Meridijani

(priredio) m. savić

Bagdad: Treća žrtva

Advokat Sadama Huseina Hamis al Obeidi pronađen je mrtav prošle srede u šiitskoj četvrti Sadr, u istočnom delu Bagdada. On je treći član advokatskog tima koji je ubijen u poslednjih osam meseci, od kada traje proces protiv bivšeg iračkog predsednika. Obeidijevo telo, sa više rana od vatrenog oružja, bilo je izbačeno na ulicu nekoliko sati nakon što su ga maskirani muškarci u policijskim uniformama odveli iz stana.

Halil al Dulaimi, vođa tima odbrane, izjavio je da je cilj napada da se zastraše branioci. Advokati Sadama Huseina često su se žalili da im nije obezbeđen dovoljan stepen zaštite, dovodeći tako u pitanje regularnost čitavog procesa. Jedan od branilaca, Bušra al Halil, za Obeidijevu smrt krivi američke snage u Iraku, koje su, kako je izjavio, u poslednjem trenutku promenile bezbednosne aranžmane, dovodeći tako živote branilaca u pitanje. I sam Obeidi se žalio na zaštitu posle jednog od prethodnih ubistava, tvrdeći da advokati moraju uglavnom sami da organizuju ličnu zaštitu. Američke snage su to demantovale, uz odgovor da, kad god one ponude jače mere bezbednosti, to se odbije. Posle ubistva, Sadam Husein i sedmorica njegovih bliskih saradnika, koji su optuženi zajedno sa njim, započeli su štrajk glađu.

Suđenje bivšem iračkom predsedniku ušlo je u završnu fazu. Tužilaštvo je zatražilo smtrnu kaznu za Sadama Huseina i sedmoricu njegovih saradnika za ubistvo 148 šiitskih civila u selu Dudžail 1980, nakon neuspelog pokušaja atentata na Huseina. Očekuje se da konačna presuda bude doneta nakon završnog izlaganja odbrane 10 jula.

Omaha: Milijarde u dobrotvorne svrhe

U ponedeljak je svet obišla nesvakidašnja dobra vest. Američki investitor i milijarder Voren Bafet (75) odlučio je da pokloni 37,4 milijarde dolara, što je najveća suma ikada uplaćena u dobrotvorne svrhe. Prema anketi američkog časopisa "Forbs", on se po imetku vrednom oko 44 milijarde dolara nalazi na drugom mestu na planeti posle Bila Gejtsa, čije se bogatstvo procenjuje na 50 milijardi.

Bafet je izjavio da se nikada nije dvoumio kuda će njegov novac ići. "Ovo se spremalo već 50 godina. Zaista, nikad nije postojao drugi plan u vezi sa tim kuda bi novac trebalo da ide", rekao je nakon što je objavio svoju odluku. Izjavio je i da je odlučio da promeni svoj testament, kako bi bio siguran da će novac stizati na pravo mesto i posle njegove smrti.

Donacija od 37,4 milijarde dolara pretvorena je u akcije koje će dobiti pet fondacija. Najveći deo od pet šestina dobiće fondacija Berkšajer Hatavej, koju vode Bil i Melinda Gejts, a ostatak će podeliti četiri fonda, od kojih tri vode Bafetova deca Suzan, Hauard i Piter, dok je četvrti do svoje smrti vodila njegova žena Suzan. S obzirom na to da je reč o akcijama, ukupna suma poklonjena u dobrotvorne svrhe lako bi mogla da bude i veća. Prema Bafetu, najveći problem s kojim bi se dobrotvorni fondovi mogli suočiti u budućnosti jeste da novac zaista dobiju oni kojima je on najpotrebniji. Bil Gejts, koji je nedavno najavio da će se od 2008. posvetiti isključivo dobrotvornom radu, izjavio je da je Bafeta na takav poklon navela isključivo njegova sklonost ka dobrotvornim akcijama. Bafet je, iako izuzetno bogat čovek, poznat i po tome što živi dosta skromno. Fondacija Berkšajer Hatavej, koju vodi Gejts, stvorena je radi borbe protiv bolesti i promovisanja obrazovanja u siromašnim zemljama sveta. "Ne postoji razlog da ne iskorenimo 20 najraširenijih bolesti", izjavio je nedavno Gejts.

Gaza: Zaoštravanje

Izraelska vojska i palestinski militanti ponovo razmenjuju napade. U nedelju su palestinski militanti prošli kroz prokopan tunel ispod granične linije i napali punkt izraelske vojske, pri čemu su nastradala dvojica vojnika, dok je jedan zarobljen kao i trojica napadača. Nakon toga, izraelska vojska ušla je u pojas Gaze, prvi put posle povlačenja u septembru prošle godine. Odgovornost za napad preuzelo je nekoliko palestinskih organizacija, među kojima i vojno krilo vladajućeg Hamasa. One su u saopštenju navele da je napad bio "reakcija na masakr civila", tj. na izraelske napade u kojima je samo u poslednjih mesec dana poginulo više od dvadeset Palestinaca, među kojima je bilo i dece. Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da za napade smatra odgovornim palestinske vlasti, kako Hamasovu vladu tako i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa. Izraelska vojska nalazi se u stanju pripravnosti za veliku akciju u pojasu Gaze. Nagoveštena je i mogućnost da bi vodeće ličnosti Hamasa mogle da postanu meta ciljanih ubistava, uključujući i palestinskog premijera Ismaila Haniju. "Mi ćemo ih sve stići, ma gde oni bili, i oni to znaju. Ni za koga neće biti imuniteta", izjavio je Olmert.

U međuvremenu, palestinske militantne organizacije koje drže zarobljenog vojnika nagovestile su da žele da ga zamene za palestinsku decu i žene koji se nalaze u izraelskim zatvorima. Izraelska vlada odmah je odbacila mogućnost "bilo kakvog dogovora sa teroristima", kako je rekao Olmert. U napore da se oslobodi zarobljeni vojnik uključili su se i Ismail Hanije i Mahmud Abas.

Sao Paulo: Novi obračuni

Policija Sao Paula ubila je u ponedeljak 13 članova bande Prva komanda grada (PKG), nakon najnovijih napada na policijske stanice u ovom gradu. Klaudio Lembo, guverner provincije Sao Paulo, izjavio je i da nije bilo nasilja u centru grada. Posle obračuna uhapšeno je sedam osoba, i zaplenjena je veća količina oružja i municije. Brazilska policija saopštila je da su članovi PKG-a planirali napade na zatvore, u kojima se nalaze osuđene vođe bande. Obračun policije sa članovima PKG-a usledio je samo mesec dana nakon masovnih nemira u Sao Paulu, kada je poginulo više od 170 osoba. Tokom nasilja koje je trajalo nekoliko dana napadane su policijske stanice, paljeni autobusi, a policija je odgovorila brutalnom silom. Vođe ove bande koje se nalaze u zatvoru, terete se za organizaciju nemira, tj. da su preko mobilnih telefona davali instrukcije ostalim članovima PKG-a.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST