Međuvreme

marija vidić, jovana gligorijević, slobodan georgijev, bojan pantić, jasmina lazić, dragan todorović, jelena grujić

Srbija: Ječam žela...

I za ove Blagovesti, 7. aprila u manastiru Ćelije, kod Valjeva, održano je sećanje na Justina Popovića, jednog od najznačajnijih pravoslavnih teologa i duhovnika – u čije učenike se ubrajaju vladike SPC-a Artemije, Amfilohije, Atanasije i Irinej – dvanaestotomna Žitija svetih, koji je na taj dan rođen i upokojen.

U Ćelijama se, uobičajeno, okupio veliki broj vernika, održana je Sveta arhijerejska liturgija, sasluživale vladike Lavrentije, Artemije, Atanasije, Jovan i Teodosije. Nakon toga bio ručak u manastirskom konaku tokom koga je sa trema, a sa ozvučenje, guslar gusl'o, usred guslanja starešina manastira, sestra Glikerija, zatraži mikrofon, 'oće vladika da peva, i mikrofon dobi vladika Atanasije, i zapeva vladika, koji je pre dve godine, na istom mestu, i u isto vreme, održ'o strašnu besedu, da je Ava Justin imao fini znoj, te da prostorija u kojoj je boravio, i posle 25 godina, fino miriše, za razliku od Muslimana koji smrde na loj. Vladika lepo otpeva staru i izvornu Ječam žela Kosovka devojka, i dodade da će Kosovo biti srpsko, živi bili, kad-tad ćemo se vratiti. Onda još dodade, takoreći probesedi, Doći će to, meni je jedan Italijan rek'o u Dečanima, oficir za civilna pitanja, Ovde će biti rata gospodine vladiko, Kako mislite gospodine pukovniče, Nisu valjda Srbi čekali 500 godina da oslobode ovu bogatu zemlju od Turaka da bi je dali Šiptarima, ovde će ponovo biti rata, Evo ti ruka, pravo zboriš, Ali treba dočekati, treba dočekati, neće se sve završiti, neka nam Bog bude u pomoći.

Onda bio ručku kraj, svi pozvani na Duhovnu akademiju pod hangar šatru sa osvetljenje i ozvučenje, guslar gusl'o, prvaci glume govorili, vladika Artemije besedio o Justinu, podsetio na njegove reči, da su sve crkve, sem pravoslavne, pseudocrkve, da one nisu ništa drugo sem jeres do jeresi kojoj je zajedničko ime svejeres, te da taj stav Justina ne znači mržnju, nego krik onih za koje je Hristos umro na krstu. Vladika Atanasije se nije javlj'o, čak napustio šatru, kako je prokomentarisano, na Akademiji je bilo sramotno malo ljudi.

Valjevo: Papazjanija

Prvi put, tako li se kaže, u svojoj istoriji dugoj čitavih šest decenija, valjevski nedeljnik "Napred" nije se pojavio na kioscima, nije štampan. Razlog, novi direktor te glavni urednik Dragan Branković, socijalista koga je Opština, kao osnivač, imenovala na te funkcije, nije uspeo da uđe u prostorije, i plus nije im'o pečat a ni dokumentaciju, jerbo mu se prethodnik Jovan Bugarski nije ‘teo da pojavi.

I ova papazjanija ima svoju istoriju, kad je prošlog jula, kad je to bilo, Opština, iz kolektiva, imenovala Bugarskog za čelnika ove kuće, kolektiv se pobunio i stupio u štrajk, jerbo je, po njima, imenovani, iako im kolega, skroz nesposoban i tako to, i da će im uništi profesionalan odnos, nezavisnost i tome slično. Tad su počele muke štrajkača, koje su trajale celih devet meseci, Bugarski ih je prvo suspendov'o, pa svima podelio otkaze, i nastavio da izdaje novine uz pomoć saradnika koje je proglasio za novinare. Čak angažov'o advokata, koji je radio sve te poslove, i s kojim je sklopio ugovor o honoraru od celih 30.000 evra, i s kojim je potpisao ugovor da hipoteka bude zgrada Napreda, koja nije vlasništvo Napreda.

I to uzelo da traje, to sa novinama, i to sa štrajkačima koji su bili prinuđeni da štrajkuju u hodniku jerbo im je bio zabranjen ulaz u prostorije. I to trajalo, i trajalo bi, ali dešavanjima u Valjevu, i Opštini, počne da se bavi i čuveni tabloid što se zove "Tabloid", mera novosrbijanske vlasti u Valjevu, i to istraživački i u nastavcima, i to o tome ko koga guzi u opštini i šire. To načisto iznervira Novu Srbiju, koja posumnja da iza svega stoje Bugarski i njegovi novinari, i Opština smeni Bugarskog i postavi socijalistu Brankovića, sa čijim izborom su se složili štrajkači.

Šta ima najnovije, Ministarstvo za rad poništilo otkaze novinarima koji su bili u štrajku, opštinska komisija bušilicom otključala vrata redakcije, pokazalo se da je Bugarski, koji se ne pojavljuje i koji je skroz na bolovanju, dva dana pred smenu primio u radni odnos sedam svojih novinara, a da je, dva dana po smeni, počistio račun isplativši advokatu 600.000 dinara. Novi direktor dao zadatke staroj redakciji, one koje je primio Bugarski posl'o na čekanje, dok ne vidi šta će, i u poverenju rek'o da, iako ima iskustva, socijalista otkad sebe, sa takvom bandom nije im'o posla, zamisli molim te, zvao ga neki iz tog "Tablioda" i uzeo da pita koga on guzi.

Fokus: Mandat

UNMIK-ova Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD) dobila je novi mandat – baviće se pitanjima vlasništva nad zemljištem i poslovnim prostorom na Kosovu.

UNMIK-ovom Uredbom 2006/10, koja je stupila na snagu 4. marta 2006. godine, osnovana je Kosovska imovinska agencija (KIA), u čijoj je nadležnosti, "rešavanje zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu", rečeno nam je u predstavništvu HPD-a u Beogradu.

KIA će raditi po istom principu kao i HPD, čiji je naslednik: kao telo administracije UN-a na Kosovu, nadležna je da "prima, registruje i pomaže sudovima u rešavanju zahteva povezanih sa oružanim sukobom koji se desio u okolnostima koje su pratile vazdušnu NATO kampanju". To znači da je period spornog vlasništva isti kao što je bio i u slučaju HPD-a, bilo koja osoba sa pravom na imovinu pre 20. juna 1999. godine, a kojom trenutno ne raspolaže (nije u stanju da koristi imovinska prava) ima pravo da podnese zahtev za ponovno posedovanje te imovine.

KIA preuzima nadležnosti Direkcije za stambena i imovinska pitanja (osnovane 15. novembra 1999. godine) pa tako i prava, obaveze, odgovornosti i ovlašćenja HPD-a. Postupak za povraćaj prava na raspolaganje imovinom, ovoga puta nad zemljištem i poslovnim prostorom, biće potpuno isti kao i u procesu za povraćaj prava na raspolaganje stambenim jedinicama.

Kosovsku imovinsku agenciju čeka ogroman posao, jer su pitanja vlasništva nad zemljištem i poslovnim prostorom na Kosovu znatno kompleksnija. Procene su da je najveći deo zemljišta Kosova bez katastarske evidencije. U tom procesu utvrđivanja "pravih" vlasnika biće otvoreno i pitanje nelegalne gradnje širom Kosova, koja se u znatnoj meri odnosi i na velike investicije – benzinske pumpe, hotele, fabrike napravljene na privatnom zemljištu.

Direkcija za stambena i imovinska pitanja uskoro će prestati da postoji. Najveći broj rešenja koje je ta direkcija donela odnosi se na stavljanje imovine pod administraciju HPD-a, i tim administriranjem će se ubuduće baviti novoosnovana KIA.

Ekonomija: Nezaposlenost među mladima

Nezaposlenost među mladima u Srbiji, prema anketi koju je tokom oktobra prošle godine sprovela Nacionalna služba za zapošljavanje, iznosi oko 47 odsto. "Nacionalna služba nema precizne administrativne podatke o tačnom broju nezaposlenih u populaciji od 18 do 24 godine, ali prema istraživanju koje smo sproveli taj broj se kreće oko 47,74 odsto", kaže Toplica Todorović iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Broj mladih koji su aktivno tražili posao procenjen je na oko 347.000, od čega je više od 165.000 još uvek nezaposleno. Silva Cerovina, PR Nacionalne službe, objašnjava da se na birou rada trenutno nalazi oko 140.000 mladih između 19 i 25 godina. Prema njenim rečima, Nacionalna služba se sa ovim problemom bori kroz nekoliko programa među kojima su nedavno završeni konkurs za dodelu sredstava za samozapošljavanje nezaposlenima koji imaju manje od 27 godina i podrška sajmu mladih kadrova "Karijer dejs" (Career Days) koji traje od 12. do 14. aprila. Nacionalna služba za zapošljavanje sa organizatorima "Karijer dejsa" sarađuje već nekoliko godina, a ove godine je organizator i "radionice za aktivno traženje posla" koja će biti održana na ovom sajmu. Kako kaže Tamara Mandić iz studentske organizacije AIESEC, koja je glavni organizator sajma mladih kadrova, "prošle godine je ‘Karijer dejs’ sajmove u Beogradu, Novom Sadu i Nišu posetilo oko 13.000 mladih zainteresovanih za posao". Od 72 firme koje su prošle godine kadrove tražile na "Karijer dejsu", njih trideset je nekoga i zaposlilo. Oko 250 mladih je na ovaj način pronašlo posao, od tog broja njih sto u Banci Intezi (odnosno Delta banci), trideset u Delti M, a deset u Nacionalnoj štedionici. Kako objašnjava Tamara Mandić, prema njihovim podacima trenutno su najtraženiji diplomci Ekonomskog, Pravnog i Poljoprivrednog fakulteta. Nakon beogradskog (12–14. april), slede novosadski (18–19. april) i niški sajam "Karijer dejs" (11–12. maj).

Kriminal: Neuspeli šverc

U prtljažniku autobusa iz Novog Sada 7. aprila kod Berana pronađeno je 250 krijumčarenih papagaja i 50 hrčaka. Dejan Popović iz Berana i Milan Radović iz Novog Sada uspeli su da redovnom autobuskom linijom, preko graničnog punkta Dračenovac, prebace životinje iz Srbije u Crnu Goru, ali su otkriveni u rutinskoj kontroli policije u Beranama. Dan kasnije iz Veterinarske stanice u Beranama saopšteno je da nema razloga za zabrinutost i mogućnost zaraze ptičjim gripom, jer su papagaji umrli zbog neodgovarajućih uslova transporta. Zaplenjene životinje su, po nalogu sudije Opštinskog suda u Beranama Suada Sujkovića, smeštene u karantin Veterinarske stanice, a uginule ptice su poslate na analizu. Sudija Sujković, koji je saslušao Popovića i Radovića, na predlog zamenika tužioca Dejanu Popoviću odredio je jednomesečni pritvor i najavio da će protiv njega biti pokrenuta istraga za krivično delo krijumčarenja. Odredbama Zakona o krivolovu, prikrivanju, posedovanju i trgovini divljim pticama propisana je, sem novčane, i kazna zatvora od tri do pet godina. Pošto je Popović tokom saslušanja svu krivicu preuzeo na sebe, Radović je pušten na slobodu. Jedan od masovnijih slučajeva švercovanja ptica dogodio se pre godinu i po dana kada je srpskim pograničnim vlastima promakao tovar od oko 10.000 ubijenih ptica (8302 prepelice i 1479 grlica i golubova). Šverc su otkrili hrvatski carinici na graničnom prelazu Tovarnik kod Šida. Istraga je pokazala da je bilo propusta u radu carinskih organa, zbog čega je smenjen šef carinske ispostave u Požegi, a protiv radnika-pregledača robe pokrenut je disciplinski postupak. U odeljenju za unutrašnju kontrolu pri Upravi carina tada su obećali da će ubuduće voditi oštriju kaznenu politiku i tražiti veći stepen odgovornosti zaposlenih na carini.

Skupština: Preslišavanje petkom

Druga sednica prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine nastavljena je i ove nedelje. U trenutku pisanja ovog teksta narodni poslanici raspravljaju o amandmanima na predlog zakona o amnestiji, koji predviđa oslobađanje od krivične odgovornosti i gonjenja za sve koji su izbegavali služenje vojnog roka od 7. aprila 2000. godine do dana kada zakon bude stupio na snagu. Donošenju ovog zakona usprotivili su se poslanici Srpske radikalne stranke, navodeći da se on odnosi na domaće dezertere i da nema nikakve veze sa Srbima iz dijaspore. U ponedeljak, Skupština je završila raspravu o amandmanima na predloge zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i zakona o rehabilitaciji svih žrtava političkog i ideološkog progona od 6. aprila 1941. godine. Vlada Srbije prihvatila je amandman poslanika DSS-a Petra Cvetkovića, koji je zatražio da se pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovane osobe uredi posebnim zakonom. Prihvaćen je i amandman poslanika G17 plus Ištvana Išpanovića, koji se odnosi na mogućnost da, osim fizičkih, i pravna lica mogu da pokreću postupak rehabilitacije i da to pravo ne zastareva. Usvajanju Zakona o rehabilitaciji usprotivili su se poslanici SRS-a i SPS-a.

Pored uobičajenog načina na koji su poslanici do sada postavljali pitanja ministrima u Vladi Srbije, u Skupštini Srbije uskoro bi trebalo da bude uvedena praksa "preslišavanja" ministara za skupštinskom govornicom. Naime, Poslovnik o radu Skupštine predviđa mogućnost da predsednik parlamenta odredi jedan dan u mesecu kada će ministri u skupštinskoj sali odgovarati na pitanja poslanika. Poslanici bi imali po tri minuta da postave pitanje, a ministar pet da na njega odgovori, a sve bi se dešavalo u direktnom TV prenosu. Po rečima Ksenije Milivojević, koja je na čelu radne grupe koja je pripremala uputstvo za ovu meru, ovakva saslušavanja najverovatnije će biti organizovana svakog poslednjeg petka u mesecu.

Tehnologija: Pobedio SMOR

U finalu Majkrosoftovog takmičenja Imagine Cup u kategoriji projektovanje softvera pobedio je tim pod nazivom SMOR čiji su članovi, studenti Fakulteta organizacionih nauka i Računarskog fakulteta, učestvovali sa projektom "Lights ON". Projekat je orijentisan na oblast gradskog saobraćaja i mogućnost smanjenja gužve. Ideja tima je da se vozačima ponude trenutni podaci o stanju na putevima, na osnovu kojih bi odlučivali kojim pravcem će se kretati: informacioni sistem prikuplja informacije o saobraćaju i dostavlja ih najširem krugu javnosti, a protok saobraćaja mere senzori koji su postavljeni na raskrsnicama, mostovima i drugim ključnim tačkama u gradu. Ovi podaci se neprestano šalju centralnoj bazi podataka u kojoj se statistički obrađuju i procenjuje se stanje. U isto vreme, veb-servisi omogućavaju vozačima da preko mobilnih uređaja i računara dobiju uvid u stanje u saobraćaju.

U finalu Imagine Cupa za Srbiju i Crnu Goru takmičila su se još četiri tima: Almost Ordinary bavio se rešavanjem problema pronalaženja kvalitetnih medicinskih usluga i odgovarajućih lekara, Elite se potrudio da ljudima omogući što lakše planiranje odmora i putovanja, projekat tima KabezaIT bavio se planiranjem i nabavkom namirnica koje najbolje odgovaraju zdravstvenom stanju pacijenta, a KaPe je imao ideju da integriše razne uređaje za dijagnostiku, kao što su merači pritiska ili šećera u krvi, u sistem koji bi pružao informacije o stanju pacijenta u jednom trenutku ili vremenskom periodu.

Prvoplasirani SMOR predstaviće SCG na regionalnom takmičenju u Mariboru početkom maja, a tri prvoplasirana tima predstaviće se na svetskom takmičenju koje će biti održano u Indiji krajem jula.


 

Život

Ružica Sokić, na 11. glumačkim svečanostima "Milivoje Živanović", održanim u Požarevcu proglašena je za najboljeg glumca, za ulogu Meri u predstavi Ateljea 212 Dugo putovanje u noć Judžina O'Nila, u režiji Bore Draškovića. Po odluci žirija, u kome su bili glumac Dragan Petrović, prošlogodišnji pobednik, pozorišni kritičar Muharem Pervić i dramaturg Milisav Milenković, Ružici Sokić pripala je statueta "Milivoje Živanović" i 80.000 dinara. U konkurenciji za ovu nagradu bilo je još četvoro najboljih glumaca večeri: Gordan Kičić, Nada Šargin, Ljiljana Keskenović i Nebojša Dugalić. Ružica Sokić rođena je 1934. godine u Beogradu, gde je 1958. završila i Akademiju dramskih umetnosti. Iza glumice Ružice Sokić stoji 40 godina uspešne pozorišne i filmske karijere. Odigrala je više od 200 pozorišnih i 140 uloga na filmu i televiziji i bila višestruko nagrađivana. Na filmu je zablistala 1965. godine ulogom u ostvarenju Gorki deo reke za koje je u Puli, iste godine, dobila Srebrnu arenu. Slede Žuta i Užička republika, za koje je nagrađena sa još dve, ovoga puta Zlatne arene, i još čitav niz uloga među kojima i one u filmovima Kad budem mrtav i beo, Čuvar plaže u zimskom periodu, Oktobarfest, Zona Zamfirova... Prošle godine, na 38. niškom festivalu dodeljena joj je nagrada "Pavle Vujisić", za izuzetan doprinos domaćem filmu.

Berza: pad vrednosti berzanskih indeksa

Beogradska berza je pre desetak dana objavila da aprilski Beleks sentiment indeks iznosi 145 poena, što je za jedan poen više od martovskog. Visina aprilskog indeksa imala je uporište u dobrim rezultatima ostvarenim u martu, pošto je u ovom mesecu ostvaren rast ukupnog prometa od čak 83 odsto. Najveći doprinos ovom rastu obima prometa dale su akcije Nacionalne štedionice, koje su u ukupnom prometu učestvovale sa 35 odsto. Nasuprot pozitivnim očekivanjima iskazanim u aprilskom Beleks sentimentu, sam početak aprila za indekse Beleks 15 i Beleks fm nije bio preterano uspešan. Vrednost indeksa Beleks 15 je od početka aprila do nedelje 9. aprila uz manja kolebanja pala sa 1144,89 na 1128,31. Indeks Beleks fm je istovremeno svakodnevno gubio na vrednosti pa je sa rekordnih 1702,36 poena, ostvarenih 31. marta, do prekjuče pao na 1676,91 poen. Najveći obim prometa u ovom periodu ostvarile su akcije preduzeća Tigar iz Pirota (TIGR), kojima je trgovano u vrednosti od 381.282.025 dinara. U ovom periodu cena Tigrovih akcija porasla je sa 19.702 na 20.601 dinar po akciji. Obične akcije sa pravom glasa AIK banke iz Niša (AIKB) prošle nedelje su, sa akcijama prodatim u ukupnoj vrednosti od 289.587.224 dinara, bile na drugom mestu po obimu ostvarenog prometa. Njihova cena je sredinom prošle nedelje blago pala, sa 3929 na 3700 dinara po akciji, ali je do prekjuče ponovo dostigla vrednost približnu onoj od pre deset dana, ovog puta sa cenom od 3900 dinara. Najveći rast vrednosti u prošloj nedelji imale su akcije Autobanata iz Zrenjanina (AUTB), kojima je vrednost porasla za čak 77,46 odsto, a cena je od pretprošlog do prošlog ponedeljka porasla sa 208 na 368 dinara, nakon čega je, u utorak, ponovo smanjena na 295 dinara. Obim trgovine ovim akcijama iznosio je 13.826.740 dinara ili približno 160.000 evra. Strani investitori su prošle nedelje u ukupnom prometu učestvovali sa 67,74 odsto. U ukupnom prometu akcijama njihovo učešće je iznosilo 77 odsto, a u prometu obveznicama samo 2,36 odsto.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST