---

 

Meridijani

Bukurešt: Basesku se vratio

Na referendumu održanom prethodnog vikenda, građani Rumunije odlučili su da zadrže aktuelnog predsednika Trajana Baseskua na vlasti, što je ovaj i predvideo. Na nekom od skupova pre izvesnog vremena, rekao je da će "ovo predsedničko putovanje biti dugo", ali ono što se na tom putu isprečilo, bile su političke neprilike u zemlji koje usporavaju ionako nedovoljno brze reformske procese. Evropska unija, čiji je Rumunija postala član, budno kao i Vašington prati šta se dešava u zemlji. Naime, SAD planiraju da presele svoje trupe iz Nemačke u Rumuniju i Bugarsku, odnosno bliže Kavkazu, Balkanu, Bliskom istoku i Africi. Za to vreme, Basesku se vraća na vlast i nastavlja sa onim što je započeo. "Nekim političarima ne odgovara ono za šta se ja zalažem, a to su: osuda zločina počinjenih za vreme komunizma, otvaranje dosijea tajne policije Sekuritate i uspostavljanje nezavisnog sudstva, koje je počelo istragu o aktivnostima nekih važnih političkih figura", objašnjava predsednik Basesku novinarima televizije Evronjuz. Kako sam kaže, njegov opoziv u parlamentu bio je u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda, a pokrenut je isključivo kako bi se zaustavile antikorupcijske mere koje je sprovodio i objavljivanje dosijea tajne policije. Njegovi protivnici, uglavnom bivši komunisti osumnjičeni za korupcionaške afere tokom devedesetih, optužuju Baseskua da koristi državnu bezbednost kako bi ih špijunirao. Bivši predsednik Jon Ilijesku, ispitivan zbog kontroverzne uloge u razbijanju protesta rudara, kada je poginulo devetoro ljudi, nastavlja sa kampanjom, tražeći da Basesku ode, ili će se politički sukobi u zemlji nastaviti. Takav stav zastupa i rumunski premijer Kalin Popesku Tariseanu, koji optužuje Baseskua za retoriku po kojoj su svi drugi krivi osim njega.

Vašington: Amerikanac u banci

Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je da želi Amerikanca na čelu Svetske banke, koji bi nastavio tamo gde je smenjeni Pol Volfovic stao – prenele su sve svetske agencije. Amerikanac Pol Volfovic napušta banku 30. juna zbog afere koja negativno utiče na ugled banke; nakon sastanka sa članovima Izvršnog odbora Svetske banke odlučeno je da se on povuče. Naime, šef Svetske banke je pre dve godine prekršio pravila tako što je zloupotrebio položaj i svojoj devojci, Šahi Rizi, tada službenici banke, obezbedio premeštaj u Stejt department i veću platu. Volfovic tvrdi da je time zapravo hteo da izbegne sukob interesa, ali očigledno je da mu komisija nije baš poverovala i bio je prinuđen da kovertira ostavku. Naime, komisija je prihvatila njegovo objašnjenje da je "postupao moralno" i da nije imao loše namere, ali tvrdi da je počinio nekoliko grešaka prilikom transfera svoje devojke. U svakom slučaju, upravni odbor je pozitivnom ocenom o moralnosti Volfovica ostavio mogućnost odlazećem predsedniku da nesmetano nastavi karijeru. U naslovima u medijima može se pročitati i da je Pol Volfovic bio "loš menadžer", i da predsednik SAD Buš nerado prihvata ostavku čoveka koji je pre odlaska u Svetsku banku bio zamenik američkog ministra odbrane.

Buš je rekao da žali zbog situacije u kojoj se Volfovic našao, ali da

ceni njegov rad u borbi protiv siromaštva u Africi i njegove antikorupcijske napore. Buš je u intervjuu agencije Rojters odbacio sve pretpostavke da bi odlazeći engleski premijer Toni Bler mogao da dobije taj posao. "Nisam razgovarao o tome sa Tonijem Blerom, ali smatram da bi bilo dobro da Amerikanac vodi banku", rekao je Buš. Toni Bler je bio jedan od mogućih kandidata, kao i Ašraf Gani, bivši ministar finasija u avganistanskoj vladi, trenutno zaposlen u Svetskoj banci, Trevol Manuel, južnoafrički ministar finansija, Ngozi Okonjo Iveala, bivši nigerijski ministar finasija i bivši zvaničnik Svetske banke. No, nakon Bušove objave, ova imena ne dolaze u obzir, a na listu poželjnih kandidata dospeli su Robert Zelik, bivši zamenik državnog sekretara SAD, Robert Kimit, zamenik sekretara trezora SAD, i druga imena, uključujuči Henrija Polsona, sekretara trezora.

Bejrut: Hronika smrti

U Libanu se situacija znatno pogoršala otkad je radikalna grupa Fatah al Islam najavila jak otpor ukoliko libanska vojska nastavi sa bombardovanjem njihovih položaja. "Borićemo se do poslednje kapi krvi ukoliko vojska nastavi sa napadima", izjavio je Abu Salim Taha, portparol te grupe za koju se smatra da je povezana sa Al kaidom. "Oni su počeli sukob i oni treba da ga zaustave. Odluka je njihova." Taha kaže da broj žrtava u njihovim redovima za Fatah ne predstavlja problem, ali je izrazio zabrinutost za civile iz te oblasti, koji nisu u stanju još dugo da izdrže – do sada je u sukobima između vojske i ove radikalne grupe (čije je baza u palestinskom izbegličkom kampu Nar al Bared) poginulo oko 60 osoba.

London: Udovica je znala

Bivšeg oficira KGB-a Andreja Lugovoja očekuje optužba za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, takođe ruskog špijuna – potvrdilo je tužilaštvo, a prenosi engleski BBC. Ser Ken Mekdonald je izjavio da će biti pokrenut sudski postupak protiv Lugovoja, koji je odbacio svaku mogućnost da ima veze sa trovanjem. Margaret Beket, sekretar za odnose sa inostranstvom, poručila je ruskom ambasadoru da "očekuje punu saradnju", dok je Litvinjenkova udovica Marina izjavila da je veoma zadovoljna razvojem događaja. Ona je, naime, pre nešto više od mesec dana otkrila novinarima imena trojice osumnjičenih ruskih državljana koje "juri" Skotland jard, a prvi na listi bio je Andrej Lugovoj. Ostala imena koja je ona navela (Dmitri Kovtun, Vjačeslav Sokolenko), tužilaštvo ne spominje.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---