Izložba – magija ćilibara, Narodni muzej >

Balkanski put ćilibara

sonja ćirić

"Od paleolita do danas ćilibar se koristi isključivo za lepe i dobre stvari, za nakit i za magijske i lekovite svrhe – od svih radova koje sam pročitao o ćilibaru nikad nisam našao neko njegovo mračno svojstvo", kaže dr Aleksandar Palavestra, jedan od autora aktuelne izložbe u Narodnom muzeju

Pravougaona pločica sa predstavom konjanika iz Berana, VI-V veka pre n.e., Polimski muzej, Berane

Narodni muzej u Beogradu je svoj dan, 10. maj, obeležio izložbom "Magija ćilibara". Ovo je prvi put da je lepota predmeta i nakita od ćilibara, nađenih na našem prostoru, pokazana i istražena u celosti. Izložbi je prethodila Peta međunarodna konferencija o ćilibaru u arheologiji na kojoj su učestvovali naučnici iz 18 zemalja, od baltičkih, balkanskih, srednjoevropskih pa do SAD i Kine. Ovih dana će biti objavljena i monografija Magija ćilibara.

Jedan od autora izložbe i monografije Vera Krstić, viši kustos Narodnog muzeja, kaže da je na našem prostoru nađeno mnogo predmeta i nakita od ćilibara. "Samo u najčuvenijem arheološkom nalazištu ćilibara, novopazarskom, nađeno je 5264 sferičnih perforiranih perli. Mi ih sada, naravno, nismo sve izložili. Pokazali smo između četiri i pet hiljada predmeta, tačan broj ne znam, zato što ih često u okviru jednog kataloškog broja ima više. Predstavili smo sva naša nalazišta, što znači da je na izložbi osim eksponata iz Narodnog muzeja, i ćilibar iz Muzeja grada Beograda, Požarevca, Sremske Mitrovice, Loznice, Čačka, Kraljeva, Užica, Novog Pazara, Novog Sada, Šapca, Vršca, Prištine, Budve, Berana i iz Rudarsko-geološkog fakulteta i Muzeja Jugoslavije."

Perla oblika žira, Novi Pazar, VI-V veka pre n.e., Narodni muzej u Beogradu

ČUDESNA PRIČA: Priča o izloženom ćilibaru je čudesna. Potiče sa Baltika, sa prostora gde je pre nekih 60.000.000 godina nastao najčuveniji ćilibar na svetu. Dr Aleksandar Palavestra, profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta, takođe autor izložbe i monografije, kaže da su "tamošnje šume sa čijeg se drveća raznim geološkim procesima smola fosilizovala i tako stvorila ćilibar bile nekoliko metara ispod nivoa današnjeg Baltičkog mora. Talasi su odvajali komade zemlje sa ćilibarom i izbacivali ih na obalu, ljudi bi ih tamo nalazili, i od te divne okamenjene smole pravili nakit. Bilo je to još u praistoriji, u paleolitu." Ćilibar je i tada, kaže profesor Palavestra, doživljavan na isti način kao i danas. "On je privlačan, proziran je, ima tu specifičnu lepu boju koja varira od svetložute do tamnocrvene, poneked ukrašen u jednom trenutku zarobljenim listićima i insektima – sve je to privlačilo ljude. Uočili su i njegovo elektrostatičko svojstvo, što je i u antici i u srednjem veku bilo neobjašnjivo, pripisivali su mu lekovita svojstva, i zbog svega toga smatrali ga magičnim. Od paleolita do danas ćilibar se koristi isključivo za lepe i dobre stvari, za nakit i za magijske i lekovite svrhe, ali uvek dobre – od svih radova koje sam pročitao o ćilibaru nikad nisam našao neko njegovo mračno svojstvo."

Ženska figura, Novi Pazar, VI-V veka pre n.e., Narodni muzej u Beogradu

Sredinom drugog milenijuma pre naše ere, u bronzano doba, došlo je do povezivanja severne Evrope i Sredozemlja pa su se, odjednom, predmeti od ćilibara pojavili u današnjoj Francuskoj, Mađarskoj, na Balkanu, a naročito na Jadranu. "Krajem XIX i početkom XX veka arheolozi su pretpostavljali da je nađeni ćilibar u Mikenskim grobovima sa Baltika, a danas je to i potvrđeno. Ćilibar je pokazatelj kontakata među narodima, pa znači da je, da upotrebim arheološku metaforu, jednim od puteva ćilibara, u bronzanom dobu stigao do Evrope", objašnjava dr Palavestra. "Tada ga ima i u Srbiji, nađen je u okolini Belotića, u Beloj Crkvi, blizu Loznice, ima ga u Istri, u okolini Zadra i, izuzetno mnogo u Italiji u okolini reke Po gde su verovatno bili i centri za obradu ćilibara. Verovatno da su Grci to mesto doživeli kao izvor ćilibara zato što se pominje u mitu o Faetonu, Heliovom sinu, koji je ugrozio svet jer je, savremeno govoreći, hteo da se provoza očevim kolima iako nije znao kako da njima upravlja. Da bi ga spasao, Zevs je oborio Faetona, on je pao u reku Po, a njegove sestre Helijade su toliko plakale da ih je Zevs pretvorio u topole, a njihove suze u ćilibar."

SEOBE: Kasnije, u starijem gvozdenom dobu, kako kaže dr Palavestra, u VI i V veku pre naše ere, na putu ka Sredozemlju, ćilibar se dosta zadržavao na našem tlu. Nađen je u takozvanim Kneževskim grobovima i u Atenici kod Čačka, Pilatovićima kod Požege, i u najbogatijem nalazištu ispod crkve Sv. Petra kod Novog Pazara, zatim kod Berana, u Pećkoj Banji pored Peći – pominjemo samo glavne lokalitete. "Tada je ćilibar stizao do južne Italije, u Bazilikati, Kampaniju, Armento, Potencu, i tamo je obrađivan. Forme su odblesak grčko-arhajske umetnosti. Odatle su do nas uvoženi kompleti nakita. U Novom Pazaru su nađene velike pločice, nigde u svetu nema takvih, koje su verovatno bile deo nekog oglavlja, komplikovanog nakita koji je visio oko glave. Kada je krajem pedesetih godina otkopano to nalazište, otkriveni su veliki delovi tih pločica, ali se nije znalo šta je na njima zato što nisu bile potpune. Pored njih je nađeno desetine sitnih komadića koje smo mi kao slagalicu sastavljali i tako rekonstruisali pločice. Pomogao nam je Aleksandar Krilov, jedan od umetnika koji su rekonstruisali čuvenu ćilibarsku sobu Petra Velikog", priča dr Palavestra.

Sarmatska ogrlica od ćilibara i poludragog kamena, III-IV vek, Gradski muzej u Vršcu

Nešto manje ćilibara ima i iz mlađeg gvozdenog doba, a krajem I milenijuma pre naše ere u Evropi trgovina ćilibarom jenjava. Rimska ekspanzija obnavlja ćilibarske puteve, oni stižu do Germana pa i do Baltičkih naroda. "Da je ćilibar u Rimu bio vrlo popularan, zna se na osnovu Plinijevih spisa u kojima komentariše da figurina od ćilibara vredi koliko i ljudsko biće – rob. Tada je opet jedan od centara obrade ćilibara bila Akvileja, mesto gde je po mitu pao Faeton. Ćilibara tada, naravno, ima i u današnjoj Srbiji, odnosno rimskoj Meziji i Panoniji – nađeni su lepi primerci u Sirmijumu, Singidunumu, Budvi, Viminacijumu, na Kosmaju gde je bio rimski rudarski centar. U periodu seobe naroda, Goti, narod severa, kombinuju ćilibar sa staklenim perlama. U Vojvodini je nađeno lepih ogrlica u takvom stilu. Krajem ranog srednjeg veka trgovina ćilibarom gotovo da nestaje, ćilibar se povlači na sever, ali više gotovo da ne stiže u ove delove. Nađeno je samo nekoliko izolovanih perli iz ranog srednjeg veka, sa Novog brda – što je veoma čudno, zato što mi tada nismo imali ćilibar", kaže naš sagovornik.

Vera Kostić i Aleksandar Palavestra su rad na ovoj izložbi počeli pre deset godina, ali su politička dešavanja prekinula njihov posao. Sada je prvobitnoj nameri da se održi izložba i objavi monografija, dodat i Međunarodni skup. Njegovi inostrani učesnici nikada pre nisu mogli da vide na jednom mestu toliku količinu reprezentativnih eksponata od ćilibara sa ovog terena. Novopazarske pločice će svakako privući pažnju publike, a pretpostavljamo i veliki prsten iz Viminacijuma sa dve majušne kockice za igranje od slonovače u centru (dr Palavestra pretpostavlja da je bila i treća zbog čvršće veze među njima), kao i falus iz rimskog vremena probušen na devet mesta verovatno zbog nekih magijskih rituala.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST