---

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja >

Nastavak započetog posla

Zdravstveni sistem treba da obezbedi pravičnost u korišćenju i finansiranju zdravstvene zaštite, finansijsku i institucionalnu održivost sistema, efikasnost, kao i da unapredi kvalitet rada i usluga i da obezbedi prihvatljivost takvog sistema i za korisnike i za davaoce usluga u tom sistemu.

Nastavak započetog posla, još brže i još efikasnije, to je glavni plan Ministarstva zdravlja.

Pacijent (građanin) mora da bude zaista u središtu pažnje održivog zdravstvenog sistema:

a) Bolja obaveštenost o pravima pacijenata (vaša prava su naša briga, u redu je da se žalite kada niste zadovoljni ili kada mislite da su vaša prava povređena);

b) Kodeksi ponašanja zaposlenih u svakoj zdravstvenoj ustanovi;

c) Insistiranje na primeni Zakona o zdravstvenom osiguranju – ukupna participacija za godinu dana samo do trećine jedne mesečne plate/penzije.

Promocija zdravlja i preventiva bolesti, posebno onih koje su izazvane pušenjem duvana i rizičnim ponašanjem, moraju i dalje da budu prioriteti:

a) Dalje unapređenje zdravlja dece, mladih i adolescenata (donesene su strategije sa akcionim planovima)

b) Strategija za hronične nezarazne bolesti, zaštitu zdravlja starih, osoba sa mentalnim poremećajima, zaštitu zdravlja na radu, palijativno zbrinjavanje;

c) Od početka 2008. sistematski nacionalni programi skrininga najčešćih malignih bolesti;

d) Sprovođenje Strategije za kontrolu duvana u Srbiji.

Dalje povećavanje prava iz ostvarivanja zdravstvene zaštite na teret zdravstvenog osiguranja. Do kraja 2007. povećati još više broj operacija kukova i ukinuti liste čekanja za ovu operaciju u 2008. godini. U 2008, bez lista čekanja za lečenje tumora štitaste žlezde radioaktivnim jodom.

Dalja primena sistemskih zakona donetih 2004. i 2005. godine:

a) Konkursi za sve direktore zdravstvenih ustanova; smenjivanje direktora, ako se u ustanovama naplaćuje više od predviđene participacije;

b) Lokalna samouprava kao osnivač nekih ustanova, saglasno zakonu (opština, grad, pokrajina, republika);

c) Kvalitet i efekti rada kao osnova boljeg finansiranja rada u zdravstvu;

d) Licence, komore (lekarska, stomatološka, farmaceutska, biohemijska, sestrinska) kao nezavisne institucije sa javnim ovlašćenjima;

e) Povećavanje učešća privatnih ustanova u pružanju usluga koje finansira RZZO;

f) Dopunsko osiguranje u RZZO, 2008–2010;

g) 2007 – izbor Saveta za zdravlje Srbije, u Skupštini, na pet godina (koji Skupštini predlaže plan razvoja zdravstva za deset godina).

Do 2010. godine moramo prepoloviti nezaposlenost zdravstvenih radnika. Zapošljavanje novih 300 doktora i 700 medicinskih sestara u 2007. realan je i dostižan cilj, jer je rezultat Strategije kadrova u zdravstvu Srbije, za period 2006–2010. godine.

Do 2010. završetak započetih ravnomernih i ravnopravnih ulaganja u infrastrukturu – 500 miliona evra, uključujući integrisani informacioni sistem u zdravstvenom sistemu do 2010. godine. U toku 2007. i 2008. završiće se nekoliko započetih projekata, a u drugoj polovini 2007. godine počeće realizacija projekta rekonstrukcije kliničkih centara u Srbiji (Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad) – i to će obeležiti čitav mandat Vlade i Ministarstva zdravlja.

Do 2010. donošenje sektorskih zakona je neophodno – transfuzija, transplantacija, vantelesna oplodnja, mentalno zdravlje, evidencije u zdravstvenom sistemu, kao i prilagođavanje novim evropskim direktivama postojećih propisa (u farmaceutskoj oblasti, na primer).

Najvažniji rezultati Ministarstva zdravlja u prvih 100 dana Vlade Republike Srbije:

1. Ministarstvo zdravlja sprovodi strategiju smanjenja nezaposlenosti u sistemu zdravstvene zaštite sa ciljem da se nezaposlenost prepolovi do 2010. godine.

Ministarstvo zdravlja odobrilo je 1000 novih radnih mesta za 300 doktora medicine i 700 medicinskih sestara-tehničara.

U domovima zdravlja zaposliće se 180 doktora medicine u delatnostima opšte medicine, odnosno zdravstvene zaštite odraslih građana, a u hitnoj medicinskoj pomoći 19 doktora medicine.

U bolničkim ustanovama zaposliće se 101 doktor medicine (od čega, u delatnostima anesteziologije sa reanimatologijom 59 i radiologije 42) i 700 medicinskih sestara-tehničara na poslovima zdravstvene nege pacijenata.

2. Kampanja "Imate pravo" za informisanje građana o pravima pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite.

Ministarstvo zdravlja Srbije pokrenulo je kampanju informisanja stručne i šire javnosti o pravima pacijenata, u cilju boljeg upoznavanja korisnika i davalaca zdravstvenih usluga o pravima građana i pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite.

Jednomesečna kampanja, koja je početak kontinuiranog procesa, obuhvatala je emitovanje TV spota, bilborde, distribuciju edukativnih brošura i postera u zdravstvenim ustanovama i prisustvo u štampanim i elektronskim medijima. Organizovana su regionalna savetovanja za zaštitnike pacijentovih prava.

3. Predstavljena publikacija o zdravlju stanovništva Srbije.

Istraživanje je realizovalo Ministarstvo zdravlja krajem 2006. godine uz finansijsku i stručnu pomoć Svetske banke, regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije i Instituta za javno zdravlje Srbije.

Prethodno istraživanje rađeno je 2000. godine, pre petooktobarskih promena, tako da rezultati ovog istraživanja predstavljaju značajnu osnovu za procenu efekata rada Ministarstva zdravlja na reformi i razvoju zdravstvenog sistema i očuvanju i unapređenju zdravlja stanovnika naše zemlje.

Periodično ispitivanje zdravlja stanovnika obezbeđuje važne podatke o socijalno-ekonomskim odrednicama zdravlja, zdravstvenom stanju na osnovu samoprocene ispitanika, životnim stilovima, korišćenju zdravstvene službe i troškovima za zdravstvenu zaštitu. Ovi podaci omogućavaju evaluaciju politike i programa u periodu između dva istraživanja, identifikovanje prioritetnih problema i realizaciju odgovarajućih mera i aktivnosti za unapređenje zdravlja i zdravstvene zaštite stanovnika.

Rezultati istraživanja pokazali su značajne uspehe u smanjenju učestalosti pušenja među odraslima i adolescentima, bolju informisanost o faktorima rizika i veću odgovornost za sopstveno zdravlje, češće korišćenje usluga u državnom sektoru i veće zadovoljstvo korisnika pruženim uslugama, što ukazuje na odgovornost Ministarstva zdravlja prema građanima Srbije u pogledu upravljanja društvenim sredstvima namenjenim unapređenju sistema zdravstvene zaštite.

4. Ministarstvo zdravlja dobilo je nagradu Svetske zdravstvene organizacije (za evropsko područje) za kampanju protiv pušenja "Jedan pušač, mnogo žrtava".

Ministarstvo zdravlja je dobilo nagradu Svetske zdravstvene organizacije (za evropsko područje) za kampanju "Jedan pušač, mnogo žrtava!" koja se dodeljuje svake godine, 31. maja, na Svetski dan bez duvanskog dima, pojedincima ili institucijama za napore i rezultate borbe za kontrolu duvana. Kampanju "Jedan pušač, mnogo žrtava" sprovodi Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, od 31. januara 2007, dok je agencija SVA kreativni tvorac kampanje.

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, ova kampanja "snažno, šokantno, slikovito, pokretački ilustruje da pušenje pogađa zdravlje mnogih, a ne samo pušača", "kampanja koja se mogla videti na bilbordima i televizijama izazvala je snažne reakcije. Zaista, pušački lobi je reagovao člancima u novinama koji su se suprotstavili naučnim dokazima o štetnom uticaju duvanskog dima iz neposrednog okruženja – a to je bio jasan znak da je kampanja uputila snažnu poruku. Nagrada će dati snažan podsticaj onima koji rade na kontroli duvana u Srbiji i omogućiti Ministarstvu zdravlja jaču poziciju u Vladi da se suprotstavi inicijativama Ministarstva finansija koje su usmerene na zaštitu ekonomske dobiti koja se ostvaruje zbog prisustva duvanske industrije u Srbiji".

5. Nastavak započetog posla.

Otvoren operacioni blok i intenzivna nega Klinike za dečju hirurgiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" u Beogradu.

Rekonstrukcija je završena u okviru projekta "Hitna rekonstrukcija 20 bolnica u Srbiji", koji je realizovan sredstvima kredita Evropske investicione banke, u vrednosti od 50 miliona evra, dok je oko 2,7 miliona evra vrednost svih radova i opreme u institutu.

Operacioni blok smešten je na 12. spratu instituta, rekonstruisan je po najboljim standardima i ima četiri operacione sale, dok je intenzivna nega takođe objedinjena na jednom mestu, na 13. spratu, gde do sada jedan deo prostora nije uopšte korišćen u medicinske svrhe, već je služio za arhiviranje i skladištenje. Nakon rekonstrukcije, ceo sprat je osposobljen za medicinsku negu i kapaciteti su povećani sa pet mesta na 17 mesta. U ove radove uloženo je 669.665,75 evra.

Institut je dobio i medicinsku opremu vrednu 371.186 evra, među kojom je od posebnog značaja 4D kolor-dopler ultrazvuk za rano otkrivanje anomalija kod dece i operacioni laser.

Otvoren Pejsmejker centar Kliničkog centra Kragujevac i pušten u rad multislajsni skener i nuklearna magnetna rezonanca.

Sredstvima iz budžeta Republike Srbije kupljeni su nova magnetna rezonanca, koja je koštala oko 1,5 miliona evra, i multislajsni skener, koji je koštao oko 800.000 evra. Do sada je oko 100 pacijenata godišnje upućivano u Pejsmejker centar u Beogradu, dok je sada to omogućeno i u KC-u Kragujevac.

Otvorena renovirana i opremljena zgrada Hitne medicinske pomoći u Kruševcu, u okviru Nacionalnog investicionog plana.

Za renoviranje zgrade Hitne pomoći u Zdravstvenom centru Kruševac uloženo je 70.000 evra iz Nacionalnog investicionog plana.

Ova služba, koja radi u okviru Zdravstvenog centra Kruševac, pokriva kruševačku opštinu sa okolnim mestima i svakog dana, u toku 24 sata, ima u proseku oko 35 terenskih intervencija i 80 pregleda, dok vozači dnevno pređu 1500 kilometara.

Osim hitne pomoći na terenu i u ambulanti, Služba hitne medicinske pomoći transportuje bolesnike kod kojih postoji medicinska indikacija za transport, vozi pacijente na dijalizu, zbrinjava psihijatrijske bolesnike i obezbeđuje javne skupove i manifestacije.

Završeni radovi na rekonstrukciji Zdravstvenog centra Čačak u okviru projekta "Hitna rekonstrukcija 20 bolnica u Srbiji".

U Zdravstveni centar Čačak uloženo je ukupno 2,2 miliona evra u infrastrukturu, dok je za medicinsku i nemedicinsku opremu utrošeno skoro 800.000 evra.

Urađena je potpuna rekonstrukcija Infektivnog odeljenja za potrebe hemodijalize, tako da je sadašnji kapacitet osposobljen za 100 dijaliznih bolesnika u dve smene. Rekonstruisane su i Koronarna jedinica, Služba za plućne bolesti i tuberkulozu, Dermatovenerološka služba, Prijemno-urgentna služba, ali i kotlarnica, sistem klimatizacije i ventilacije, telekomunikacioni sistem, krovovi i liftovi.

Završeni radovi u Zdravstvenom centru Zaječar u okviru projekta "Hitna rekonstrukcija 20 bolnica u Srbiji".

U obnovu infrastrukture Zdravstvenog centra Zaječar uloženo je tri miliona evra, dok je centar dobio i novu medicinsku opremu vrednu 930.000 evra, od koje je posebno značajan 4D kolor dopler ultrazvučni aparat i digitalni rendgen.

U okviru projekta, rekonstruisan je i prijemno-trijažni blok i zamenjeni su prozori na glavnoj bolničkoj zgradi. Renovirana su i kotlarnica i sistem grejanja.

Završeni su radovi na rekonstrukciji svih domova zdravlja u okviru Nacionalnog investicionog plana.

Do sada je potrošeno 3.774.760.520 dinara.

Otvoreno je opremljeno Dečje odeljenje bolnice u Aleksincu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---