---

Evropa i islam >

Mali povod globalnih posledica

Više od decenije trebalo je da prođe da se sa Salmana Ruždija skine smrtna kazna koju mu je 1988. presudio Ajatolah Homeini. Svet se od tada dosta promenio, a odnosi Zapada i arapskog sveta nikada nisu bili gori u novijoj istoriji. Pripadnici muslimanske manjine u evropskim državama sve više se osećaju nelagodno

Ni lokalnijeg događaja, ni globalnijih posledica. Umesto debate o granicama autocenzure i verske tolerancije, trećerazredne karikature koje su septembra prošle godine osvanule u malim danskim novinama pokrenule su pravu globalnu lavinu – demonstracije širom sveta, s mrtvima i povređenima, ambasade i zastave u plamenu, proterivanje diplomata, ministarsku ostavku, trgovinski rat... Izlivi gneva hiljada muslimanskih demonstranata širom sveta načisto su zaglušili intelektualnu debatu koju je Fleming Ruse, urednik kuturne rubrike u danskom jutarnjem listu "Jilandsposten", pokušao da podstakne kada je pozvao karikaturiste i ilustratore da daju svoje viđenje proroka Muhameda.

Sve je počelo naivno, skoro kao u nekoj Andersenovoj bajci. Kore Bluitgen, pisac za decu, poželeo je da napiše knjigu o životu i priključeniju proroka Muhameda. Avaj, požalio se prijatelju i uredniku u "Jilandspostenu" Ruseu da nikako ne može da nađe ilustratora. Niko s kim je kontaktirao nije želeo da se lati poduhvata i deci nacrta Proroka, jer za ogromnu većinu muslimana vizuelizacija Muhameda, rodonačelnika njihove religije, predstavlja svetogrđe najgore vrste. Iako Kuran nigde eksplicitno ne zabranjuje prikaz Muhamedovog lika, tokom vekova je preovladalo tumačenje svete knjige po kome je lik koji bi dočarala nesavršena ljudska ruka uvek daleko od savršenstva koje Prorok oličava, te je i svaki takav pokušaj uvreda i blaćenje onoga koji je najuzvišenija svetinja za više od miljardu muslimana u svetu.

KURAN I BIBLIJA: Ako je i sama skica Muhameda huljenje, onda ne treba biti prorok da se dokuči kako muslimani primaju k srcu ruganje Muhamedu i njihovoj veri kroz karikature. Slike silovitog izliva gneva, od Avganistana, Pakistana, Bliskog istoka, Sirije, Libana, Indonezije, ali i evropskih prestonica, danima ne silaze sa svetskih televizijskih stanica i naslovnih stranica vodećih medija.

Kore Bluitgen, inače stanovnik predgrađa Kopenhagena, gde sreće mnoge komšije muslimane, došao je na ideju da piše o Kuranu i Muhamedu u želji da podstakne dijalog između otuđenih zajednica u nekada izrazito tolerantnoj Danskoj. "Mislio sam da, ako već oni moraju da se upoznaju sa našom kulturom, treba i mi sa njihovom." Razgovor sa autorom podsetio je Rusea na opasku popularnog danskog komičara Franka Vama, koji je u jednom intervjuu priznao da se ne usuđuje da zbija šale s Kuranom. "Smeo bih da se popišam na Bibliju", rekao je Vam, "ali na Kuran – nipošto." To je Rusea navelo da pokrene urednički eksperiment i objavi konkurs, pozvavši ilustratore da ponude svoje viđenje Proroka. Rezultat eksperimenta – dvanaest karikatura, sve manje ili više osrednjeg kvaliteta, duhovite pre u pokušaju nego u realizaciji.

Neke su prožete humorom slabo razumljivim van granica Danske, dok je nekoliko njih izrazito uvredljivog sadržaja, jer Muhameda, koji na njima najviše podseća na jurodivog Raspućina, direktno dovode u vezu sa terorizmom. Na jednoj Muhamedovu glavu umesto turbana krasi bomba sa upaljenim fitiljom, na drugoj mu se iz turbana pomaljaju đavolji roščići, dok pred vratima raja u panici odvraća bombaše samoubice koji su došli po nagradu porukom: "Prekinite, prekinite, ponestalo nam je devica!"

Urednički cilj je postignut, debata je pokrenuta, redakciji su stigla brojna pisma. Zadovoljan je bio i Bluitgen koji je u međuvremenu našao ilustratora za svoju knjigu (štampa se već treći tiraž), ali je ime ilustratora ili ilustratorke ostalo nepoznato. Rasprava bi se verovatno ograničila na redakciju "Jilandspostena" i čitalaca da javnost nije saznala da je dvojici karikaturista prećeno smrću, nakon čega se žestoka debata proširila na popularne televizijske emisije (poput naših "Zamke", "Klopke" i "Utiska nedelje") gde je poprimila netolerantne tonove, koji su se često graničili sa rasizmom, odražavajući deficit tolerancije prema islamskoj zajednici koja u Danskoj broji oko 200.000 ljudi.

"Među piscima, umetnicima i u pozorišnoj profesiji narasta trend autocenzure", napisao je Ruse u uvodniku. "To znači da autori izbegavaju ključnu temu našeg doba: susret sekularne i islamske kulture." Neko je ovde primetio pomalo tendenciozan izbor reči, jer je urednik automatski u sukob doveo Evropu koja drži do sekularizma, i islam, kome je religija najpreča, uprkos tome što na svetu ima izrazito sekularnih država sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Drugim rečima, muslimane je svrstao u "drugost", i time izrazio bojazan od "sudara civilizacija", u duhu istoimenog pamfleta Semjuela Hantingtona. Hantington, koji ovih dana nesumnjivo mora biti vrlo zadovoljan, pre više od deset godina je, u naporima da se sagledaju posledice "hladnog rata", predočio Americi smak sveta u vidu sudara islamske i zapadne civilizacije.

PROTESTI I IZVINJENJA: Oko 5000 danskih muslimana protestovalo je na ulicama Kopenhagena. Zatim su diplomatski predstavnici desetak islamskih zemalja u Danskoj zatražili hitan prijem kod danskog premijera Andersa Foga Rasusena, ali ih je on hladno odbio rekavši da nema kome da se izvinjava zbog slobode štampe koja vlada u njegovoj zemlji. Ipak, na adresu Arapske lige i drugih srodnih organizacija stiglo je zvanično objašnjenje Danske. "Jilandsposten" je objavio izvinjenje za uvredu, ali ne i za objavljivanje karikatura. "Upravo iz razloga što se snažno zalažemo za slobodu veroispovesti i što poštujemo pravo svakog čoveka na veroispovest, za nas je nezamislivo da vređamo bilo koga na verskoj osnovi. Prema tome, ako se to dogodilo, nije moglo biti namerno", potpisao je glavni urednik lista Karsten Juste, naslovivši otvoreno pismo "svim časnim sugrađanima muslimanima". Imam Abdul Vahid Pedersen, Danac rođen u Švedskoj koji je pod stare dane prešao u islam, nije bio zadovoljan. "To je kao da te ošamarim, pa ti se posle izvinim što te je zabolelo, ali ne i što sam te ošamario", kaže. "Ne možemo da prihavatimo slobodu izražavanja kao slobodu vređanja drugih."

Strasti bi se možda tada i stišale da grupa radikalnih islamskih verskih vođa na radu u Danskoj nije otišla u pohode Saudijskoj Arabiji i Egiptu s "belom knjigom" u ruci o karikaturama, među kojima su se tendenciozno potkrale i neke još gnusnije, koje nikada nisu bile objavljene. Da bi pojačali utisak i zgražanje uticajne sabraće, delegacja je svojim sagovornicima predočila karikaturu. Na jednoj je Muhamed prikazan kao pedofil sa glavom svinje, najprljavijom životinjom po islamskom shvatanju. Nevezano s tom posetom, u odbranu slobode govora javio se glas iz Norveške gde je časopis "Magazin", naklonjen demohrišćanima, odlučio da reprintuje karikature, solidarišući se sa svojom skandinavskom braćom.

Solidarnosti se priključio i nemački "Velt", čiji je urednik Rodžer Kepel izvinjenje kolega iz Danske doživeo kao kapitulaciju pred silom, i odlučio da je vreme da se u odbranu slobode izražavanja uključe i druge evropske zemlje. Objavio je karikature, sa posebnim akcentom na najkontroverzniju, onu sa bombom umesto turbana, uz komentar čiji je naslov glasio: "Da li je islam sposoban za satiru?". Kepel je ukazao na dvoličnost islamskih demonstranata, jer njihovi sunarodnici u svojim medijima bez razmišljanja objavljuju najstrašnije antisemitske poruke, neprekidno citiraju i preštampavaju Protokole sionskih mudraca, na kojima bi im i sam Gebels pozavideo.

Sporne karikature ubrzo su prenele i mnoge druge novine širom Evrope, ali su britanski i američki mediji bili uzdržani. Britanski BBC samo je na trenutak prikazao sporne karikature, nedovoljno dugo da bi se mogla razaznati sadržina, dok je britanski ministar spoljnih poslova Džek Stro osudio reprint karikatura, kao što je uradio i Stejt department. Umešao se i generalni sekretar UN-a Kofi Anan koji je opomenuo: "Sloboda govora nikada nije apsolutna. Ona uvek mora da uključi odgovornost i rasuđivanje." Urednik Ruse, od koga je sve na neki način i počelo, ostao je mirne savesti: "Izvinjenje bi značilo da svako može da nas zastrašuje do mile volje. To je ucena. Ne možete da uređujete novine prema mafijaškim pravilima." Upitan da li se kaje što je možda ugrozio sopstvenu bezbednost odlukom da štampa karikature, Ruse je odgovorio: "To je isto kao kada biste silovanu devojku upitali da li joj je krivo što je tog petka uveče za diskoteku obukla mini suknju."

ZAGLUŠUJUĆA BUKA: Međutim, ove ili one reči sada malo ko stiže da čuje od zaglušujuće buke demonstranata. Malobrojnom norveškom i danskom kontingentu u Avganistanu, gde su protesti najžešći, uprkos pokušajima predsednika Karzaija da ih smiri, u pomoć su pritekli britanski vojnici. U Damasku i Bejrutu spaljene su zgrade danske ambasade, na hiljade studenata protestuje u Egiptu, u Teheranu je takođe spaljena danska ambasada, a polupani su prozori na zgradi ambasade Austrije, koja trenutno predsedava EU-u, uz uzvike "Smrt Dancima!". U neredima je poginulo više demonstranata, a povređeno je na desetine policajaca. U Libanu tvrde da su demonstracije u Bejrutu organizovali sirijski i iranski podstrekivači, a Bela kuća je i zvanično prekorila Siriju da ništa nije učinila da smiri nerede. Demosntracije su bile veoma žestoke i u Palestini, gde je militantni Hamas nedavno pobedio na izborima. Svuda su paljene danske zastave, a tokom nereda u Ramali demonstranti su uzvikivali: "Voljeni Bin Ladene, neka Danska odleti u vazduh!" Teheran je rešio da vrati milo za drago, pa su jedne dnevne novine objavile konkurs za karikaturu koja bi ismejala holokaust, a pozvala je karikaturiste da se uključe u akciju ismevanja i Amerike, poručujući da se najslađe smeje onaj ko se poslednji smeje.

PAljEVINE: Širom Bliskog istoka i u Saudijskoj Arabiji na snazi je žestok bojkot danske robe. Neke prodavnice su čak na ulazu rasprostrle dansku zastavu da svako ko ulazi može da je zgazi. Paljene su i nemačke i francuske zastave, jer su u ovim zemljama neke novine prve prenele karikature iz danskog "Jilandspostena". Najviše je pogođena švedsko-danska kompanija Arla, veliki proizvođač i izvoznik prehrambene robe. Pivo i šunka svakako nisu proizvodi koje Arla izvozi na arapsko tržište, ali je ova kompanija do sada ubirala znatan prihod od izvoza mlečnih proizvoda. "Gradili smo poslovne veze sa Bliskim istokom više od četrdeset godina, a na tržištu Saudijske Arabije prisutni smo duže od dvadeset godina. Sve je to propalo za samo pet dana", gotovo je očajno priznala prortparol Arle Luiz Honore. Danska kompanija prinuđena je da otpusti više od stotinu svojih radnika. Rukovodioci Arle priznaju da zbog bojkota dnevno gube više od milion evra.

Više od decenije trebalo je da prođe da se sa Salmana Ruždija skine smrtna kazna koju mu je 1988. presudio Ajatolah Homeini. Svet se od tada dosta promenio, a odnosi Zapada i arapskog sveta nikada nisu bili gori u novijoj istoriji. Pripadnici muslimanske manjine u evropskim državama sve više se osećaju nelagodno. U lančanoj reakciji svako svoj gnev iskaljuje nad onima koji su mu najbliži. Danska je odavno pooštrila mere prema imigrantima iz islamskih zemalja, i strože kontroliše "brakove zbog papira", što su svi emigranti koristili kao prečicu do željenog državljanstva. U nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, gde su pobedili demohrišćani, početkom ove godine uveden je takozvani muslimanski test koji "polažu" muslimani kad podnose zahtev za nemačko državljanstvo. Tu ih propituju o odnosu prema terorističkim napadima od 11. septembra 2001, o tome šta misle o gej brakovima, i da li bi svoje maloletne ćerke pustili, na primer, na javni bazen.

Protesti zbog tuceta loših karikatura samo su vrh ledenog brega koje političko globalno zagrevanje ovog tipa neće još zadugo istopiti.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---