva rakom jednog društva, dug je proces koji ni u jednoj zemlji tranzicije nije okončan preko noći. Napredak je uočljiv pre svega u oblasti zakonodavstva, jer danas imate zakone koji su ključni u borbi protiv korupcije, ali problemi nastaju prilikom primene tih zakona. Moram da naglasim da mi korupciju ne merimo kvantitavino, već kvalitativno, posmatramo je iz ugla izgradnje institucija. Drugim rečima, nas zanima kakve je institucionalne preduslove država stvorila da bi borba protiv korupcije bila efikasnija. Da ponovim, napretka ima, ali ima još mnogo toga što treba da se uradi. Problem je i što parlament nije usvojio Nacionalnu strategiju. Pomoglo bi kada bi postajala institucija ombudsmana. Ona postoji u Vojvodini i u Crnoj Gori, ali ne u Srbiji. S druge strane, imam utisak ni da javnost nije dovoljno obaveštena o mehanizmima koji građanima stoje na raspolaganju u borbi protiv korupcije, jer u toj borbi svi segmenti društva moraju biti uključeni.

U Crnoj Gori situacija je nešto lošija na tom planu, ne postoji, na primer, neko telo slično Savetu, mnogi ključni zakoni vraćeni su na doradu, a ne treba zaboraviti ni to da skupštinska opozicija i dalje bojkotuje parlament i njegova relevantna tela. Srbija je svakako veće i kompleksnije društvo. Moram da dodam da ovde postoji znatno snažnije civilno društvo koje je aktivnije uključeno u borbu protiv korupcije nego u Crnoj Gori.

U regionu postoje samo dve zemlje čiji parlamenti nisu usvojili nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, naša zemlja i Bosna i Hercegovina. Istovremeno, to su upravo zemlje koje zaostaju u procesu evropske integracije. Znamo da u Makedoniji radi telo slično našem Savetu, ali da ono ima i neka veća ovlašćenja. Jačanje pravne države i borba protiv organizovanog kriminala su i u katalogu problema u Studiji izvodljivosti zadaci s kojima će zemlja morati snažnije da se bori. S druge strane, u Bosni i Hercegovini već deceniju je uveliko prisutan međunarodni faktor, a problemi su ostali. Šta međunarodna zajednica može da uradi kako bi pomogla ovim zemljama da ublaže ovaj problem?

Međunarodna zajednica ne može da vodi tu bitku u ime nekog društva. Ono samo mora da uzme stvari u svoje ruke. Ali, ona može da pomogne savetima, putokazima i u jačanju institucija i kapaciteta. Problem korupcije zajednički je u celom regionu, čak i u državama koje su se priključile EU-u, a i u onima koje će se uskoro postati članice. Razmena iskustava na tom planu može biti veoma korisna, i pošto OEBS ima misije u regionu, moglo bi da se organizuje snažnije regionalno povezivanje institucija koje se bave ovim problemima u svakoj od tih zemalja.

Predsednik Boris Tadić nedavno je pomenuo da korupcija nije samo ekonomski već i bezbednosni problem. OEBS je uključen u reformu snaga bezbednosti, pre svega policije. Jedan član Radne grupe za izradu nacionalne strategije podseća da Hongkong, koji ima približan broj stanovnika kao Srbija, oko sedam miliona, u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala ima čak 900 ljudi koji se bave korupcijom i privrednim kriminalom. U UBPOK-u ih je jedva dvadesetak…

Da, i to je oblast gde OEBS može da pomogne, u organizovanju seminara i obuci kadrova, na primer. Načelno, društvo mora da se suoči sa teretom prošlosti, a moralo bi da dođe i do snažnije reforme administracije, jer je sistemska korupcija najčešće povezana sa organima državne uprave. Nedostatak kadrova veoma je vidljiv. Uzmite na primer Savet, on broji deset članova. Odbor za sukob interesa broji svega devet članova. To nisu dovoljno jaki kapaciteti…

Međunarodni pritisak u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom izgleda da je učinio da Vlada u Beogradu ovaj problem shvati ozbiljnije. Smatrate li da može doći do preokreta ukoliko međunarodna zajednica pojača pritisak i u ovoj oblasti?

Međunarodni pritisak već postoji. Međunarodne organizacije, od Evropske unije do Saveta Evrope i OEBS-a, redovno ističu potrebu da se napori u borbi protiv korupcije nastave i čak pojačaju. Svake godine se ažuriraju podaci vezani za indeks percepcije korupcije. Na kraju, ali ne manje važno, međunarodna tržišta takođe konstantno procenjuju stepen korupcije u svim zemljama. Realnost kaže da je korupcija problem koji pogađa i zemlje koje su već ušle u Evropsku uniju, ili su vrlo blizu da to učine. Za postizanje rezultata potrebno je vreme – to je dugoročan poduhvat. Nikada ne možete da ostvarite stoprocentni uspeh ali, što ste uspešniji u borbi protiv korupcije, to stvarate više uslova za svoju zemlju, za ekonomski rast, i većem broju ljudi pružate priliku da uživa u blagodetima takvog rasta. Ne treba zaboraviti da će zemlja u kojoj umesto zakona vlada korupcija odbijati od sebe strane investitore, zbog čega će nužno privredna i investiciona klima biti nepovoljna za razvoj, a najvišu cenu opet će platiti građani.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---