---

Smrt državnog neprijatelja br. 1 >

Basajev dolijao

Do Basajeva su pre FSB-a stigli mnogi novinari, domaći i strani, a u nekoliko intervjua sebe je nazivao teroristom i pretio da su njegova meta svi koji se bore protiv nezavisnosti Čečenije, kako vojnici tako i civili. Bar šest puta proglašavan je mrtvim i od strane ruskih medija i od političara i vojnih komandanata, da bi ih kasnije sve demantovao novim intervjuom ili terorističkim napadom. Za informaciju koja bi dovela do njegovog hvatanja nuđena je nagrada od deset miliona dolara

Šamil Basajev (41), najpoznatiji čečenski terorista i ruski državni neprijatelj broj 1, ubijen je u noći između nedelje i ponedeljka u Ingušetiji, ruskoj republici koja se graniči sa Čečenijom. Basajev je poginuo u eksploziji kamiona u kojoj je uništena kolona vozila u kojoj se nalazio. Kamion marke "kamaz" bio je natovaren sa oko 100 kilograma eksploziva i većom količinom oružja, tako da je eksplozija bila strahovita i čula se kilometrima daleko. Osim kamiona uništena su i tri automobila, čiji su delovi razneti 150–200 metara uokolo.

Telo Šamila Basajeva potpuno je razneto, a identifikovan je po glavi, koja je bila potpuno odvojena od trupa. Iako je potrebno sačekati rezultate DNK analize, koji bi trebalo da budu gotovi do kraja nedelje, izvesno je da se radi o Basajevu.

OSVETA ZA DECU: Njegovu smrt potvrdio je i Ahmed Zakajev, predstavnik čečenskih separatista, koji se nalazi u egzilu u Londonu. Zajedno s njim poginulo je još 12 terorista, među kojima i njegov bliski saradnik Ali Tazijev, poznat i pod nadimkom Magas. Magas, bivši pripadnik ministarstva unutrašnjih poslova Ingušetije, tereti se za učešće u napadu na Nazranj, u julu 2004, kada je poginulo 70 civila, dok ih je 110 ranjeno, zatim za ubistvo komandanta specijalnog odreda MUP-a Ingušetije Muse Nalgijeva i njegovo troje dece. Ruske vlasti tražile su ga i zbog ubistva zamenika ministra unutrašnjih poslova Ingušetije Džabraila Kosteva i pokušaja atentata na ingušetijskog premijera Ibragima Malsagova.

O ubistvu Basajeva, ruskog predsednika Vladimira Putina izvestio je lično direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) Nikolaj Petrušev. Prema njegovoj izjavi, teroristi su pripremali nove napade u Ingušetiji, uoči samita G8, koji će se održati od 15. do 17. jula u Sankt Peterburgu. Dodao je i da je specijalna akcija likvidacije Šamila Basajeva postala moguća zahvaljujući dobrim pripremama i obaveštajnim podacima, sakupljenim u zemljama iz kojih se teroristi snabdevaju oružjem. Predsednik Putin čestitao je svim pripadnicima službi bezbednosti koji su učestvovali u akciji. "Ovo je naša osveta za decu ubijenu u Beslanu i Buđenovsku, i za sve terorističke napade koje su izveli militanti u Moskvi i drugim ruskim regionima, uključujući Ingušetiju i Čečeniju", izjavio je ruski predsednik.

Iako je zasluge za ubistvo preuzeo FSB, čečenski teroristi tvrde da je Basajev poginuo zbog sopstvene greške, prilikom montiranja bombe koja se nalazila u kamionu. Stiče se utisak da u verziju Nikolaja Petruševa sumnjaju i pripadnici policijskih službi Ingušetije, koji su prvi vršili uviđaj, i potom izjavljivali da se FSB pojavio tek pet sati posle eksplozije. Ipak, kao i u slučaju ranijih likvidacija čečenskih lidera, kod kojih još nisu razjašnjeni svi detalji, za očekivati je da tako bude i ovog puta. Za vlasti u Kremlju najvažnije je da Basajeva više nema, tako da se njegovo ubistvo smatra najvažnijom pobedom ruske države nad čečenskim separatistima, i najvećim uspehom posle ubistva Aslana Mashadova u martu prošle godine.

Pobeda je utoliko veća ukoliko se uzme u obzir da je pre manje od mesec dana likvidiran i glavni vođa čečenskih terorista Abdul Halim Sadulajev. Ubistvom Basajeva završen je "jedan od najcrnjih perioda u istoriji Čečenije", izjavio je Alu Alhanov, predsednik severnokavkaske republike.

Šamil Basajev odgovoran je za najteže terorističke napade u Rusiji u poslednjih petnaestak godina. Za njega se čulo još 1991, kada je sa trojicom saradnika oteo avion sa 171 putnikom (prva otmica aviona u ruskoj i sovjetskoj istoriji), koji je leteo za Ankaru. Pretio je da će ga dići u vazduh ukoliko ruske trupe uđu u Čečeniju, u kojoj je nastajao pobunjenički pokret. Tada se sve završilo mirno, bez žrtava i povređenih, i Basajev se vratio u Čečeniju. Učestvovao je i u građanskom ratu u Gruziji, između Abhazije i Gruzije.

Početak prvog čečenskog rata, protiv ruskih federalnih snaga, zatekao je Basajeva na mestu komandanta manje grupe boraca. Ubrzo je nastavio sa terorističkim napadima, koji će šokirati svet. Juna 1995, zauzeo je bolnicu u Buđenovsku sa oko 1000 ljudi koji su držani kao taoci. Oslobođeni su posle pregovora, ali je ipak njih 129 poginulo, dok je više od 400 ranjeno.

NI KONTROLA NI UKLANJANJE: Iako se proslavio kao vojni komandant i postao prilično popularan u Čečeniji, prema analitičarima, ubrzo je postao teret za Aslana Mashadova i njegove saradnike, koji je smatran za umerenijeg lidera i uživao je izvesne simpatije na Zapadu. Međutim, Basajeva izgleda niko nije mogao da kontroliše niti da ga ukloni. Zauzimao je i visoke funkcije u hijerarhiji nepriznate "Republike Ičkerije", bio je premijer i potpredsednik. Njegova ideja bila je stvaranje emirata na Kavkazu, između Crnog i Kaspijskog mora. Prema ruskoj strani, on je najodgovorniji za širenje terorističke mreže po ostalim kavkaskim republikama. Pretpostavlja se da je organizovao i dovođenje stranih boraca, mahom vahabita iz arapskih zemalja u Čečeniju. Sa jednim od njih Ibn ul Katabom organizovao je napad na susedni Dagestan 1999, što će izazvati drugi čečenski rat i konačan slom pokreta otpora.

Dugo je bio neuhvatljiv za ruske specijalne službe. Najbliži hvatanju (ili smrti) bio je 2000. godine prilikom povlačenja iz Groznog, kada je namamljen da uđe u minsko polje. Tada je ostao bez stopala i dela ruke, ali je ipak uspeo da pobegne. Iako će, prema konačnoj verziji, FSB ipak preuzeti zasluge za njegovo ubistvo, ruska tajna služba se u slučaju Basajeva mnogo puta propisno obrukala. Do Basajeva su pre FSB-a stigli mnogi novinari, domaći i strani, a u nekoliko intervjua sebe je nazivao teroristom i pretio da su njegova meta svi koji se bore protiv nezavisnosti Čečenije, kako vojnici tako i civili. Bar šest puta proglašavan je mrtvim i od strane ruskih medija i od političara i vojnih komandanata, da bi ih kasnije sve demantovao novim intervjuom ili terorističkim napadom. Za informaciju koja bi dovela do njegovog hvatanja nuđena je nagrada od deset miliona dolara.

Preuzeo je odgovornost za napad na moskovsko pozorište Dubrovka, 23 oktobra 2002, kada je u akciji ruskih specijalaca od trovanja gasom poginulo 126 osoba i 41 terorista. Godine 2003. konačno je stavljen na listu terorista i u SAD. U 2004. izvršeno je pet velikih terorističkih akcija u Rusiji, a Basajev je preuzeo odgovornost za svih pet. Počev od postavljanja bombe u metrou u Moskvi, preko atentata na čečenskog predsednika Ahmada Kadirova, napada na Nazranj, eksplozije dva aviona do tragedije u Beslanu. Zauzimanje škole u Beslanu, sa 1500 talaca, od kojih su polovina bila deca, konačno je uticalo, prema ocenama analitičara, da Basajev velikim delom izgubi podršku u Čečeniji i na Kavkazu, koju je do tada imao. Epilog nespretne ruske akcije oslobađanja talaca u Beslanu bio je strašan – preko 330 poginulih, a polovinu žrtava činila su deca.

Sa dolaskom na mesto premijera Ramzana Kadirova, sina pomenutog čečenskog predsednika Ahmada Kadirova, situacija polako počinje da se okreće u korist Rusije. I sam bivši čečenski pobunjenik, Kadirov je uspeo da u saradnji sa Rusijom poveća uticaj svog klana, i uzdigne ga iznad ostalih suprotsavljenih čečenskih plemena i klanova. Čvrst režim koji je zaveo u Čečeniji, doveo je do toga da Basajev i njegove pristalice počnu da traže utočište na drugim mestima. Od tada i obaveštajni podaci postaju mnogo pouzdaniji nego ranije, tako da u ovoj godini nije bilo velikih terorističkih akcija. Prema ruskim medijima, on je lociran u Ingušetiji pre više od mesec dana. Neki od njegovih saboraca su se predali Ramzanu Kadirovu, dok su neki likvidirani u okršaju sa snagama bezbednosti. Kada je čuo da je Basajev mrtav, Ramzan Kadirov je izjavio da mu je žao što ga nije sam ubio.

KLJUČNI KORAK: Ubistvo Basajeva u Rusiji se uglavnom ocenjuje kao ključni i najvažniji korak u borbi protiv čečenskih terorista, kao gubitak koji oni neće moći da nadoknade. Putinovi kritičari smatraju da je Basajev ubijen u isuviše zgodnom trenutku, uoči samita G8 u Rusiji, tako da Moskva može da se pohvali time što se uspešno bori protiv terorizma. Ima mišljenja i da će se njegovi bivši saborci sada rasuti po Kavkazu i tako će biti mnogo teže "vidljivi" za ruske službe. Njegov naslednik do danas (utorak) još nije određen, ali je teško poverovati da može imati isti autoritet. Mada je bilo izjava da je sa ubistvom Basajeva otpor čečenskih separatista konačno srušen, Vladimir Putin nije otišao tako daleko i izjavio je da se "borba protiv terorizma nastavlja". Bez Basajeva, ona bi trebalo da bude mnogo lakša.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---