---

 

Međuvreme

 

Epidemija žutice: Uzrok nepoznat

Broj obolelih do žutice u Nišu u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne) iznosi 247. Na infektivnom odeljenju leskovačke bolnice nalazi se 25 pacijenata obolelih od ove bolesti, a tokom oktobra u ovom gradu registrovana su 42 slučaja zaraze. Problema sa žuticom ima i u Beogradu, gde je od te zarazne bolesti obolelo petoro dece iz Osnovne škole "Branko Radičević" na Novom Beogradu. U Ministarstvu prosvete kažu da nije reč o epidemiji, a prosvetna inspekcija je zatvorila školski bazen.

Iz Kriznog štaba grada Niša za suzbijanje epidemije hepatitisa tipa A saopšteno je da Infektivna klinika i Klinički centar u Nišu imaju dovoljno bolničkih kapaciteta, uslova i medikamenata za zbrinjavanje pacijenata. Prema informacijama Kriznog štaba voda za piće sigurno nije izvor zaraze jer voda nije put za prenošenje ovog infektivnog oboljenja, a sve kontrole njene ispravnosti govore da je ona kvalitetna i isključena kao uzročnik. Iako izvor još nije tačno utvrđen, postoji velika verovatnoća da je u pitanju hrana, pošto su među inficiranima ljudi koji rade na njenoj proizvodnji ili distribuciji.To je izjavio dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Srbije, na konferenciji za novinare upriličenoj povodom obeležavanja 140 godina postojanja Valjevske bolnice.

Do konačnog utvrđivanja izvora infekcije, preduzimaju se neophodne mere zaštite. Sanitarna inspekcija u Nišu obilazi ugostiteljske objekte, pa je do sada doneto 14 rešenja o novčanom kažnjavanju zbog nehigijene i drugih prekršaja, a protiv svih će dodatno biti pokrenut i prekršajni postupak. Profesori i đaci svih škola u gradu dobili su flajere sa uputstvima o sprečavanju i otkrivanju žutice.

Niško javno preduzeće Naisus, koje se bavi vodosnabdevanjem, kontroliše kvalitet vode na 40 punktova, a Institut za javno zdravlje svakoga dana dodatno kontroliše devet punktova. Oko 75 odsto obolelih su muškarci, 60 odsto pacijenata su mlađi ljudi, starosti od 17 do 35 godina, a oko deset procenata obolelih su deca.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u 2006. od žutice je obolelo 75 ljudi. Od januara do oktobra ove godine, na teritoriji Srbije bilo je ukupno 60 epidemija zarazne žutice, koje su prijavljene Nacionalnom centru za kontrolu zaraznih bolesti u Institutu "Milan Jovanović Batut" u Beogradu. Poslednja epidemija registrovana je početkom jula, kada je u leskovačkom selu Brijanju zaraženo 13 dece.

Na konferenciji za novinare koja je u ponedeljak održana u Pasterovom zavodu u Nišu, potvrđeno je da u okolini ovog grada žutice ima već nekoliko meseci i da je u Aleksincu proglašena epidemija ove bolesti još u julu, a u Beloj Palanci krajem avgusta ove godine i da je na područjima ovih opština Nišavskog okruga i u selima oko Niša u tom periodu bilo 200 obolelih. Na području Niša prva epidemija žutice otkrivena je i prijavljena Ministarstvu zdravlja Srbije početkom septembra ove godine, odnosno još pre dva meseca.

Niko, međutim, nije mogao da objasni zbog čega se ćutalo u septembru i, posebno, zbog čega se toliko pogrešilo u prognozama s obzirom na to da je u poslednjih nekoliko dana iz svih medicinskih i inspekcijskih službi stizala procena da niko ne očekuje porast broja obolelih. Ostalo je bez odgovora i pitanje na koji način su reagovali i da li su uopšte to do sada učinili predstavnici Ministarstva zdravlja.

Zbog epidemije žutice u Nišu došlo je i do manjeg skandala, jer je Narodno pozorište iz Beograda otklazalo gostovanje opere Nabuko, koja je trebalo da bude izvedena u nedelju uveče. Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Branislav Tiodorović poručio je da je ovakva odluka "bruka i sramota", dok je upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić rekao da ne može da preuzme odgovornost za gostovanje u gradu u kom vlada epidemija opasne bolesti.

Epidemiolozi očekuju da i narednih dana bude novih zaraženih zbog dugačkog roka inkubacije od 50 dana. Epidemija žutice će potrajati sigurno u novembru, po svemu sudeći i u decembru, a da li će biti odjavljena do Nove godine zavisni od situacije u tom trenutku.

J. Gligorijević

Masteri i diplomirani: Stare dileme

Svi prisutni poslanici Skupštine Srbije u ponedeljak su glasali za izjednačavanje diplomiranih i mastera, pa su mnogi diplomirani već pomislili kako je dugotrajnom natezanju oko novih i starih akademskih zvanja konačno došao kraj. Po onome što se već sada može saznati i naslutiti, pravo pitanje bi glasilo: a da ipak nije reč o samom početku rešavanja starih dilema?

Tačno je da je Skupština rekla svoje, samo što univerziteti i studenti nikako da se slože šta tačno znači ova skupštinska odluka. Beogradski univerzitet je izričit u stavu da zvanja diplomiranih i mastera neće biti automatski izjednačena. Iz BU-a stiže objašnjenje da je na Skupštini zapravo izglasano izjednačavanje statusa i zaštita stečenih prava, a zvanje mastera ne spada u stečeno pravo. Tačnije, o izjednačavanju zvanja (a to je ono oko čega se cela priča vrti već duže od godinu dana) odlučivaće svaki fakultet zasebno, a prema kriterijumima koje je propisao KONUS. Dakle, tamo gde su studije trajale pet godina i podrazumevale obavezan diplomski rad, izjednačavanje zvanja biće automatsko. Diplomirani koji su studirali četiri godine i nisu pisali diplomski rad moraće da polažu i dodatne ispite i da pišu završni rad, kako bi dobili diplomu mastera. Najveći broj ipak čine diplomirani koji su studirali četiri godine i pisali diplomski rad. Njima će, poručuju sa Univerziteta, biti olakšan put do mastera, ali svakako ne automatski. Zanimljivo je da niko ne pominje bodovanje predmeta po obimu, odnosno prema opterećenju studenta, već se kao glavni kriterijum za dobijanje mastera uzima dužina studija. Sve u svemu, najveći broj diplomiranih polagaće i plaćaće nove ispite zarad master diplome, drugi će morati uz to raditi i plaćati diplomske radove, a o cenama izrade novih diploma da ne govorimo. Šta se onda zapravo menja? To i jeste pitanje s obzirom na to da oni koji su već upisali master studije (a to je bilo dozvoljeno i pre svih ovih odluka) prema saopštenju iz BU-a i dalje treba da studiraju, jer nemaju šta da izgube, jer automatskog izjednačavanja neće biti.

Predstavnici studentskih organizacija kažu da i pored toga što je zakonodavna vlast stala u zaštitu stečenih prava 450.000 visokoobrazovanih građana Srbije, fakulteti i dalje pokušavaju da zarade na polaganju dodatnih ispita i zameni stare diplome novom. Zbog potpuno različitih shvatanja skupštinske odluke, ceo slučaj mastera i diplomiranih na kraju lako može dospeti i do Ustavnog suda, koji pak već duže od godinu dana ne funkcioniše.

I. Milanović

Investicije: Ima li Grka

U Agenciji za privatizaciju, u ponedeljak, potpisan je ugovor o kupovini Robnih kuća "Beograd". Da bi postao vlasnik, Radomir Živanić (vlasnik Verano motorsa), treba još da sačeka odgovor Komisije za zaštitu konkurencije čiji je zadatak da utvrdi da li ovom kupovinom postaje monopolista. Sedam dana po dobijanju pozitivnog rešenja Komisije, Verano Motors će platiti Agenciji za privatizaciju 360 miliona evra.

Mada je jedna od najvećih privatizacija u Srbiji, očekivano slavlje ovom prilikom je izostalo pa su pesimisti postali glasniji. Živanić se nije ni pojavio u Agenciji, a ugovor je potpisao direktor Verano motorsa Jovan Šijan. Novinarima je bilo zabranjeno ne samo da prisustvuju potpisivanju kupoprodajnog ugovora već i da uđu u zgradu Agencije.

Šta se događa sa prvobitnim usmenim dogovorom između grčkog investicionog fonda "Marfin" i Živanića, još nije poznato, ali su se u medijima već pojavili detaljni opisi šta će se desiti ukoliko Živanić ne bude imao 360 miliona. Za sada se spekuliše da li su Grci ovih dana dolazili u Beograd da pregovaraju ili nisu, i sa kim Živanić ima tako važne sastanke. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da nema informacije da je Marfin odustao, ali da će u tom slučaju država prisvojiti bankarsku garanciju od 44 miliona evra, a drugorangirani Edelvajs investment dobio bi pravo da za 355 miliona obavi kupovinu.

M.V.

Beograd: Otkazan koncert Kosheen

Bristolska trip-hop, drum‘n’bass, rok grupa Kosheen otkazala je koncert koji je trebalo da u subotu bude održan u hali "Posejdon", gde se nekada nalazio koncentracioni logor u kome je streljano više hiljada Roma, Jevreja, Srba i Hrvata antifašista.

Grupa se našla u nebranom grožđu, jer je morala da se izvinjava žrtvama Drugog svetskog rata i njihovim porodicama, a zatim i fanovima uz opravdanje da nisu znali istorijat hale. Ako već engleski sastav Kosheen i njihov menadžment ne znaju istoriju Srbije, znali su je ljudi iz vlasti koji su prostor prodali, kao i organizatori koji su nameravali da naprave žurku na stratištu predaka naših građana.

Na kraju je organizator koncerta Long Play izdao saopštenje u kojem se kaže da se ova kuća slaže sa inicijativom Udruženja logoraša i opštine Novi Beograd da se pristupi promeni namene kompleksa Staro sajmište i Sajamskog paviljona koji je njegov deo, ali se nikako ne slažu sa načinom na koji je ovoj akciji pristupljeno. "Imamo puno poštovanje i poznavanje istorije ovog mesta stradanja i svesni smo patnje koja ga je natopila i utoliko pre ne odobravamo ovakve ishitrene i ad hoc akcije bez poštovanja procedura i redosleda, a očekujemo da se ovakvim pitanjima pristupa sa dugotrajnijim namerama i ozbiljnije, jer se samo na taj način iskazuje i poštovanje i profesionalizam. Kao drugo, ukoliko želimo da budemo civilizovani i moralni onda se ugovori moraju poštovati, a apelovati se treba po redu moći: na nadležne institucije, sudove, upravu, vlasnika prostora, organizatora i na kraju izvođača. Ugovorom je država potpisala prodaju ovog kulturnog dobra sadašnjim vlasnicima, ugovorom je prihvaćen urbanistički plan 1992. godine, ugovorom je ‘Posejdon’ izdao prostor Long Play-u, a ugovorom smo se i mi obavezali izvođaču, bristolskoj grupi Kosheen."

Predsednik opštine Novi Beograd Željko Ožegović se usprotivio održavanju koncerata i sličnih manifestacija u "Posejdonu", i odbacio navode organizatora da je koncert zakazan na tom mestu jer nije bilo slobodnih sportskih hala u Beogradu, optužujući ga da koncertom u "Posejdonu" želi da smanji troškove. Iz "Posejdona" je odgovoreno Ožegoviću da je taj prostor pre 20 godina proglašen kulturnim dobrom Beograda i da je u njemu održano više pozorišnih predstava u okviru Bitefa, kao i brojne tribine, modne revije, izložbe i koncerti. Još su podsetili da je prostor bio u veoma teškom stanju i da je njihovim angažovanjem revitalizovan, a da u istom periodu državne institucije, pa i predstavnici Novog Beograda nisu želeli da učestvuju.

Long Play se našao negde između ovih dobacivanja, pa je odlučio da otkaže koncert Kosheena uz poruku da nastali publicitet "treba iskoristiti kako bi prostor Starog sajmišta bio uređen". "Pre deset dana najavili smo da će prihod od ulaznica (koji će sada biti vraćen kupcima) biti uplaćen opštinskim ili gradskim organima kao podsticaj da se pristupi pronalaženju dugotrajnog rešenja za prostor Starog sajmišta", saopštio je promoter.

P. Karanović

Novi Pazar: Radovi

Optužbe dve međusobno nepriznate islamske zajednice (IZ) u Srbiji su nastavljene po pitanju, kako tvrde dve strane, "zauzimanja", odnosno "renoviranja" centralne novopazarske Altun-alem džamije.

Šef kabineta novoizabranog reisa Jakup Leković potvrdio je novopazarskom Radiju Sto plus da je 5. novembra "oko 50 naoružanih pripadnika obezbeđenja glavnog muftije Muamera Zukorlića zauzelo" džamiju: "Na prevaru su, pod izgovorom da je reč o početku rekonstrukcije, uzeli ključeve od čuvara", kaže Leković. On je tim povodom rekao da će IZ ubrzo angažovati Ministrarstvo vera i Zavod za zaštitu spomenika, jer "ne postoji dozvola" da se nešto ovakvo uradi. "Angažovaćemo i advokata, jer je ovo sve urađeno na prevaru da bi se sprečio novoizabrani muftija sandžački Hasib Suljović da klanja podne namaz sa vernicima", zaključio je Leković.

Predsednik medžlisa za Novi Pazar Sead Šaćirović demantovao je Lekovićeve navode tvrdeći da je reč o planiranoj rekonstrukciji jedne od najstarijih džamija u Srbiji i dodao da se građevinski radovi na objektu pod zaštitom države obavljaju uz uredno pribavljenu dozvolu Zavoda za zastitu spomenika.

Altun-alem džamija je sagrađena u prvoj polovini XVI veka. Arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu Rajko Čubrić rekao je već ranije zaključeno da bi džamiju trebalo srediti i sanirati vlagu. "Od tada se niko nije pojavljivao, niti podnosio projekte", rekao je Čubrić. Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Kulture Vera Pavlović-Lončarević rekla je pak da će tražiti obustavu radova na rekonstrukciji jer "niko iz Zavoda nije dao nikakvu dozvolu za izvođenje radova".

P. Karanović

MTV nagrada Vanu Gogu

Beogradska grupa Van Gog na dodeli MTV nagrada u Minhenu osvojila je nagradu Best Adriatic Act. U konkurenciji su bile i grupe iz regiona: Jinx, Hladno pivo, Dubioza kolektiv i Sidarta. Ovo je drugi put da ova nagrada pripadne muzičarima iz Srbije nakon što ju je prošle godine osvojila Aleksandra Kovač. "Ponosni smo na Srbiju, a siguran sam da je i Srbija ponosna na nas", izjavio je po povratku u Beograd Zvonimir Đukić Đule, vođa grupe Van Gog. "Predivno smo dočekani, sa divnim aplauzom koji nam zaista mnogo znači", dodao je, komentarišući doček na beogradskom aerodromu.

Lekaju odbijen zahtev

Vrhovni sud Srbije saopštio je da je kao neosnovan odbio zahtev branioca Antona Lekaja za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojom je osuđen na 13 godina zatvora, zbog ratnog zločina nad nealbanskim civilnim stanovništvom u Đakovici, 1999. godine. U obrazloženju odluke, Vrhovni sud Srbije naveo je da se u zahtevu ponavljaju prigovori, koji su već isticani u žalbi na prvostepenu presudu, a koji se odnose na bitne povrede krivičnog postupka i povrede Krivičnog zakona.

Gvožđe i čelik

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u prvih devet meseci ove godine najviše izvozila gvožđe i čelik, a vrednost izvoza iznosila je 879 miliona dolara. Na drugom mestu po vrednosti izvoza su obojeni metali sa 519 miliona dolara, zatim slede voće i povreće sa 338 miliona dolara, odeća 317 miliona dolara i proizvodi od metala 301 milion dolara. Tih pet programa čini 37,2 odsto ukupnog izvoza. Srbija je najviše sredstava potrošila na uvoz nafte i naftnih derivata – 1,327 milijardi dolara. Slede uvoz drumskih vozila, za koja je dato 1,47 milijardi, gvožđe i čelik 704 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu 638 miliona i gas 540 miliona dolara.

"Energija budućnosti"

Međunarodna kompanija ABS Holdings predstavila je svoj program stipendiranja za studente i diplomce na sajmu zapošljavanja "JobFair 07 – Kreiraj svoju budućnost", koji je otvoren u ponedeljak u zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu. Veliki broj studenata okupio se na štandu ove kompanije popunjavajući prijave za učešće u programu stipendiranja "Energija naše budućnosti" u kojem ABS Holdings studentima i diplomcima, osim plaćanja školarine, nudi i mogućnost stručnog usavršavanja u nekoj od u zemalja u kojim posluje, kao što su Rusija, Kina ili Ujedinjeni Arapski Emirati, praksu u kompaniji tokom trajanja studija, kao i mogućnost zapošljavanja posle završenih studija.

Sedmi "Hari"

Nova knjiga o pustolovinama i čarolijama Harija Potera na srpskom jeziku biće objavljena u decembru u izdanju Evro Đuntija. Tačan datum zavisiće od prevodilaca, već uigranog tima koji čine Vesna Roganović i njen sin Draško Roganović, rečeno je na konferenciji za novinare u prostorijama Evro Đuntija. Ova izdavačka kuća namerava da objavi i prethodnih šest knjiga o Hariju Poteru, koje je objavila Narodna knjiga. Radna verzija naslova srpskog izdanja je Hari Poter i relikvije smrti, ali tačan naziv još nije poznat jer prevodioci ne mogu da usaglase mišljenja oko toga koji je naslov najbolji.

Cisco Expo

Američki Cisko, najveća svetska kompanija koja razvija, proizvodi i prodaje telekomunikacinu opremu i rešenja, održaće 14. i 15. novembra u Beogradu sedmu informatičku konferenciju "Cisco Expo 2007". U okviru ovog skupa najavljeno je održavanje tridesetak plenarnih predavanja i tehničkih prezentacija. Skup je tehnički orijentisan jer treba da doprinese upoznavanju sa Ciskovim pogledima i doprinosima najnovijim tehničkim trendovima u oblasti telekomunikacija. Cisko će, kako je saopšteno, nastojati da na konferenciji predstavi domaćim učesnicima sve najbolje iz svetskog iskustva, najnovije tehnologije i rešenja.

Nova poskupljenja

Hleb 16. novembra poskupljuje sa 29,5 na 33 dinara, piše "Politika". Kako je rekao direktor Klasa Momir Lazić, na poskupljenje hleba uticali su rast cena pšenice i brašna, a o korekcijama cena hleba trgovci su već obavešteni. "Brašno se sada za velike proizvođače prodaje za 26 do 28 dinara. Za manje proizvođače ono je još skuplje. Bilo je nemoguće, u izmenjenim tržišnim uslovima, veknu mesiti po staroj ceni", kaže Lazić. Inače, u Srbiji je ove nedelje poskupelo i gorivo. Zbog povećanja cena nafte na svetskom tržištu, cene goriva povećane su za dva i po, odnosno tri i po dinara po litru, zavisno do vrste.

Lov na "bubice"

Pravni fakultet u Kragujevcu nabavio je detektore za otkrivanje elektronskih "bubica" kako bi se sprečile zloupotrebe studenata prilikom polaganja ispita. "Učinili smo sve kako bismo sprečili neregularan rad profesora, a nabavkom detektora onemogućićemo i studente da zloupotrebe ispit", kaže prodekan tog fakulteta Dragica Živojinović. Pravni fakultet u Kragujevcu nabavio je pet prenosivih detektora signala velikog opsega, frekvencije i različitog dometa. Za kupovinu nove opreme Pravni fakultet je izdvojio 70.000 dinara. Početkom marta ove godine u akcije otkrivanja zloupotreba i korupcije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu uhapšeno je više profesora, studenata i diplomaca zbog sumnje da su primali, odnosno davali mito.

GPS za taksi

Fakultet organizacionih nauka izradiće projekat "Uvođenje geografskog pozicionog sistema (GPS) u taksi servis Beograda". Sistem će obezbediti precizno pozicioniranje taksi vozila u gradskoj mreži, ubrzati primopredaju poziva i vožnji i poboljšati organizaciju i kontrolu taksi prevoza. GPS će poboljšati kvalitet i pooštriti disciplinu u pružanju taksi usluge. Taksista će otići na poziv, a neće unapred znati lokaciju gde će voziti stranku. Deo ove tehnologije je i video-nadzor, a u vozilima će biti instaliran i čitač kreditnih kartica.

Broj nedelje

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da je Evropska agencija za rekonstrukciju izdvojila 2.000.000 evra za podršku sistemu zaštite potrošača u Srbiji. On je kazao da je realizacija tog programa počela, a namenjena je za tehničku podršku, obuku zaposlenih, jačanje pravnih okvira i administrativnih kapaciteta.

Aviosaobraćaj: Beograd–Banjaluka, opet

Jat ervejz otvorio je – preciznije obnovio – vazdušnu vezu između Beograda i Banjaluke promotivim letom u utorak 6. novembra. Redovni letovi počinju 9. novembra a planirani su sredom, petkom i nedeljom u večernjim časovima, dok je povratak iz Banjaluke četvrtkom, subotom i ponedeljkom ujutro. Ovakav raspored najviše odgovara poslovnim putnicima iz Banjaluke koji posećuju Beograd na jedan dan, a vidljiva je i namera nacionalne avio-kompanije Srbije da ovakvim redom letenja i promotivnim tarifama puni svoje letove iz Beograda za druge destinacije. Tako karta za vezani let od Tivta do Banjaluke preko Beograda staje manje nego direktna od Beograda do Banjauke (!). Takođe, turisti koji budu koristili aranžmane Jatove turističke agenicije Er lift biće oslobođeni troškova putovanja između Beograda i Banjaluke.

Privredno-političku delegaciju Srbije koja je posetila banjalučki aerodrom predvodili su ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas, nedavno postavljeni generalni direktor Jat ervejza Saša Vlaisavljević, a dočekani su – više nego domaćinski: uz pečenje, roštilj, domaća i svetska (i po 12 god stara) pića i vokalnog solistu – ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović i direktor banjalučkog aerodroma Velimir Bobić sa saradnicima. Ministar bez portfelja obećao je "u ime Vlade Srbije i u ime države Srbije koja je vlasnik Jat ervejza da će ovaj let potrajati bar tri i po godine koliko će trajati i vlada, a potom to postati nešto normalno što niko ukinuti neće" jer, kako kaže, možda postoji "strah da li će ova linija opstati". Direktor Jat ervejza Saša Vlaisavljević najavio je povećanje frekvence letova između Beograda i Banjaluke (po ceni od oko 130 evra sa taksama za povratnu kartu) na četiri leta nedeljno, a od sledeće godine na sedam, odnosno na svakodnevni saobraćaj. Jat planira i skoro uvođenje linija za Sofiju i Oslo.

Dolaskom Jat ervejza najsretniji su bili domaćini – nije ni čudo s obzirom na to da na banjalučki aerodrom avioni prilično retko sleću; osim ATR-72 srpskog prevoznika, Banjaluka je usputna stanica još samo na liniji Sarajevo–Frankfurt BH erlajnsa. Ipak, Čubrilović kaže da su obezbeđenja sredstva za dalja ulaganja u aerodrom (obnovljena je pista i završen kontgrolni toranj), a nedavno je osnovana i avio-kompanija RS – Skaj srpska, koja bi trebalo da poleti, nadaju se u Banjaluci, u drugoj polovini naredne godine.

I. Salinger, http://aermedia.com

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---