---

CIA i političke zloupotrebe >

Mučenje i mučnina

U narednim mesecima mnogi će se umešati u odmotavanje zamršenog klupka gde će se odgovornost, kao u ping-pongu, prebacivati s jedne na drugu stranu stola

U dugotrajnim partnerstvima nepoverenje je obično loš saveznik, ali ga u nekim profesijama nikada nije na pretek. Obaveštajcima svih fela, naročito onima koji učestvuju u supertajnim operacijama, predostrožnost čuva glavu. "Kada obaveštajac pomiriše cveće", zapisao je nedavno komentator "Njujork tajmsa" Tim Vejner, čija je knjiga o CIA upravo ovenčana nagradom, "odmah potraži sahranu. Iskustvo ih uči logici po kojoj uvek može biti još gore."

General Majkl Hajden morao je imati ovu pouku na umu kada je došao na mesto direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA). Službu na čijem je čelu godinu i po dana nasledio je prilično ukaljanog ugleda. Uz to, mnogi od najuglednijih obaveštajaca se pod teretom mulja koji je delimično proizvela panika nakon 11. septembra 2001, preselio u privatni biznis. Nasledio je službu koja je ostala i bez kadrova i bez ugleda, ali i bez primata koji je CIA uživala među ostalim američkim obaveštajnim službama. Oružje za masovno uništenje nikada nije pronađeno u Iraku, a najnovije američke obaveštajne analize ukazuju na to da je Iran još pre četiri godine obustavio program za razvoj nuklearnog oružja.

TAJNI ZATVORI: Mediji su u talasima brujali o otmicama, čak i tehnikama mučenja kojima su agenti CIA pribegavali u tajnim zatvorima u inostranstvu. Saučesnici u ovim rabotama često su im bili službenici vlada poput egipatske ili pakistanske, na primer, koje se po poštovanju ljudskih prava nikako ne mogu svrstati u uzorne. Obelodanjivanje ove prakse navuklo je Americi podozrenje njenih tradicionalnih saveznika u Evropi, i gnev onih koji su u tome videli još jedan dokaz varvarske politike SAD. Iako se i najtajnije od svih operacija koje CIA preduzima u prikupljanju podataka drže pod određenim političkim nadzorom i blagoslovom, CIA nakon svih afera po pravilu ostane sama da plati politički ceh.

Tokom svoje šezdesetogodišnje istorije CIA je više puta bila zloupotrebljena u političke svrhe, što je između nje i političkih struktura zaduženih za nadzor njenog rada usadilo duboko nepoverenje. Možda je to nepoverenje iz predostrožnosti navelo Hosea Rodrigesa, tada šefa odeljenja CIA za najtajnovitije operacije, da naredi da se unište video-zapisi isleđivanja dvojice pripadnika Al kaide, osumnjičenih za terorističke napade 11. septembra, tokom kojeg su agenti CIA primenjivali i izrazito surove tehnike. U njih je javnost stekla uvid kada su pre nekoliko godina o tome progovorili bivši službenici CIA koji su otkrili da je CIA primenjivala bar šest "unapređenih tehnika isleđivanja (EIT)", kako se zvanično nazivaju (od kojih su gotovo sve nečovečne, a jednu je patentirala španska inkvizicija). Predsednik Buš ih je obelodanio u septembru prošle godine, ali ih je branio tvrdnjama da one nisu samo zakonski dozvoljene već i veoma "delotvorne u pribavljanju informacija od kritične važnosti". Zarobljenicima se često priređivao autentičan doživljaj davljenja. Osumnjičenog bi zavezali za dasku, nos i usta mu zapušili najlonom, pa bi mu po glavi sipali vodu. Ova tehnika primenjivana bar na jednom od dvojice zatvorenika koje je CIA među prvima ubacila u svoj program "Velikog brata". CIA je do sada negirala da poseduje snimke isleđivanja tokom kojih su primenjene posebne tehnike, čak i kada ih je zatražila Komisija koja je ispitivala okolnosti oko terorističkih napada 11. septembra.

SUROVA TEHNIKA: Uništeni snimci odnose se na isleđivanje AbuA Zubejda i AbdA al Rahima al Naširija, koji su kao pripadnici Al kaide među prvima pali šaka agentima CIA nakon 11. septembra 2001. Al Naširiju se stavlja na teret umešanost u napadu na američki razarač Kol u vodama Jemena 2000. godine, kada je poginulo 17 američkih vojnika. Obojica se nalaze u američkom zatvoru u Gvantanamu na Kubi. Obojica su kasnije tvrdila da su priznanja dali pod mučenjem i da bi u tim trenucima bili spremni da priznaju bilo šta.

Prema svedočenju Džona Kiriakua, jednog od agenata CIA koji je najpre u jednoj bolnici u Pakistanu a potom i u tajnom zatvoru u proleće 2002. isleđivao Abua Zubejda, simulacija davljenja dala je rezultat za manje od minuta, nakon čega je rešio da sarađuje sa islednicima. Kiriaku, danas konsultant u jednoj privatnoj firmi u Vašingtonu, ispričao je TV mreži ABC a zatim i "Vašington postu" da nije bio prisutan tokom primene ove surove tehnike, ali da su na osnovu informacija dobijenih ovim putem agenti CIA uspeli da preduprede nekoliko već isplaniranih napada. "To je svakako jedna ružna epizoda, ali verovatno u to vreme neophodna", zaključuje Kiriaku.

Okolnosti pod kojima su snimci uništeni 2005. godine, pored CIA istražuje i ministarstvo pravosuđa i zamršeno klupko će se odmotavati mesecima. Linija odbrane Agencije, na koju je stao njen direkor Hajden, glasi da su snimci uništeni kako bi se zaštitio identitet islednika i time sprečila opasnost da oni eventualno postanu meta odmazde Al kaide ili neke srodne organizacije, nakon što je utvrđeno da više nisu ni od kakve koristi.

U trenutku dok ovaj tekst bude bio u štampi (utorak uveče) direktor CIA general Hajden će iza zatvorenih vrata članovima sentaskog Odbora za rad obaveštajnih službi polagati račune o tome pod kojim okolnostima su uništene video-trake na kojima je CIA zabeležila sate i sate isleđivanja dvojice zarobljenika osumnjičenih za umešanost u terorističke napade od 11. septembra 2001. Afera je buknula takoreći istovremeno sa naporima Kongresa da zabrani neke od tehnika koje primenjuje CIA, jer se po mišljenju mnogih uticajnih članova, one graniče sa torturom koja je u Americi zabranjena zakonom.

ZGRAŽAVANJE: U narednim mesecima mnogi će se umešati u odmotavanje zamršenog klupka gde će se odgovornost, kao u ping-pongu, prebacivati s jedne na drugu stranu stola. "Političari su od nas zahtevali da se upuštamo u rizik, ali čim nešto pođe naopako, beže od svega brzinom svetlosti", kaže za nedeljnik "Tajm" jedan bivši visoki obaveštajac CIA koji je radio sa Rodrigesom. "O unapređenim tehnikama mučenja bili su podrobno obavešteni nadležni u administraciji, visoki zvaničnici, odbori za nadzor. U to vreme su sumnjali u nas da li je to što radimo dovoljno. A kada je stvar procurila u medije, sad se prave zgroženim."

Među zgroženima je i aktuelna predsednica Kongresa Nensi Pelosi, koja je još u septembru 2002. bila upućena u mesta gde se isleđuju zarobljnici kao i u tehnike koje se tom prilikom koriste. Među prisutnima, svedoči jedan neimenovani izvor za "Vašington post", u to vreme se takoreći niko nije zgražavao. Trauma od 11. septembra još je bila sveža. Ostaje i otvoreno pitanje da li su uništenjem traka istovremeno uništeni i sudski dokazi, te će onaj na koga bude pala odgovornost morati da se nosi i sa optužbama za ometanje pravnog postupka.

Još je rano reći ko bi sve mogao politički da se ukalja u ovoj aferi, a ko da izgubi posao, ali je sigurno da će iz nje pokušati da se izvuku svi mlatarujući rukama i nogama.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---