---

 

Međuvreme

 

Bor: Radnici u tranziciji

Pre četiri godine rudnike u Boru i Majdanpeku, uz socijalni program, napustilo je oko 5500 radnika. Sada, uoči predstojeće privatizacije, iz Basena je otišlo još oko 2500 ljudi. Mnogi su se odlučili za opciju da po godini radnog staža dobiju 250 evra. U proseku je, po radniku, isplaćeno oko 6500 evra. Malo, ukoliko se misli na nesigurnu budućnost i ulaganja u privatni biznis ili nekretnine, a dovoljno da se izmire nagomilani računi i neko vreme živi bezbrižno.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru, u septembru je na evidenciji bilo više od 6000 nezaposlenih. Zbog toga, neophodno je bilo iznaći mogućnosti da oni koji su napustili veliki rudarski gigant ne ostanu bez budućnosti, odnosno bez drugih načina da obezbede egzistenciju sebi i svojim porodicama. Prema iskustvu i po ugledu na zemlje koje su prošle dug i bolan put tranzicije, RTB Bor je početkom ove godine, uz podršku Ministarstva za rad i zapošljavanje, finansirao otvaranje Tranzicionog centra. Cilj je pružanje pomoći sada već bivšim radnicima u pronalaženju novog posla ili započinjanju sopstvenog biznisa. Kroz Tranzicioni centar do sada je prošlo oko 1400 radnika i članova njihovih porodica, kaže Dragan Ranđelović, zamenik direktora RTB-a i koordinator u ovom centru. U početku, interesovanje radnika odnosilo se na regulisanje sopstvenog pravnog statusa, a potom i na programe obuke i osposobljavanja. Najviše interesovanja pokazali su za obuku u oblasti ekologije, informatike, kao i za druge prekvalifikacije i dokvalifikacije. Za one koji bi da nešto konkretno nauče o biznisu, kako bi otpremninu mogli da ulože u osnivanje sopstvene firme, Ranđelović kaže da postoji posebna obuka tokom koje se osnovi poslovanja savlađuju na primeru virtuelnog preduzeća. Savetnik za preduzetništvo u Tranzicionom centru Nebojša Babović dodaje da su interesovanja različita, od reciklaže plastičnih masa do proizvodnje mašina, odnosno poslova koje su radnici obavljali na radnom mestu u Basenu sa koga su došli. Njihovo znanje o proizvodnji treba dopuniti obukom o prodaji, odnosno verifikaciji svoje proizvodnje na tržištu, ukoliko žele da se bave sopstvenim biznisom i tu im je Tranzicioni centar od velike pomoći. U RTB-u Bor najavljuju skoro osnivanje dva biznis inkubator centra, uz finansijsku pomoć Svetske banke, kako bi pomogli svojim bivšim radnicima da se upuste u vode preduzetništva. Jedan centar bio bi poljoprivredni, a drugi industrijski.

Poslovni centar u Boru, jedan od 19 ovakvih centara u Srbiji, koji radi u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, otvoren je u septembru prošle godine. Za sveukupni privredni razvoj i rešavanje problema nezaposlenosti, osnivanje malih i srednjih preduzeća od presudne je važnosti. Upravo je to i smisao poslovnih centara – da kroz savetodavne i edukativne aktivnosti, pomognu zainteresovanima da pokrenu lični posao. Sve usluge su besplatne, a stručni tim pruža pomoć u izradi biznis plana i daje savete o zakonskoj regulativi, poreskim obavezama, izvorima finansiranja, registraciji preduzeća. Sonja Stanković, rukovodilac Poslovnog centra u Boru, kaže da je za proteklih 14 meseci rada održano 30 osnovnih i specijalizovanih obuka za oko 500 polaznika i ističe da je njih 100 nakon toga registrovalo svoja preduzeća.

Uz subvencije koje Tržište rada pruža pravnim licima i preduzetnicima kroz regionalne programe zapošljavanja nezaposlenih, onima koji su u tranzicionom vremenu izgubili posao u Boru ostaje da ne sede skrštenih ruku, već da aktivno traže radno mesto ili pokrenu sopstveni biznis sa znanjem i nešto novca koji im je pripao socijalnim programom.

Zanimljivo je da isplata otpremnina, koja je dugo bila neizvesna, nije značajnije uticala na promet i cene nekretnina u Boru. Cene stanova već godinama su znatno niže od republičkog proseka i iznose od 200 do 250 evra po kvadratu. I to ne samo zbog malih plata Borana već i zbog toga što je u vreme najvećeg industrijskog razvoja, od početka šezdesetih do sredine osamdesetih, stanogradnja bila u ekspanziji. Gotovo da nije bilo zaposlenog, pre svega u RTB-u, koji nije dobio stan. Mnogi su ih za male pare otkupili u vreme inflacije, a drugi ih još otplaćuju. Ukoliko se u potrazi za boljim životom nastavi iseljavanje iz ovog rudarskog grada, lokali i stanovi vredeće još manje. Međutim, ako neka velika kompanija, zainteresovana za veće investicije i otvaranje novih radnih mesta, kupi RTB, možda će to uticati na povećanje cena stambenog i poslovnog prostora.

Darinka Mihajlović

Pančevo: Još malo otrovne agitacije

Posle serije incidenata u novembru, Pančevo je tiho i pod maglom, naizgled mirno ušlo u naredni mesec. Umesto ekologa i industrije u Južnoj zoni, u otrovnoj magli proteklog vikenda ratovali su samo divlji prevoznici i Autobusko transportno preduzeće Pančevo. Posle prošlonedeljne posete šefa Misije OEBS-a, ambasadora Hansa Ola Urstada, potom iznenadne posete ministra Aleksandra Popovića u noći 27. novembra kad je došlo do dramatičnog povećanja imisije otrovnih gasova u gradu, kao i potonjeg sastanka u Upravi za zaštitu životne sredine, Koordinaciono telo se nije više sastajalo, a u Skupštini opštine nastavljene su redovne aktivnosti, zasedanja, rasprave o kanalizaciji i gasovodu, glasanja o novim članovima veća i stranačkim izbornim aktivnostima. Razuđene ekološke organizacije su organizovale sastanke na kojima se većalo kako se medijski promovisati i naći sponzore za nove akcije, dok se redakcija lokalnog lista "Pančevac" posle neuspelih barikada vratila pravljenju novina.

I imisija nad gradom je, takođe, bila kao i uvek. Prema merenjima monitoring sistema opštine Pančevo imisija benzena je svakog dana bila viša od pet μg/m3, koliko iznosi granična vrednost imisije ovog gasa prema evropskim merilima. U ponedeljak je srednja dnevna koncentracija benzena bila viša od 18 μg/m3, u nedelju je na mernom mestu Vatrogasni dom zabeležena srednja koncentracija viša od 45 μg/m3, a na Vojlovici od 29 μg/m3, dok se u četiri prethodna dana na oba merna mesta kretala između pet i 15 μg/m3. Konkretne vrednosti koncentracije u pojedinim satima tokom vikenda povremeno su dostizale vrednost i do 80 μg/m3.

Šta je razlog tome? Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, meteorološki uslovi tokom cele nedelje bili su "nepovoljni za razblaživanje zagađujućih materija". U NIS Petrolu su rekli za "Vreme" da Rafinerija nafte Pančevo vodi računa o meteorološkim uslovima, oni tvrde da otrovi nisu potekli iz njihovih pogona, kao i da će zbog trenutnih investicija u ekologiju "koje ničim ne podižu profit", stanje biti mnogo bolje sledećeg novembra. "Cilj nam je da zaštitu životne sredine podignemo na najviši nivo. To su investicije koje traju nekoliko godina i deo su našeg strateškog plana do 2009. godine", rekao je za "Vreme" Dragan Vučur, pomoćnik izvršnog direktora NIS Petrola za razvoj i investicije. On je objasnio da NIS investira više od 50 miliona evra u ekologiju.

Pored Rafinerije, u Južnoj zoni benzen mogu da emituju i druge fabrike. Šta se događa sa HIP Petrohemijom, najvećim izvoznikom u Srbiji? Prema saopštenju ove fabrike od 21. novembra, Upravni odbor je jednoglasno usvojio ostavku generalnog direktora Siniše Borovića, njegovu funkciju sada obavlja Šandor Ambruš, a ovih dana se očekuje i postavljenje novog direktora. U tom pretakanju odgovornosti sprema se krivično gonjenje nadležnih u ovoj fabrici zbog pretakanja goriva u zao čas i nepoštovanja rešenja Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine da pri nepovoljnim meteorološkim uslovima pojedina postrojenja obustave rad.

U međuvremenu, Zavod za zaštitu zdravlja u Pančevu predstavio je "Procenu uticaja kvaliteta vazduha u Pančevu na zdravlje u periodu 2002/2005", koja ipak malo govori o uticaju benzena i uglavnom se bavi uticajem čađi na zdravlje ljudi. Jedan od razloga zašto ovakve procene nisu potpunije jeste nedostatak pouzdanih podataka o uzrocima smrti. "Ne možete ništa procenjivati ako nemate tačne podatke", rekla je za "Vreme" prim. dr Milica Tanasković-Sarić iz Zavoda za zaštitu zdravlja, objašnjavajući da svaka procena sama po sebi sadrži grešku, ali da pre svega zahteva obezbeđenje validnih populacionih podataka, podataka o zdravstvenim ishodima i o ekspoziciji stanovništva.

S. Bubnjević

Telekom Telekomu

Sledeći primere velikih svetskih operatera mobilne i fiksne telefonije, Telekom Srbije odlučio je da se proširi. Izbor je ovoga puta pao na Telekom Republike Srpske čiji je većinski paket akcija kupljen 5. decembra 2006. za 646 miliona evra. Drugi zainteresovani kupac, Telekom Austrija, ponudio je znatno manju cifru (467 miliona evra) i ostao kratkih rukava.

Srpski Telekom kupio je 65 odsto državnog kapitala, dok je ostatak za sada ostao u rukama Privatizacionog fonda, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fonda za restituciju i manjih akcionara. Telekom Srbije dužan je da sedište preduzeća zadrži u Banjaluci, da uloži minimalno 50 miliona evra tokom 2007. i da poštuje neotuđivo pravo Vlade RS na korišćenje telekomunikacione infrastrukture Telekoma Srpske. Ovo preduzeće, inače, ima 630.000 registrovanih korisnika mobilne i 350.585 korisnika fiksne telefonije, poseduje licence za mobilnu mrežu i servise, fiksnu mrežu i pružanje internet usluga na (celoj) teritoriji BiH. Telekom Srpske ima 2748 zaposlenih i s prošlogodišnjom dobiti od približno 30 miliona evra važi za jedno od najjačih preduzeća u RS.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare premijeri RS i Srbije Milorad Dodik i Vojislav Koštunica bili su vidno zadovoljni ovim poslovnim potezom – jedan je istakao da je BiH veliko tržište za Telekom Srbije, dok je drugi podsetio da je u pitanju istorijski najveća investicija jedne srpske firme u inostranstvu i da je to još jedan dokaz "oporavka i ekspanzije srpske privrede". Najvažniju informaciju tom prilikom ipak je dao direktor Telekoma Draško Petrović koji je naglasio kako će se ova investicija isplatiti za približno deset godina.

Potpuno očekivano, jedini disonantni ton stigao je s gubitničke strane, iz Telekoma Austrija. Generalni direktor Boris Nemšić ocenio je da je u pitanju "politička odluka". U izjavi za austrijsku novinsku agenciju APA, Nemšić tvrdi da je Telekom Srbija "teško preplatio", i podseća da je ponuda iz Beograda bila čak za trećinu viša od austrijske. Za razliku od Petrovića, Nemšić ističe da se uložena sredstva "nikada ne mogu isplatiti".

T. Skrozza

Struja: Cene i štednja

Sudeći po izjavi ministra energetike Radomira Naumova, cena struje neće se menjati do aprila sledeće godine, uprkos tome što je predviđeno da od 1. januara 2007. na snagu stupi nova metodologija formiranja cena koju je izradila Agencija za energetiku. Iako se po medijima spekuliše da se ovom odlukom manipuliše građanima uoči izbora i da se na taj način, istovremeno, ruši autoritet Agencije kao nezavisnog regulatornog tela, predsednik saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić kaže za "Vreme" da "stvari ne treba tako povezivati" i da "postojanje tarifnih sistema ne treba automatski značiti i promenu cena". U skladu s novim načinom formiranja cena, energetska preduzeća, u ovom slučaju EPS, moraju da uz planove poslovanja za sledeću godinu do kraja tekuće godine predlože i cene za narednu godinu. Elektroprivreda predlog treba da uradi na osnovu metodologije i tarifnih sistema koje je izradila Agencija. Tek kada Agencija potvrdi da ih je EPS dobro primenio, predlog odlazi vladi. Koliko će čekanje na promenu cene struje uticati na dobrobit energetskog sektora, ostaje da se vidi. EPS, uz već ugovoreni uvoz 500 miliona kilovat-časova za ovu zimu, novim tenderom namerava da kupi još toliku količinu energije, jer, kako se procenjuje, rezerva od jedne milijarde kilovat-časova neophodna je da bi se izbegle eventualne zimske redukcije. Dnevna potrošnja struje ovih dana dostiže i do 126 miliona kilovat-časova, što je za osam odsto više nego protekle zime u danima sa istom prosečnom temperaturom. U cilju podsticanja štednje struje, EPS je raspisao tender na kome će nabaviti 120.000 štedljivih kompakt fluorescentnih sijalica. Svako od 60.000 domaćinstava, urednih platiša, dobiće na poklon po dve ovakve sijalice. One imaju snagu od 20, ali svetlosnim fluksom potpuno zamenjuju klasične sijalice od 100 vati. Procena je da će 120.000 štedljivih sijalica smanjiti potrošnju struje u Srbiji za 1,7 miliona kilovat-sati i to samo za mesec dana. Tender za kupovinu ovih sijalica je u toku, a uredne platiše mogu ih dobiti već u februaru sledeće godine.

J. Lazić

Sport: "Grobari" in vivo

Pre nego što su poboli krstaču sa imenom generalnog sekretara FK Partuzan Žarka Zečevića i zapalili sveće, navijači ovog beogradskog fudbalskog kluba oplemenili su svoj višegodišnji protest i bojkot šetnjom ulicama Beograda posle prvenstvene utakmice sa OFK Beogradom prošle nedelje. Oni su demonstrirali na način koji je nov za pripadnike navijačkih grupa, ali uobičajen u političkom životu Srbije – čime su celom događaju dali novu dimenziju.

Politički aktivizam doveo je do posete Skupštini i Vladi Srbije gde su "grobari" predali pisma predsednicima poslaničkih grupa u odlasku i predsedniku Vlade Vojislavu Koštunicu sa zahtevom da se država pozabavi "mafijaškim poslovima" uprave FK Partizan. Više od godinu dana nakon početka organizovanog bojkota utakmica svog omiljenog kluba predstavnici navijača su se odlučili da pomoć i zaštitu potraže kod onih koji upravljaju zemljom jer je Partizan "državna imovina" kojom nesavesno upravljaju pojedinci (čitaj: Žarko Zečević, Nenad Bjeković i bivši predsednik Ivan Ćurković, trenutno predsednik Olimpijskog komiteta Srbije). U Vladi ih je primio Aleksandar Šoštar, vaterpolo legenda prethodnih Jugoslavija i Partizana i danas prvi čovek Uprave za sport pri Ministarstvu prosvete, koji je istakao da se država ne može mešati u unutrašnje stvari jednog fudbalskog kluba. "Grobari" traže od države da spreči bogaćenje pojedinaca na račun imena kluba koji pripada svima koji ga vole.

Ovakva eskalacija nezadovoljstva nije iznenadila vodeće ljude kluba, pa je Zečević posle nedeljne utakmice ponovio, po ko zna koji put, da on nije odgovoran, da je on najmanje sporan, jer on ne nastupa na terenu, da je njegov posao da obezbedi uslove i da to odlično radi i da nikada nije video da oni koji kažu da vole svoj klub navijaju protiv njega. "To nema nigde na svetu", bio je rezigniran, ali miran Zečević.

Međutim, verovatno nema nigde u svetu, takođe, da gro navijača jednog kluba bojkotuje utakmice svog kluba, a da uprava ne čini ništa da tu situaciju promeni, pa se dogodi da na međunarodnoj utakmici protiv Oksera u UEFA kupu minule nedelje bude prodato nešto preko tri hiljade karata što je apsolutni negativni rekord u šezdesetogodišnjoj istoriji "kluba iz Humske".

Promenu nije donela ni sednica Upravnog odbora u ponedeljak. Ranije je bilo nagovešteno da bi moglo da dođe do izbora novog predsednika i da je kandidat za to mesto Nenad Popović, u poslednje vreme veoma medijski eksploatisan šef ekonomske sekcije Koordinacionog tela za KiM. Odluka je pomerena za kraj godine kada će biti održana Skupština kluba, a trenutno stanje je okarakterisano veoma lapidarno, ali "znakovito": "Sve je u redu."

S. Georgijev

Carinska mafija

Još pet carinika i jedan policajac uhapšeni su u okviru akcije razotkrivanja takozvane carinske mafije. U sinhronizovanoj akciji u Vršcu, Beogradu, graničnim prelazima Vatin i Kaluđerovo policija je uhapsila pet službenika Republičke uprave carina: Dragana Ž., Tomislava B., Radeta M., Atilu T. i Dušana K. kao i komandira policijske stanice na graničnom prelazu Vatin Vasu M. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, ta kriminalna grupa je uz dogovor sa članovima koji su već uhapšeni overavala fiktivne izlaske teretnih vozila iz zemlje. MUP ističe da je svim uhapšenima određeno policijsko zadržavanje.

Četiri S

Božidar Đelić, bivši ministar finansija Srbije, predlaže novu državnu politiku koja će se zasnivati na četiri načela, četiri S: slobodi, stvaralaštvu, snazi i solidarnosti. "Ta četiri načela formiraju novi srpski vek koji je novo srpsko rodoljublje i patriotizam", rekao je Đelić na predstavljanju svoje prve knjige Kada će nam biti bolje.

Gašenje stanice

Redakcija Radija Krlo e Romengo protestovala je 4. decembra zbog odluke Republičke radiodifuzne agencije i Republičke agencije za telekomunikacije da se jedini romski radio u Beogradu – ugasi. U saopštenju, kojim se poziva na miting upozorenja ispred prostorija RRA u centru Beograda, redakcija radija zatražila je da se iznađe rešenje da ovaj radio nastavi da radi bar na lokalnom nivou. U saopštenju se, između ostalog, navodi da konkurs za lokalne frekvencije još uvek nije raspisan i da taj radio "nema nameru da se gasi", jer će na taj način 105.000 Roma iz Beograda i okoline izgubiti jedino sredstvo informisanja. Krlo e Romengo je 27. novembra dobio rešenje RRA da, u roku od osam dana, prekine emitovanje programa.

Sudnice ko na filmu

Sudovi Srbije uskoro će imati standard opremljenosti kao američki sudovi, rekao je, prilikom obilaska renoviranih prostorija Trgovinskog suda u Zrenjaninu, ministar pravde Zoran Stojković. Proces adaptacije i opremanja sudova u Srbiji u završnoj je fazi, a za taj poduhvat izdvojeno je više od deset miliona evra iz republičkog budžeta.

Oslobođena Vojna tajna

Krivično vanraspravno veće Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu odlučilo je da se privremeno oduzeti primerci knjiga Vojna tajna I i Vojna tajna II vrate okrivljenom autoru Vladanu Vlajkoviću i Helsinškom odboru za ljudska prava, kao izdavaču. Ovom odlukom autoru i izdavaču biće vraćeno 682 primerka navedenih knjiga. Kako stoji u saopštenju Veća, zaključak je da se vraćanjem privremeno oduzetih knjiga ne može ometati dalji tok postupka, niti bi mogle nastati bilo kakve posledice po bezbednost zemlje s obzirom na to da su izmenjene društveno-istorijske okolnosti i da je sadržaj ovih knjiga dostupan široj javnosti kroz različite vidove sredstava javnog informisanja.

Broj nedelje

Prema rezultatima istraživanja koje je na uzorku od 1205 srednjoškolaca iz šest gradova Srbije sprovela nevladina organizacija Astra, 37 odsto srednjoškolaca doživljava velike neprijatnosti dok preko interneta "četuje" sa svojim virtuelnim poznanicima. Čak 38% tinejdžera i lično se upoznalo sa osobom sa kojom je "na vezi".

Kažnjen vozač

Vozač autobusa čačanskog Autoprevoza koji je 22. novembra izbacio jedanaestogodišnjeg dečaka iz vozila zato što je povratio, kažnjen je tako što je sa mesta vozača premešten na mesto perača autobusa. Direktor Autoprevoza Andrija Stanić se izvinio majci dečaka Slavici Jelušić, koja je nakon što je njen sin izbačen iz autobusa ostala u vozilu sa još dvoje dece, bebom i mlađim sinom. Ona je izvinjenje prihvatila, a kako je rekla, njen sin je iz vozila izbačen u blizini glavne autobuske stanice, te ga je brzo pronašla.

Korak u nauku

Naredne godine će Istraživačka stanica Petnica proslaviti 25 godina svog postojanja. Ova čuvena vanškolska obrazovna ustanova, smeštena na brdu u selu Petnica kod Valjeva, godinama uvodi mlade talentovane učenike i studente u svet nauke. Kroz petničke programe je do sad prošlo više od 20.000 učenika od kojih su mnogi odavno postali ugledni istraživači u svetu i kod nas. U Petnici će se od 7. do 10. decembra održati Peta konferencija radova polaznika ovogodišnje serije seminara, na kojima su đaci iz cele Srbije, podeljeni po programima, radili tokom 2006. godine. Naziv konferencije je "Korak u nauku".

Spomenik

U Ljigu je 2. decembra, u okviru programa obeležavanja Dana opštine, otkriven spomenik prvom dobrovoljnom davaocu krvi na Balkanu, kačerskom seljaku Budimiru Gajiću iz Ivanovaca. Gajić je krv dao 1916. godine u poljskoj bolnici Srpske vojske u blizini Soluna "po svim principima savremene transfuziologije". Spomen-bista Budimira Gajića, postavljena na platou ispred sedišta opštinske organizacije Crvenog krsta delo je vajara iz Ljiga Đorđija Kaljevića, profesora likovne kulture u lokalnoj osnovnoj školi.

Iza osmeha

U četvrtak 7. decembra, u prostorijama Britanskog saveta u Beogradu će se održati novi naučni kafe, ovog puta sa zanimljivom temom iz psihologije – Nauka iza osmeha. "To će biti uzbudljiv video-konferencijski događaj gde ćemo povezati predavača iz Londona sa publikom u Beogradu i u Nikoziji na Kipru", rekla je za "Vreme" Brana Lišić iz Britanskog saveta. Konferenciju će vodti doktor Dejvid But, a predavanje će održati doktor Danijel Netl sa Univerziteta Njukasl. Ovaj poznati brinatski psiholog objavio je knjigu Nauka iza osmeha, koja je izdata 2005. u Oksfordu.

Nagrada Ivanu Čoloviću

Beogradski centar za ljudska prava ove godine nagradu "Konstantin Obradović" dodelio je dr Ivanu Čoloviću, etnologu, koji je, kako se navodi u obrazloženju nagrade, u poslednje vreme poznatiji kao proučavalac, tumač i kritičar kulturnih zbivanja u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije, angažovan borac protiv netrpeljivosti, mračnjaštva i nasilja. Žiri je istakao knjige (Književnost na groblju, Divlja književnost, Vreme znakova, Bordel ratnika, Kad kažem dubina, Etno...) koje je Čolović objavio u poslednje dve decenije kao upečatljivo svedočanstvo i analizu kulturne i nekulturne strane raspada Jugoslavije i degeneracije društva. "Kao što to obično biva, Ivan Čolović nije do sada dobio nijednu domaću nagradu niti odlikovanje, ali je zato nosilac prestižne ‘Herderove’ nagrade i najvišeg francuskog odlikovanja Legije časti. Žiri smatra da je za Beogradski centar za ljudska prava čast što je nagrada ‘Konstantin Obradović’ prva nagrada dodeljena Ivanu Čoloviću u Srbiji." Nagrada se dodeljuje u znak sećanja na osnivača i zamenika direktora Beogradskog centra i jednog od najuglednijih stručnjaka za međunarodno javno pravo i najvećeg znalca međunarodnog humanitarnog prava.

Život

Alternativnu Nobelovu nagradu, nezvanično ime za The Right Livelihood Award, koju je 1980. ustanovio Jakob fon Uekskul za praktični doprinos rešavanju neposrednih izazova s kojima se svet suočava, 9. decembra primiće i Amerikanac Danijel Elsberg (75).

Elsberg je američka persona dramatis postao zbog objavljivanja "Pentagonskih papira" 1971. Reč je o oko 7000 strana dokumenata i analiza o istoriji uplitanja SAD u Vijetnamski rat, sve tamo od kraja Drugog svetskog rata, a ne tek posle povlačenja Francuza sredinom pedesetih. Elsberg je u Pantagonovom projektu pokrenutom na inicijativu tadašnjeg ministra odbrane SAD Roberta Maknamare radio najpre kao član RAND korporacije (od 1959), potom i kao službenik Pentagona (od 1964).

Suočen s činjenicama koje nesumnjivo dokazuju ne samo smišljeni ulazak i eskalaciju rata u vreme Ajzenhauerove, Kenedijeve, Džonsonove i Niksonove administracije nego i obmanjivanje javnosti, Elsberg je tajno fotokopirao dokumenta i – ne uspevši da zainteresuje neke članove Senata koji su se protivili ratu – ponudio ih redakciji "Njujork tajmsa". Posle objavljivanja prvog teksta 13. juna 1971, Niksonova administracija pokušala je da zabrani dalje štampanje i u tome privremeno uspela, do odluke Vrhovnog suda.

Elsberg je, zbog pritiska koji je Niksonova administracija vršila na FBI, od tog trenutka postao najtraženija osoba u SAD. U pokušaju da ga diskredituju, Niksonovi "vodoinstalateri" su provaljivali u ordinaciju i stan Elsbergovog psihijatra. Elsberg se predao sudu 28. juna, svestan mogućnosti da rizikuje smrtnu kaznu ili doživotnu robiju zbog krađe poveljivih dokumenata, zavere, izdaje i špijunaže. U maju 1972. sve optužbe protiv njega su povučene, zbog u međuvremenu otkrivene afere Votergejt, koja će Niksona koštati mesta predsednika SAD.

Danijel Elsberg danas nema naslednika koji bi rizikovao da objavi poverljiva dokumenta o prvom i drugom zalivskom ratu, čiji je aktivni protivnik. U stručnoj javnosti poznat je kao harvardski ekonomista, po Elsbergovom paradoksu koji objašnjava način donošenja odluka u suprotnosti s očekivanim koristima.

A. Ć.

Vreme zabluda: Kako živeti od svetlosti

Verovatno niste čuli za sve veći broj entuzijasta koji navodno upražnjavaju Living on light, život od svetlosti, što je bez ikakve sumnje jedna od najbizarnijih zabluda novijeg doba. No, možda imate prijatelja koji će na nekoj sedeljci, pre ili kasnije, ispričati da se njegova drugarica udala za nekog ko tamo negde u inostranstvu poznaje osobu iz pokreta Living on light, ljudsko biće koje već godinama uopšte ne unosi hranu, već se hrani svetlošću. Čitava ideja se sastoji u tome da se energija za normalno funkcionisanje metabolizma ne dobija iz hrane, nego iz energije elektromagnetnog zračenja, onog koje potiče uglavom od Sunca, ali kod izbirljivijih pripadnika pokreta i od zvezda iz ostatka kosmosa.

Da li je moguće da čovek ostane živ i normalno funkcioniše bez unošenja hrane? Nije. Čovek bez hrane može da preživi samo 60 dana. Na tome bi se završilo ovo "Vreme zabluda", kad ne bi bilo neverovatnog podatka da je čak 25.000 ljudi u svetu pokušalo da upražnjava tehniku života od svetlosti. Izvesni Šri Hira Ratan Marek iz Indije navodno nije ništa jeo još od 1995. godine, a još uvek je živ. Ovaj Indijac je o sebi i svom gladovanju dao i nekoliko intervjua, objašnjavajući prilično nerazumljivo kakve to sve ima veze za duhovnim jačanjem i "trećim okom".

Agitatori ove "duhovne revolucije" život od svetlosti objašnjavaju svakojakim besmislicama o pretvaranju energije neutrina, a neki tvrde da ljudski ogranizam može da vrši fotosintezu ako se tome nauči. Fotosinteza je oblik ishrane kojom biljke u vrlo složenom hemijskom procesu pretvaraju neogranske materije u energestka organska jedinjenja, zahvaljujući svetlosti. Međutim, čovek nema koren kojim crpi materije iz tla, nikako ne može da apsorbuje svetlost i da je upotrebi za pretvaranje ugljen-dioksida i vode u glukozu, niti sadrži za to neophodni hloroplast.

Ako se ipak odlučite da razvijete duhovne sposobnosti i uštedite prilična novčana sredstva ne kupujući namirnice, već se hraneći na obnovljivim izvorima energije, na internetu svašta možete naći o tome, knjige, uputstva i recepte za različite boje svetlosti. Izvesna Jasmuhin, debeljuškasta agitatorka pokreta, napisala je bestseler o ovoj temi. Može da se naruči na internetu, po ceni od 33 australijska dolara. Pitanje je kako Jasmuhin troši svoje autorske honorare, kad ne kupuje hranu.

S. B.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---