Ponovo nemiri u Irskoj >

Republikanci ili huligani

irena cvetković

Nemiri u Dablinu pokazali da pojam republikanizam ima drugačiju konotaciju

Specijalno za "Vreme" iz Dablina

NAVIJAČ ILI...: Tokom obnovljenih nereda u Dablinu

Slike Dablina te subote 26. februara više su nego "već viđene" za ljude iz Srbije: miting, kontramiting, policija u sukobu sa demonstrantima, automobili u plamenu, razbijeni i opljačkani izlozi, kamenice i flaše na sve strane. Možda bi bilo i vodenog topa da ga irska policija Garda poseduje.

Ovo se desilo u godini kada su slike položenog oružja IRA i intenzivniji politički pregovori na severu obećavali da dolazi mirnije vreme za stanovnike obe Irske. Nemiri u irskoj prestonici, neviđeni u poslednjih 25 godina, pokazali su, međutim, da dugogodišnja ukorenjena različitost pogleda na irske granice, religijska polarizovanost i podvojenost socijalnih slojeva i te kako postoji.

KONTRAMITING: Parada nekoliko protestantskih organizacija sa Severa trebalo je da na miran način pokaže da postoje mnoge žrtve u sukobu, ne samo katolika već i protestanata. Za trideset godina neprijateljstava palo je više od 3000 žrtava. Među organizatorima je bila organizacija Voli Alster – Love Ulster (severni region irskog ostrva) i Udruženje rođaka žrtava, koji većinom krive teror IRA za smrt svojih najbližih. Njih oko 300 došlo je autobusima, neki od njih u uniformama "oranžista", spremili su instrumente i engleske zastave i planirali da prošetaju glavnom O’Konel ulicom. U istoj ulici okupili su se u istom broju, većinom mladi ljudi, koji su klicali "IRA" i tražili od policijskog kordona da ih pusti da slobodno šetaju. Tenzija je rasla do trenutka kada se Gardi učinilo da parada nije bezbedna pa je vratila goste nazad u autobuse. Pokazalo se da su bili u pravu, mada očigledno niko u Gardi nije posumnjao da će nemiri dostići takve razmere da se spaljuju automobili, bacaju kamenice, plačkju skupocene radnje u centru.

Više od deset policajaca završilo je u urgentnom centru, kao i novinar nacionalne televizije koga su pretukla tri demonstranta uzvikujući "Protestantsko kopile". Divljanje je trajalo oko sat vremena, a masi nije zafalilo "municije" jer je O’Konel ulica ovih dana pravo gradilište, pa je kamenica i gvozdenih palica bilo na pretek. Kada je Garda sabrala redove i dovela pojačanje, situacija se smirila a čistači su morali da uklone štetu u centru grada procenjenu na 10.000.000 evra. Sve se to odigralo u subotnje popodne, kada Dablin posećuje oko četvrt miliona turista i kupaca. Tog vikenda su stigle i hiljade navijača velškog ragbi tima da gledaju meč sa Irskom. Javnost je zgrožena, političari osuđuju nemire, Garda užurbano hapsi krivce snimljene sigurnosnim kamerama i pokušava da nadoknadi propust za loše procenjen nivo rizika.

KO SU REPUBLIKANCI: Polemika se vodi na temu da li je kontramiting bio organizovan ili nije. Prvo su optuženi republikanci, naročito od strane partija lojalista sa Severa. Parlamentarno krilo IRA, republikanska stranka Šin Fejn, javno osuđuje nemire i ograđuje se od umešanosti, naglašavajući da su njihovi članovi upozoreni da se tog dana i ne približavaju centru, nazivajući paradu "provokatorskim činom". Dve minorne republikanske organizacije javno su pozvale na kontraokupljanje, ali i one izjavljuju da su se kasnije povukle. Ispalo je da su nerede i sukob sa milicijom izazvali lokalni huligani, većinom obučeni u dresove Seltika i sa kapuljačama na glavama, noseći irsku trobojku. Oni čak i nisu politički opredeljeni, osim što mnogi od njih imaju tetoviran znak IRA.

Iako su se republikanske partije ogradile od učešća, mnogi Irci, a naročito mediji, koriste ovaj termin da imenuju učesnike sukoba. Jednima to predstavlja uvredu i blaćenje pravog irskog republikanizma, drugima tačan naziv za "vandale i odmetnike" IRA.

Kandidat za Evropski parlament irske opozicione partije Laburista Hju Bekster deklariše se kao irski republikanac, ali je svestan složenosti ovog pojma. Specijalno za "Vreme" izjavljuje: "Ja poštujem republikanizam Tomasa Pejna – ali, ironično, ovde se ta reč vezuje sa fizičko nasilje i nešto što je suprotno demokratiji. Trebalo je sada da pokažemo kako smo mi prava republika, koja poštuje i druge religije i način mišljenja i koja je zrela za parade ovakvog tipa. Nisam republikanac u banalnom značenju ujedinjene Irske. Ona će biti ujedinjena ako to budu izglasali stanovnici Severne Irske, kako je i rečeno u Sporazumu ‘Veliki petak’, pre osam godina. Irci misle da su u specifičnoj situaciji, mada etničkih sukoba zbog zemlje i religije ima svuda u svetu, a vi to dobro znate."

NAVIJAČI SELTIKA: Nijednom oku koje je posmatralo događaje sa dablinških ulica nije promaklo da je većina demonstranata nosila zeleno-bele (smaragdno-bele) dresove Seltika. To je i dalo pravo medijima da učesnike nemira nazovu fudbalskim huliganima. Objašnjenje ove pojave je više sociološke nego političke prirode. Već gotovo sto godina Seltik zovu irskim klubom, a škotskom institucijom. Na stadionu Raj u Glazgovu čuju se tradicionalne irske pesme iz vremena oslobađanja od britanske krune, iz grla hiljade Iraca koji redovno dolaze na utakmice. Za gradske rivale Rendžerse vezuju se pesme koje govore o lojalnosti Britaniji.

Nošenje dresa Seltika ovde znači mnogo više opredeljenje nego samo navijanje za omiljeni klub. Mladići, a naročito oni pripadnici zapostavljenih slojeva, siromašni i neperspektivni, skloni da ne poštuju autoritet policije i države, radije izražavaju svoju pripadnost naciji preko ovog dresa. Nažalost, pozitivno raspoloženje navijača Seltika, koji pevaju i dva sata nakon izgubljene utakmice (finale UEFA 2003), posle ovih nemira dobija negativnu etiketu. I do sada su starije generacije zazirale od mladića sa kapuljačama u fudbalskim dresovima, a sada će biti još gore. Udruženja "pravih" fudbalskih navijača Seltika, kojih samo u Dablinu ima više nego republikanskih organizacija zajedno, pokušavaju da vrate poverenje svojim bojama, ograđujući se od bilo kakve povezanosti, nemoćni da ograniče prodaju dresova na "ispravne" i "neispravne" navijače.

Nemiri u svakom slučaju predstavljaju pravu glavobolju irskoj vladi. Pokazale su nespremnost Garde da zaštiti demonstrante i opipa puls naroda još nespremnog za "paradiranje" narandžaste boje kojom protestanti slave pobedu nad katoličkim kraljem pre četiri veka, pa čak i kad je ta parada posvećena žrtvama sukoba. I to sve pre velikih priprema za obnavljanje vojničke parade posle 40 godina, u čast čuvenog irskog Uskršnjeg ustanka iz 1916. Da izbegne nacionalističko shvatanje proslave, irski premijer Berti Ahern ovih dana predlaže da se istovremeno oda počast i bici na Somi, gde su se u najkrvavijem sukobu Prvog svetskog rata borili rame uz rame i lojalisti i republikanci.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST