---

36. Filmski festival u Roterdamu (24. januar – 4. februar, 2007) >

Tigrice i tigrovi

Filmski festival u Roterdamu otkriva nove autore, podstiče nove i drugačije filmske pristupe, a ove godine je u konkurenciji prikazano 15 filmova. Od prve tri nagrade festivala, dve su otišle u ruke ženskih autora

Za "Vreme" iz Roterdama

Roterdamom kola dosetka da kada je jedne godine jedna poznata holivudska zvezda najavila da upravo sleće na roterdamski aerodorom i stiže na festival, došlo je do blage panike i organizatori su učinili sve da do ovog "nemilog" događaja ne dođe. Jednostavno holivudske zvezde ne pristaju Roterdamu. To je festival na kome su glavane zvezde filmski reditelji i to pre svih reditelji debitanti ili oni koji su upravo snimili svoj drugi film. Oni dolaze u Roterdam po svoju filmsku sreću a ona se zove nagrada VPRO Tigar. Ravnopravno se dodeljuju tri Tigra a svaki od njih podrazumeva i po 10.000 evra, dok je ono VPRO televizijska mreža koja nagrađenima obezbeđuje TV prikazivanje u Holandiji. Roterdam otkriva nove autore, podstiče nove i drugačije filmske pristupe a ove godine je u konkurenciji prikazao 15 filmova.

Ovogodišnji, 36. Roterdam biće upamćen po presedanu – od tri Tigra, dva su otišla u ruke žena autora – to su Pia Marais, autorka filmova Neuglađeni iz Nemačke, i rediteljka iz Malezije Tan Čui Mui sa filmom Ljubav pobeđuje sve, dok su trećeg Tigra ravnopravno podelili filmovi AFR Danca Mortena Harca Kaplersa i Zverska kaljuga Brazilca Klaudija Asisa.

NAGRAĐENI: Film Neuglađeni je priča o četrnaestogodišnjoj devojčici koja želi da živi u normalnoj porodici, ali nikako da joj se posreći. Njeni roditelji se na njen užas bave nedozvoljenim poslovima samo da bi obezbedili visoki standard i udovoljili svojim izuzetnim prohtevima. "Inspiracija za ovu priču potiče iz mog vlastitog života jer su moji roditelji bili hipici i uvek su se potucali od mesta do mesta a ja sam poput junakinje mog filma čeznula za stalnim boravištem. Naravno da sam svojoj filmskoj priči pridodala ponešto da bih je učinila zanimljivijom te obrnula prirodne uloge tako da dete u ovom filmu vodi računa o svojim roditeljima", izjavila je rediteljka filma.

Malezijski film Ljubav pobeđuje sve jeste priča o mladoj devojci koja u želji za boljim i sadržajnijim životom dolazi u Kuala Lumpur. No, život nije uvek onakav kakvim ga zamišljamo, i kad sretne ljubav ona je dovodi u situaciju o kakvoj nikad nije ni sanjala. Veoma zanimljiv i vizuelno snažan film Zverska kaljuga Klaudija Asisa govori o nasilju nad ženama, o životu bez dostojanstva i morala i to negde među beračima šećerne trske gde je seksualno iskorišćavanje maloletnica deo svakodnevice. "Ovim filmom hoću da se pobunim protiv nasilja nad ženama u Brazilu danas", rekao je Asis prilikom primanja nagrade.

I najzad, AFR je film pomešanih žanrova u kome se dokumentarno-igranim postupkom rekonstruiše ubistvo danskog predsednika vlade Andersa Foga Rasmusena. Zanimljivo je da je film sniman sedam meseci kriomice, da sam reditelj igra ubicu, mladog anarhistu Emila, da niko u Danskoj nije znao da se film sa ovom temom snima, te da je autor od samog početka zbog toga angažovao advokata jer slično delo još nikad u Danskoj nije snimljeno. Autora tek očekuju reakcije u vlastitoj zemlji pošto je film prikazan samo u Roterdamu.

Nagradu Udruženja filmskih kritičara Holandije dobila je, takođe, žena, i to Nina Davenport (SAD) za film Operacija filmadžija-projekat u nastajanju. Pričalo se da je u najužem izboru za nagradu bio i film Boli Li? – prva balkanska Dogma mlade Anete Lešnikovske, Makedonke koja živi u Holandiji. Ovaj film Lešnikovska naziva docku-fictionary delom. Film govori o tome kako grupa makedonskih zaljubljenika u film bez sredstava snima po Dogma pravilima. "U Makedoniji smo radili Dogma filmove još od pedesetih, pa sve do danas", reći će jedan od junaka u filmu, a autorka dodaje da je na neki način htela svojim vršnjacima u Makedoniji da pokaže kako se film zaista može snimiti bez novca, ako to želiš. Film je beskrajno šarmantan, spontan i deluje sveže i drugačije. Lešnikovska neće na festivale po eks-Jugoslaviji, hoće u bioskope i planira za jesen prikazivanje svog filma u Beogradu.

OSTALI: Bilo je za očekivati što je za retrospektivni program najpoznatijeg i najproduktivnijeg hongkonškog reditelja Džonija Toa postojalo veliko ineteresovanje u Roterdamu. Oni koji tragaju za nečim drugačijim uživali su u susretu sa Abderahmanom Sisakom iz Malija, čiji je film Bamako bio jedan od najprovokativnijih na festivalu. Ovaj film govori o suđenju koje obični ljudi u Maliju priređuju Svetskoj banci koju smatraju odgovornom za siromaštvo Trećeg sveta. Posebno zadovoljstvo imali su oni koji su uspeli da dođu do ulaznica za pobednički film ovogodišnje Venecije Mrtva priroda Jia Džang Kea koji stiže i na beogradski FEST. Ovaj ubedljivi predvodnik "šeste genarcije" kineskih filmskih stvaralaca uz Mrtvu prirodu snimio je i dokumentarac Dong jer su ga inspirisale "slike" koje nudi priobalje Jangcea koje će biti poplavljeno kad tri džinovske brane budu izgrađene. Bilo je uzbudljivo videti i najnoviji film Vernera Hercoga Zora spasa o poznatom američkom pilotu rodom iz Nemačke, Diteru Dengleru, o kome je Hercog 1997. napravio dokumentarni film Mali Diter mora da leti. Ovaj čovek je bio prvi koji je uspeo da pobegne iz zloglasnog logora u Laosu, gde je bio zatvoren pošto je učestvovao u tajnoj misiji. Zanimanje je izazvalo i najnovije delo "učitelja iranskog filma" Moshena Makmalbafa Krik mrava koje je ovaj autor snimio u Indiji, zatim stari majstor Otar Joseliani sa Baštama u jesen, ironičnom pričom o bivšem razvlašćenom ministru i njegovom privikavanju na običan život bez privilegija. Svoje poklonike imali su i blistavi Privatni strahovi na javnim mestima Alena Renea, nagrađen u Veneciji, ili Ofsajd Džafara Panahija, nagrađen prošle godine u Berlinu.

NAŠI U ROTERDAMU: U pratećim programima Roterdama prikazana su dva naša filma. U programu "Majstori: Kraljevi i asovi" predstavljao nas je Goran Paskaljević sa filmom Optimisti a u programu "Vreme i Strujanja" film Hamlet, debitantsko delo Aleksandra Rajkovića. Ovaj vrlo dobar film koji je izazvao poprilično interesovanje kritike i publike prikazan je bez prisutva autora, te je izostao uobičajeni susret posle projekcije. Rajković koji je u sporu sa svojim producentima nije shvatio da je Roterdam odlična odskočna daska za svet, pa se više bavio sporom sa producentom nego svojim delom. Prilično loš potez u svakom smislu. Film Hamlet je rađen po poznatoj Šekspirovoj "tragediji za sva vremena", ovovremen je i dešava se na deponiji smeća. Kralj je – kralj deponije, a Hamlet je Rom kao i ostali akteri drame. Autentični ambijent, prevashodno glumci naturščici Romi i samo dva profesionalca (Petar Božović i Igor Đorđević), sjajna kamera (Milad Tauk), odlična montaža (Aleksandar Rajković) kvaliteti su ovog filma koji će se pred našim gledaocima naći na ovogodišnjem FEST-u.

Naš glumac Predrag Miki Manojlović igrao je glavnu ulogu u filmu Na kraju mora Nore Hope, zanimljivoj filmskoj priči o ljudskoj usamljenosti, prepunoj dugih praznih kadrova bez puno reči u kojima su glumci imali izuzetno težak zadatak. No, kao da je sve to "leglo" Manojloviću i njegovoj partnerki, poznatoj bugarskoj glumici Dijani Dobrevoj. Manojlović je pravo iz Roterdama otišao u Berlin gde igra u filmu Irina Palm Sema Eduarda Garbarskog koji je u konkurenciji za Zlatnog medveda. Pored toga Manojlović igra i u filmu Klopka Srdana Golubovića koji će takođe biti prikazan u Berlinu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---