Međuvreme

 

Gde su, šta rade?

Gorica Gajević, nekadašnji visoki funkcioner SPS-a, jedna je od retkih koja, izgleda, nije zaražena politikom da bi po svaku cenu branila svoje mesto u njoj, niti se, poput većine, kao pijan plota držala Beograda kad ga se već jednom dočepala, vratila se kući u Rašku i otvorila advokatsku kancelariju. Upućeni tvrde da za sada nije izgubila nijedan slučaj.

Ž. D.

Pobednici

Dragan Marković Palma, tvrdi da bi koalicija njegove Jedinstvene Srbije i Nove Srbije Velimira Ilića, ministra za kapitalne investicije, ukoliko bi na izbore izašla bez Demokratske stranke Srbije, osvojila 12 do 15 odsto glasova, a da bi sa DSS-om dobila 30 odsto. On je objasnio za "Pres" na čemu temelji ovaj optimizam: "Kako na čemu?! Pa, Velju i mene narod grli i ljubi gde god da se pojavimo. Evo, u nedelju smo bili u Topoli. Nije bilo čoveka koji nam nije prišao i tražio od nas da formiramo koaliciju. Kažu nam: 'Veljo, Palma, vreme je da se udruže Pomoravci i Šumadinci, dosta nam je beogradizacije i centralizacije!' Ne može 99 odsto ministara da bude iz Beograda... I u Guči kad smo bili, nastao je pravi lom! Ne mogu da vam opišem koliko dobro narod reaguje na nas dvojicu. Eto, na tome temeljim svoj optimizam".

B.P.

49 sati referenduma

Ovogodišnji prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena biće obavljen u noći između 28. i 29. oktobra. Kao i svake godine, časovnici će se pomeriti za sat vremena unazad, tako da umesto tri, pokazuju dva sata ujutru. Time će noć trajati jedan sat duže svuda u zapadnom svetu gde se redovno vrši usklađivanje časovnika sa astronomskim pojavama, ali je ove jeseni u Srbiji to posebno zanimljivo jer će se desiti baš u toku dvodnevnog referenduma o novom ustavu Srbije. Prelazak na zimsko računanje će produžiti referendumsku noć, a građani će imati sat vremena više za razmišljanje da li da izađu na birališta.

S. B.

Studenti: Novi protest

Slučaj je hteo da na desetogodišnjicu studentskog protesta 96/97, ponovo otpočne pobuna grupe studenata na Filozofskom fakultetu, ovoga puta pod motom "dole školarine". Pobunjeni studenti kažu da je reč o "poslednjoj šansi da se zaustavi bahato ponašanje uprave fakulteta". Istina, i prethodnih godina su se studenti bunili zbog sve viših školarina, ali protesti su se brzo gasili, a onda su ih čekale još "bezobraznije i nerazumnije" školarine. Primera radi, upisnina na Filozofskom fakultetu za 2003/04. godinu za samofinansirajuće studente iznosila je 45.000 dinara. Prošlog oktobra, školarina je iz nekog razloga narasla na 69.000, a 2006. iznosi 86.000 dinara. Od ove godine i budžetski studenti će isto kao samofinansirajući obnovu godine, praktično, samo mogućnost polaganja ispita, plaćati 27.000 dinara. Jasno je što država neće da finansira ponavljanje godine, ali nije jasno kako je uopšte moguće da jedan student tako mnogo košta društveni fakultet. Studenti Filozofskog fakulteta vole da se porede sa, na primer, studentima hemije koji vežbaju u laboratorijama za koje se zaista mora izdvojiti veliki novac, ali čije su školarine znatno niže. Samofinansirajući studenti Filozofskog praktično studiraju po cenama koje važe na privatnim univerzitetima, ali pod znatno drugačijim uslovima.

Kuda odlazi naš novac, s pravom se pitaju studenti Filozofskog. Za svojih 86.000 dinara oni očekuju makar da imaju dostupnu ispitnu literaturu, po čijoj je obimnosti ovaj fakultet inače poznat. Kako sada stvari stoje, studenti tvrde da biblioteke na tom fakultetu mogu da ponude "tri knjige na sto studenata", iscepane, i to u čitaonicama u kojima nema mesta za učenje. Fotokopiranje i koričenje obimne literature samo je jedan od studentskih dodatnih izdataka. Pošto ga ne vide u knjigama, studenti očekuju da svoj novac bar negde prepoznaju i čude se zašto su učionice tako davno krečene, zašto su radijatori razvaljeni, a stolovi i stolice izgleda da nisu menjani od osnivanja ovog fakulteta.

Peticiju za smanjenje školarine za tri dana potpisalo je oko 1700 studenata, a kada su "pobunjenici" otišli kod ministra prosvete Slobodana Vuksanovića dobili su odgovor da su izmanipulisani i da Ministarstvo nema veze s njihovim problemom te da se obrate dekanu svog fakulteta. Kada su otišli kod dekana Filozofskog fakulteta dr Aleksandra Kostića, on im je rekao da podržava njihove zahteve i uputio ih na adresu Ministarstva finansija da se, ako mogu, izbore za povećanje budžeta fakultetu. U protivnom, ako bi smanjio školarine morao bi da zatvori fakultet. Prema rečima studenata, dobili su i savet da ne talasaju mnogo pre referenduma i izbora. Zahtev studenata da umesto četiri prosečne plate ili 86.000 dinara, godina studija košta četiri minimalne plate ili 35.000 dinara, kao i zahtev da administrativni troškovi na fakultetu pojeftine 50 odsto, ni državne ni fakultetske vlasti još nisu ozbiljno razmatrale. Pingpong studentima između ministra prosvete i dekana Filozofskog fakulteta još traje i trajaće dok se protest ne razvodni ili dok nekome, odnosno studentima, ne prekipi. Šta bi se dogodilo ako bi svi samofinansirajući studenti odlučili da bojkotuju upis pod ovogodišnjim uslovima? Da li bi stvarno dekan zatvorio Filozofski fakultet?

Problem visokih školarina prisutan je i na drugim fakultetima, najpre tamo gde postoji veliko interesovanje za upis. Zakon slobodnog tržišta, kakvo je naše univerzitetsko, nalaže da svaki fakultet može odrediti školarinu s obzirom na interesovanje, a ono je najveće na arhitekturi, medicini, pravima i svim društvenim fakultetima. Otuda ne čudi što se plate profesora sa ovih pojedinih fakulteta kreću između 100.000 i 200.000 dinara. Za to vreme, plate profesora manje popularnih fakulteta, na kojima je upisan mali broj samofinansirajućih studenata, kao što su Mašinski ili Rudarsko-geološki, kreću se oko 50.000 dinara. Razlozi za povećanje školarina, pogotovo na društvenim fakultetima, koji za studente inače imaju minimalne troškove, nikome do kraja nisu jasni, ali sva je prilika da se upisnine najviše odlivaju u profesorske plate. Država to toleriše, jer šta lepše poželeti može od mirnih i zadovoljnih profesora, naročito onih sa društvenih fakulteta.

Ivana Milanović

Kriminal: Propušteni heroin

Prošle nedelje niška carina imala je prijatno iznenađenje: u rutinskom carinskom pregledu zaplenjene robe, u nekim balama pamuka otkrila je 31 kilogram čistog heroina. Ispalo je da su bale bile deo tovara kamiona u kome je pre nekoliko godina otkrivena izvesna količina heroina, pa su i kamion i roba automatski zaplenjeni – bez daljeg detaljnog pregleda, a vozač predat sudu. Sada je došlo vreme da se te bale pamuka već jednom ocarine i – valjda – prodaju na carinskoj licitaciji. Dobro su se setili da ih pregledaju, inače bi bilo bruke: zamislite fabriku tekstila koja u balama pamuka koji ima nameru da isprede nađe heroin... Ima i drugačije tumačenje: da je carini neko dojavio šta je bilo propušteno onomad, to jest da je policija obaveštajnim radom došla do tog podatka. Može biti i da se neko nagodio za skraćenje kazne. Bilo kako bilo, ova zaplena spasla je zdravlje i život mnogima, a sada će se knjižiti kao uspeh MUP-a Srbije i Uprave carina, mada bi je trebalo – pošteno govoreći – knjižiti na račun carinika koji su kamion zaplenili još onda, a nisu ga pregledali do kraja. Valjda im je količina koju su tada pronašli bila dovoljno impresivna da ne traže dalje.

M. Vasić

Kruna na glavi

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, najavio je nastavak borbe za Srbiju kao parlamentarnu kraljevinu iako se slaže sa odredbama novog ustava. Kako prenosi "Danas", Drašković je to ovako objasnio: "Kruna je u Beogradu, glava je u Beogradu i nastavićemo borbu da se kruna nađe na glavi."

B. P.

Jelovnik

Rat u bivšoj Jugoslaviji je odavno završen, ali posledice se vide i na jelovnicima bivše domovine. Tako je pre neki dan gost iz Beograda u jednoj poznatoj sarajevskoj kafani pitao kelnera šta je to "Pavarotijeva šnicla", na šta je ugostiteljski radnik, nakon kraćeg snebivanja, jedva iz sebe iscedio "Karađorđeva". Nekoliko dana kasnije, u Banjaluci, pod odrednicom "Poslastice", uočio je "carsku pitu". I opet se kelner zbunio, počeo nešto da priča o orasima, da bi na kraju stao i kroz zube procedio "baklava". A ako vas put nanese u Prištinu, gde je većina jelovnika na engleskom, ne zbunjujte osoblje nezgodnim pitanjem šta je to bezimena ("No name") salata. Kašće vam se samo.

D. A.

Vađenje krompira

Na njivi kompanije Svislajon Takovo, 17. oktobra krompir su vadili administrativni radnici te firme jer se na konkurs za vađenje krompira koji je ovo preduzeće raspisalo javilo samo pet zainteresovanih. Na administrativnim radnicima je ostalo da sa njive površine deset hektara krompirom napune oko 30 vagona. U opštini Gornji Milanovac, evidentirano je oko 5.000 nezaposlenih.

J. L.

Licence za struju

Prošle nedelje je Savet Agencije za energetiku Republike Srbije odobrio licence za distribuciju i proizvodnju električne energije preduzećima Elektrodistribucija Beograd, Jugoistok iz Niša i Centar iz Kragujevca. Od juna 2006. godine, Agencija je izdala ukupno 68 licenci preduzećima koja su ispunila propisane uslove, oko 300 zahteva je vraćeno na dopunu, a trenutno se obrađuje više od 500 zahteva. U poslednjoj seriji, odobrene su licence svim srpskim distributerima, ali je zanimljivo da li će Agencija izdati licence i svim malim privatnim proizvođačima električne energije, koji struju dobijaju iz obnovljivih izvora.

S. B.

Pogled iz Berlina

Fondacija "Hajnrih Bel", povodom premeštanja regionalnog ureda iz Sarajeva u Beograd, organizovaće u Beogradu 24. oktobra u poslovnoj zgradi Ineks međunarodnu konferenciju "U potrazi za Srbijom". Učesnici će pokušati između ostalog da odgovore i na pitanja kuda ide Srbija kao nedovršena država, da li je u Evropi ili protiv Evrope, i kako izgleda iz Berlina i Brisela.

M. V.

Zvonolivnica: Bez odzvona

Na dnu Francuske ulice na Dorćolu, nalazi se zvonolivnica "Popović", jedna od dve zvonolivnice u Srbiji. Vazduh u njenim prostorijama ima ukus metala, radnici masnih šaka nose kalupe za livenje, a sve predmete prekriva metalna prašina. Na postoljima se klate upravo izlivena zvona, čudne alatke i grbovi odloženi su na drvene stolove, a po uglovima su skrivene stare bronzane biste osnivača radionice i zvona izlivena još po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića. S leve strane je kancelarija u kojoj je dva veka stara arhivska građa izmešana sa bronzanim statuama donetim na popravku. Iza velike prostorije spušta se hodnik ka mreži malih radionica gde se nalaze strugovi za metal i drvo, kalupi za sitne elemente i peć u kojoj se lije bronza. Ozidana do visine od metar i po, ona tutnji i stvara visoku temperaturu, dok u središnjoj prostoriji leži pripremljeno takozvano lažno zvono, napravljeno u pesku.

Prva srpska radionica zvona "Popović" osnovana je još 1832. godine i ima najdužu porodičnu tradiciju u Srbiji. Međutim, kako je "Vreme" prenelo u prošlom broju, ova zvonolivnica će uskoro biti porušena. Gradska direkcija za imovinu prodala je zemljište na kom se livnica nalazi američkom preduzeću Ocean Atlantic, tako da će jedna od najstarijih srpskih manufaktura biti iseljena, a da pritom nije obezbeđen novi prostor. Zvonolivnica se na ovom zemljištu nalazi od 1946. godine, a prema generalnom urbanističkom planu Beograda, ova lokacija predviđena je za stambenu zgradu. Zato Popovići nisu očekivali da će zauvek ostati ovde, ali su smatrali da im grad i građevinski investitori moraju ponuditi alternativu.

"Mi lijemo crkvena zvona", kaže za "Vreme" vlasnik Jevrem Popović, objašnjavajući da se nisu nadali da će gradske i republičke vlasti dopustiti da se ugasi zvonolivnica koja lije zvona tradicionalnom metodom u glini. "Bilo je više zainteresovanih za ovo zemljište, predstavnik firme Ocean Atlantic je dolazio pre dve godine i razgovarao sa nama, ali se ispostavilo da nemaju sredstva za investicije. Mislim da samo hoće da preprodaju zemljište. Naš advokat je zatajio i čak tražio nagradu. Kada smo dobili obaveštenje o iseljenju, tužili smo Direkciju." Popovići su sklopili i ugovor o partnerstvu sa preduzećem Sigrid Co., ali ih je Ocean Atlantic prteduhitrio.

"Pravno sve izgleda korektno", kaže Stanislav Popović, Jevremov sin i naslednik radionice, objašnjavajući kako je gradska administracija napravila ovoliki propust. "Kad se samo malo zadubite, već se vidi prljavština. Nismo mi kiosk pa da nas uklone preko noći, na ovoj lokaciji radimo već 60 godina." Radionicu je osnovao lutajući zvonar Avram u prvoj polovini XIX veka, da bi se tajna livenja potom prenosila na pokolenja. Zvonolivnica se od tada selila, bila paljena, bombardovana u Prvom svetskom ratu, imovina Popovića je konfiskovana, ali je u Titovoj Jugoslaviji bila jedna od prvih privatnih zanatskih radnji koje su radile. Popovići su tada krišom lili zvona, zbog čega je otac sadašnjeg vlasnika bio isleđivan i zatvaran. Danas ova radionica godišnje izlije oko 50 zvona klasične težine, a trenutno se sprema za livenje jednog od 2500 kilograma, mada je završetak tog posla neizvestan zbog mogućeg iseljenja.

U međuvremenu, beogradski mediji preneli su vest da je grupa studenata Pravnog fakulteta podnela Savetu Evrope Predlog konvencije o zaštiti starih zanata. Ako prođe redovnu proceduru i bude usvojena, biće to prva evropska konvencija koja je predložena iz naše zemlje. Da li će to biti prekasno za najstarije zanatlije u Srbiji?

S. B.

Navijači: Rasisti

Policija u Čačku saopštila je da je u pritvoru zadržala osam osoba "na okolnosti" izazivanja rasne netrpeljivosti i mržnje na prvenstvenoj utakmici održanoj 14. oktobra između Borca (Čačak) i Voždovca. Grupa "navijača" čačanskog superligaša istakla je transparent sa natpisom "Odlazi odavde jer te niko ne voli", upućen igraču Borca Majku Tamvanjeru, a zatim su se pokazali sa belim kukuljicama na glavama čime su valjda hteli da ukažu na sličnost sa američkim Kju Kluks klanom. Ekipu su bodrili sa uzdignutom desnom rukom što bi trebalo da ih poveže sa nemačkim nacističkim pokretom.

Ovaj galimatijas najgorih ideologija na jednom mestu, na maloj utakmici u srpskom prvenstvu još jednom nas je podsetio da se na tribinama dešavaju najgore stvari koje po pravilu prolaze bez posledica. Otkud nacisti u Čačku, otkud rasna netrpeljivost prema fudbaleru iz Zimbabvea?

Nedavno su tako i navijači Crvene zvezde, pred utakmicu sa Liberecom, razvukli tzv. šetalicu preko severne tribine na kojoj su bili naslikani Gračanica, patrijarh, Lazar i njegovi vitezovi. Scenografiju je pratila pesma koju su pevale crvene beretke. Pre

utakmice i sa Belgijom i sa Jermenijom, koje je reprezentacija Srbije igrala u kvalifikacijama za EP 2008, "navijači" su bodrili svoj tim poklicima "Ubi, zakolji da Šiptar ne postoji" i pesmicom "Čiča Dražo gde je moje dete". Militantni duh na stadionu podržao je vojni orkestar koji je svirao Marš na Drinu, i Sprem’te, se sprem’te četnici. U javnosti je nekako ocenjeno da ukoliko ne dođe do krvave tuče na tribinama ili oko "sportskih borilišta", sve je proteklo u najboljem redu i da je atmosfera bila za pamćenje.

S. G.

Valjevo: Duvan čvarci

Kao što red, tradicija, i, naravno, dalji razvoj nalažu, i Valjevo je dobilo svoju manifestaciju po kojoj će se prepoznavati, i stalo u red sa Turijom, Mrčajevcima i ostalim leskovcima i mudijadama. Tačno na Mio'ljdan, 12. oktobar, u centru grada, na keju Kolubare, održan je Prvi festival duvan-čvaraka. Za sve ponajbolje zaslužan Slavan Batočanin, koji je kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitio duvan-čvarke, i odlučio da svoj brend šire brendira. Jošte zaslužni valjevski mesari i Kulturno-prosvetna zajednica, ima i toga, koja je bila formalni organizator, jerbo Opština, u krizi vlasti, nije stala iza 'volikog i 'vakog projekta koji joj je baš pristajao. Sve bilo, i ocenjeno, kao uspešno i fantastično, želje učesnika nepodeljene, sve treba da preraste u tradiciju i jedno proširenje sa još običaja i još svega toga.

Dan je bio kakav se poželeti može, mesari poranili i založili desetak ranija sa svinjskom masnoćom koja kuvanjem daje čvarke, narod uz'o da pristiže, sve uzelo da se odvija. Dim, i to beli, uz'o da se vije, ranije da se krčkaju, bilo besplatnog Valjevskog piva iz cisterne, Vujić vode, tačno iza podne, preko puta, preko reke, uze da teče umetnički program, voditelj objavi da se manifestacija smatra otvorenom. Čvarci su se čvarili, za dobar čvarak treba sedam sati, Ganci orkestar uz'o da cigulja, javiše se i drugi umetnici, reče se pesnik Pjevčević, dvaput odlikovan, "Nije istina, nije ni varka/ ništa lepše nema od Valjevskog duvan čvarka", javi se i pesnik Srba, nije im'o pesmu o čvarcima, nije se spremio, ali im'o drugi asortiman, "Kratka suknja, butke bele/ nosi meni kobasice sele. Osetila želje moje/ kobasice dupke stoje..." Dan uz'o da odmiče, uzeše da cede čvarke, narod kome su obećani besplatno i mast i čvarci uze da se primiče, dok si rek'o ranija, ode trista kila čvaraka i dve tone masti, niko ne upade u raniju, al' mesari izvukoše žive glave.

Kad je sve odmaklo i ponestalo, preko reke zatrubi orkestar Lazovića iz Ježevice, odsvira se po programu pa dopade među ranije, nasta opšte ceđenje. Ko pomislio da sve prošlo bez popova i političara taj valio, čvarcima se, sprem kraj i na vreme, desi Dušan Mihajlović, ministar bivši, čija je klanica Divci imala tri ranije, sve sa Matijom bez Voje Bećkovićem, niko nije rek'o otkud, ali su se, ko za referendum, svi i odma' setili.

D. T.

Prvi "low-cost" letovi

Avio-kompanija Centavija od 25. okrtobra uvodi redovan čarter saobraćaj za Podgoricu i Zagreb po ceni od devet evra, što su kod nas prvi letovi kompanija koje posluju po "low-cost" principu. Rezervacija i prodaja karata počinje 18. oktobra, a cene karata će zavisiti od trenutka kad budu rezervisane. Planirano je da u početku za Podogoricu i Zagreb lete dva aviona tri puta nedeljno, a iz Centavije najavljuju da će spisak zemalja i broj aviona biti veći već sredinom novembra. Cene karata će, kako je najavio izvršni direktor kompanije Vladimir Panjević, biti od devet do 79 evra.

S. K.

Kolonisti

U selu Jabuka kod Pančeva, u nedelju je obeleženo šest decenija od prve kolonizacije Makedonaca u ovaj deo Južnog Banata. Proslavu je organizovala makedonska zajednica u znak sećanja na dolazak prvog voza koji je 1946. godine stigao u Jabuku sa naseljenicima iz Makedonije. Svečanosti su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Makedonije Branko Crvenkovski, koji su tom prilikom razmenili niz diplomatskih fraza o prijateljstvu i mnoštvo lepih reči o ljubavi dva naroda. Istim povodom, najavljeno je i uvođenje dvojezičnosti u selima pančevačke opštine, pošto ovde živi najviše kolonizovanih Makedonaca koji su uspeli da sačuvaju svoj nacionalni identitet. Od 26.000 Makedonaca u Srbiji, petina ih danas živi u Pančevu.

S. B.

Vijagra

Na graničnom prelazu Gradina carinici su 10. oktobra otkrili 800 tableta vijagre, u vrednosti od 800.000 dinara, sakrivenih među ličnim stvarima sirijsko-slovačkog bračnog para. Upakovane, tablete od po 100 mg, bile su obmotane oko tela putnice, koja je u drugom stanju. Zaplenjena roba je privremeno zadržana, a protiv putnika je pokrenut prekršajni postupak.

J. L.


 

Život

Nekoliko minuta trajale su ovacije zaječarske publike kada je stručni žiri na 15. Danima "Zorana Radmilovića" objavio da je najbolji glumac ovogodišnjeg festivala Nebojša Glogovac, koji je ostvario lik Ivana u predstavi Hadersvild Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Zatim je predsednik žirija Milan Caci Mihailović nastavio da čita obrazloženje koje su osim njega potpisali i glumica Nada Blam i pesnik Saša Jelenković kao i članovi žirija:

"Ivan Nebojše Glogovca je pravo pozorište. To je umetnost koja ima pravi smisao, to je dokaz posvećenosti glumačkom pozivu. Ivan Nebojše Glogovca je dokaz viška čarobnog dara koji ovaj istinski umetnik pronosi scenama na radost vernika naše umetnosti, koja izaziva najlepše i najiskrenije suze. Nebojša Glogovac je veliki glumac, majstor koji zaslužuje ovo priznanje, najtopliji aplauz publike i duboki naklon svojih kolega."

Glogovac je rođen 1969. u Trebinju. Osnovnu i srednju školu završio je u Pančevu. Tokom studiranja na Fakultetu dramskih umetnosti dobio je stipendiju JDP-a, a karijeru je počeo u predstavi Velika pljačka. Sledile su Lažni car Šćepan Mali, Troil i Kresida, Rođaci iz najboljih dana, Tamna je noć, Parabelum, Bure baruta i filmovi Vukovar – jedna priča, Ubistvo s predumišljajem, Bure baruta, Nebeska udica, Munje, Normalni ljudi i drugi.

D. Mihajlović

Vreme zabluda: Šta pokazuje termometar u svemiru?

U školskim udžbenicima obično piše da je temperatura svemira apsolutna nula. Iz toga proizlazi da bi termometar koji slučajno ispadne astronautu tokom njegove šetnje izvan svemirske stanice pokazivao apsolutnu nulu na Kelvinovoj skali, zapravo temperaturu od –273,15 oC. Ne postoje termometri koji mogu da izmere tako niske temperature, ali, da li je temperatura svemira zaista apsolutna nula? Bez razmatranja koliko je bezvazdušni prostor vakuum, može se uzeti da u njemu gotovo nema nikakvih materijalnih čestica koje bi se kretale, tako da on praktično nema unutrašnju energiju, a temperatura je jednaka apsolutnoj nuli. No, šta bi zaista pokazivao termometar u bezvazdušnom prostoru? Na razdaljini koja odgovara rastojanju Zemlje od Sunca, pa i u orbiti svemirske stanice, termometar bi verovatno pokazivao sobnu temperaturu, dakle, oko 20 oC. Kao i sva druga materijalna tela, termometar zrači toplotu, ali je isto tako apsorbuje. Ako je izložen sunčevom zračenju, strana termometra okrenuta Suncu prima toplotno zračenje praktično bez gubitaka, tako da bi se on zagrevao iako je u svemiru, i to sve dok se apsorbovane i emitovane količine toplote ne izjednače. Slična je situacija i sa astronautima, čija je strana okrenuta ka Suncu topla, a druga hladna. U danima pred početak grejne sezone, u vakuumu između toplih dana i toplih radijatora, ljudima ne znači previše što termometar u svemiru pokazuje sobnu temperaturu, ali sada češće nego inače mogu da osete isto što i astronauti. Kada su okrenuti ka kvarcnoj peći, jedna strana tela im je topla, a druga hladna.

S. B.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST