---

Gej Slovenija >

Problem nestašice dece

"Ne smemo da pristanemo na snižavanje osnovnih prava i sloboda"

Prvi homoseksualni bračni par u Sloveniji presavio je tabak i zatražio od domaćeg Ustavnog suda da odbaci sporne delove zakona o "registraciji istopolne zajednice", koji je usvojen u junu prošle godine. Mitja Blažič, predsednik Društva za intergraciju homoseksualnosti (DIH), i jedan od supružnika, zajedno s partnerom Vikijem Kernom, očekuje da to bude "prvi korak ka izjednačavanju homoseksualnih veza sa porodičnim odnosima heteroseksualnih zajednica", onako kako su to već rešile neke države u EU-u.

"Ove godine smo bili svedoci fizičkog nasilja nad istospolno orijentisanima u Mariboru i Ljubljani, a uz to su komšije mladića obolelog od side bukvalno isterale iz njegovog stana, pošto je procurelo koja mu je dijagnoza", upozorava Blažič, nezadovoljan ne samo oblikom registracije svoje veze pred opštinskim organom u Ljubljani nego i teškom situacijom na području ljudskih prava u državi. Blažič podseća da nisu na udaru samo homoseksualci, već da je došlo do zaoštravanja i restrikcija i na području azilne politike, do radikalnih zahvata vlasti u novinarske slobode, smanjivanja prava nekih verskih zajednica, pokušaja ograničavanja ustavnih prava žena – besplatan prekid neželjene trudnoće – i ukidanja nekih davno osvojenih socijalnih prava...

Sve to je razlog za brigu i traži brzu reakciju nadležnih na nivou države i civilnog društva, ukoliko nećemo da dozvolimo da Slovenijom zavladaju stereotipi, populizam, strah i mržnja, kaže predsednik DIH-a i dodaje da ne smemo da ćutimo jer "ne smemo da pristanemo na snižavanje osnovnih prava i sloboda". Što se tiče prava slovenačkih homoseksualaca, nada se da će im Ustavni sud konačno priznati pravo na nasledstvo i tako ih izjednačiti sa heteroseksualnim parovima. Želi da izdejstvuje ukidanje odredbe koja trenutno uređuje nasleđivanje u istospolnim zajednicama, pošto "zakon ne sme da uređuje to pravo s osvrtom na način života pojedinca", dakle s obzirom na njegovo seksualno usmerenje. To nije u skladu ni sa slovenačkim ustavom, koji kaže da smo svi jednaki, tvrdi Blažič.

Gej zajednica Slovenije smatra da je način nasleđivanja imovine posle smrti jednog od partnera diskriminatoran, jer se u bitnim tačkama razlikuje od "opšteg uređenja" te materije. Zato preživeli partner sad može da računa samo na svoj deo zajedničke imovine, jer mu aktuelni zakon ne priznaje pravo ni na nužni deo. Ukoliko se, međutim, ustavne sudije ogluše o zahteve slovenačke gej zajednice, predsednik DIH-a obećava tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Blažič i Kern od oktobra ove godine žive u "registrovanoj partnerskoj zajednici", a tik uoči obreda u opštini najavili su da će oboriti zakon koji su poslanici usvojili prošle godine, zakon koji homoseksualnim parovima omogućava ozvaničenje veze umesto klasičnog venčanja, koje je još uvek rezervisano samo za heteroseksualce. Nezadovoljstvo je izazvala i činjenica da nisu mogli da upriliče pravu svadbu za rođake i prijatelje u dvorani rezervisanoj za venčanja u Ljubljanskoj tvrđavi, već su "ceremoniju" odradili na radni dan, u pauzi za ručak, u skučenoj kancelariji matičara. Posle na brzaka pročitanog govora matičara i potpisivanja dokumenta (bez parafa kumova), svatovi su protestovali, ljuti što sve nije trajalo "ni pet minuta". Matičar se nije uzbudio jer je soba odgovarala pravilniku – bila je "uređena i svetla, opremljena propisanim državnim simbolima". Što se tiče svečarske atmosfere, pravilnik je nije predvideo.

Mitja i Viki odmah su kazali da se za ponižavajuću "registraciju" posle sedam godina života u zajedničkom domaćinstvu nisu odlučili zato da bi "potvrdili vernost jedan drugom", već zato što im to otvara pravni put za pritužbe pred ovdašnjim i institucijama EU-a. Tada se nisu izjasnili hoće li krenuti stopama kolega iz Španije, gde je gej par iz Barselone 30. septembra uspeo da usvoji svoje prvo dete. Tako je prvi muški par usvojio godinu dana staru bebu, pošto je katolička Španija, u skladu sa evropskom praksom, pre godinu dana usvojila zakon koji homoseksualcima dozvoljava ne samo venčanje već i usvajanje dece.

Muški supružnici iz Barselone, čiji identitet nije otkriven, savladali su sve birokratske prepreke kod kuće, posle čega im je sud potvrdio papire za usvajanje, onako kako je protreklih meseci uspelo i zajednicama lezbejki. Uprkos ovome španska udruženja homoseksualaca nisu zadovoljna i ukazuju na težak raskorak između teorije i prakse. U Španiji je na raspolaganju malo dece za usvajanje, otuda predsednik udruženja tamošnjih homoseksualaca Rafael Salazar protestuje što mnogoljudne države, poput Rusije, Kine i latinskoameričkih država, ne dozvoljavaju usvajanje dece gej, odnosno lezbejskim bračnim zajednicama. Jedina država koja to omogućava je Južnoafrička Republika, ali tamo se zbog ogromne potražnje na dete čeka osam godina i više – zbog ograničene ponude.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---